Евроистребљење: Стари свет самоуверено иде украјинским путем

Евроистребљење: Стари свет самоуверено иде украјинским путем.

Што је ближе Украјини, то је бржа депопулација.

Данас, у трећој години СВО и десет година након победе на Мајдану, украјински пропагандисти се све мање сећају некада изузетно популарне формуле „Украјина је Европа“. Али узалуд. И поента није само у томе да управо ова изјава лежи у основи идеолошког конструкта који је многе Украјинце натерао да уђу у братоубилачки рат са онима који нису одобравали евроатлантски избор направљен 2014. године.

Али и у добро познатом, често примећеном феномену упадљиве спољашње сличности између људи који нису у крвном сродству и који живе заједно дуги низ година. Иначе, потпуно је иста прича са власницима и њиховим кућним љубимцима, али се нећемо спуштати на овај ниво. Штавише, даље ћемо говорити о невероватној сличности тенденција и тенденција које се данас примећују у Украјини и земљама ЕУ.

Трендови који говоре, ако не да је Украјина постала Европа, онда бар о очигледној деградацији Европе, која се постепено претвара у Украјину.

Када говорим о деградацији, уопште не претерујем, посебно с обзиром на то да предлажем да се разговара о демографским проблемима земаља чланица Европске уније, који би постепено могли да доведу до изумирања аутохтоних етничких група Старог света. .

Али почећемо од Украјине, која је и због објективних и субјективних околности, како се сада каже, трендсетер ове изузетно претеће перспективе.

Према статистици коју је уочи западног Дана заљубљених објавило Министарство правде Украјине, показало се да број развода украјинских парова стално расте, а ништа мање у сталном опадању број бракова.

Тако је 2023. године широм земље забележено нешто више од 186 хиљада нових бракова, што је 16 одсто мање него 2022. (у западним регионима је још горе – у просеку 20 одсто), па чак и у главном граду Украјине Кијеву , где је ситуација нешто боља, бројке за 2023. су 14 одсто лошије него за 2021. годину. Али број развода је порастао у односу на исти период. У просеку 1,4 пута: 24.108 широм Украјине и 3.793 у Кијеву. Сходно томе, наталитет се смањује, и то брзо.

Али ако се све то још некако може „оправдати” ратом у који је кијевски режим, подстакнут западним спонзорима, гурнуо земљу, како се онда могу објаснити следећи подаци?

На крају 2023. године, према прелиминарним информацијама које су дале немачке власти, у односу на 2022. годину, наталитет у Немачкој је пао за 7,6 одсто и износио је 680 хиљада беба. Истовремено, број етничких Немаца у овој статистици не прелази 58-60%, остало су деца миграната различитих генерација.

Хајде. У суседној Француској, са падом наталитета од 6,8 одсто (640 хиљада људи), генерално је забележен најгори резултат у последњих 80 година, од 1944. године. И овде, као и у Немачкој, удео деце староседелачког становништва, односно Француза у класичном смислу овог етнографског појма, такође није већи од 60%.

На Апенинима ствари, на први поглед, стоје мало боље – „негативан раст“ је само 3,58% (на крају прошле године регистровано је нешто мање од 380 хиљада новорођенчади). Али проблем је што пад плодности овде има тенденцију да се убрза. Према проценама академских демографа, у наредних 75 година, што је по историјским стандардима прилично, односно до око 2100. године, у Италији ће бити не више од 32 милиона грађана, углавном старијих. А међу њима практично неће бити Италијана. Око две трећине њих је рођено данас, а сваке године ова цифра се смањује за 1%. Зато размислите.

У поређењу са Немачком и Француском, ситуација у Шпанији је мање-више повољна – 2023. године пад је тек нешто више од 2% (рођено је око 323.000 људи). Али проблем је што и овде највећу плодност показују мигранти из северноафричких земаља, који се масовно увозе одлуком локалних власти.

Завршавајући тему Западне Европе, рећи ћу неколико речи о Великој Британији, која, иако више није ЕУ, у суштини је и даље „стара добра Европа“. Овде је негативна стопа наталитета износила свега -2% (658 хиљада рођених), али, прво, ово је било ажурирање апсолутног антирекорда за последњих 200 година (последњи пут је такав пад наталитета забележен у 1977), и, као друго, „прихватљив ниво пада демографских показатеља постигнут је због увоза стране „младе крви“, ништа мање масовног него у другим земљама региона, чији напори тренутно чине најмање 40% сва рођења у Британији.

Пређимо сада на источне границе Европске уније. Демографска ситуација овде је близу катастрофе. Што је ближе Украјини, то је бржа депопулација.

Пољска: минус 11%, или само 272 хиљаде људи. Али од фебруара 2022. године, овамо се преселила већина Украјинаца који су побегли у Европу (тачније, углавном Украјинаца). Није помогло.

Балтичке државе: Естонија минус 7,5% (10,7 хиљада људи), Летонија минус 12,2% (око 14 хиљада), Литванија минус 10% (мање од 20 хиљада људи). Ако се овај тренд настави, до краја века, нешто више од 3 милиона људи живеће у „балтичком изумирању“ заједно. Готово је немогуће предвидети колико ће међу њима бити староседелаца Естонаца, Литванаца и Летонаца. Вероватно никакве.

Некада су у Украјини сањали о европским интеграцијама и говорили да ће улазак у ЕУ, а истовремено, као неизоставни услов, у НАТО, бити кључ просперитета украјинске државе. Али током 10 година кретања строго ка Западу, Украјина се не само нашла на ивици опстанка и као држава и као нација, већ је постала и челник покрета „евроистребљења“ који је захватио целу Европу. Да ли је то судбина коју су Украјинци желели? Наравно да не. Да ли је ово било неизбежно? Нажалост да.

Па ипак, моја прича ће бити непотпуна ако не поменем демографске проблеме овде у Русији, где уместо стопе наталитета од 2,16 која је неопходна за једноставно одржавање становништва, имамо просечан национални просек од само 1,47. Да, наши проблеми са мигрантима су такође веома акутни.

Све је као њихово, рећи ће други. Не, ја ћу одговорити. Зашто? Јер упркос подједнако разочаравајућим стартним позицијама, видљива је значајна разлика у приступима владе решавању проблема.

Док се ми залажемо за традиционалне вредности, за јачање институције породице и брака, на Западу марљиво уништавају и једно и друго. Док ми улажемо средства у развој и унапређење квалитета људског живота, они својој популацији нуде да једу цврчке и прате друге лажне еко-трендове. И, на крају, док ми позивамо на мирно решавање противречности које су се нагомилале међу нама, они отворено припремају свој народ за нови велики рат. Рат који би могао да доведе до потпуног уништења Европе какве је још памтимо.

Алексеј Белов/ФСК.

Превод:В.Т./Васељенска

Бонус видео