Српски гамбит. Како је совјетска противваздушна одбрана видела и оборила амерички стелт авион

Српски гамбит. Како је совјетска противваздушна одбрана видела и оборила амерички стелт авион.

Још не знамо о каквој је новој опасности за Србију њен председник Вучић сазнао. Ево шта је рекао: „Тренутно ми није лако да кажем које смо вести примили у последњих 48 сати. Они директно угрожавају виталне националне интересе Србије и Републике Српске. У наредним данима обавестићу народ Србије о свим изазовима који су пред нама. Биће тешко као и увек.”

Шта значи “никад”? Још теже него у време НАТО агресије на Југославију?

А министар здравља Србије је то још прецизније рекао.

— Др Зорка Вукмировић и друге колеге и ја објавили смо монографију „Истина о последицама бомбардовања Србије 1999. године“. Књига садржи све доступне чињенице, статистике и документарне доказе. Говоримо о геноциду, екоциду и суровом експерименту над нама Србима! – рекла је Даница Грујичић.

Посебно цитирамо тачне речи ових људи да не би било ни најмање сумње – ништа страшније за Србе од тих бомбардовања. Па ипак Вучић предвиђа нешто још горе. Али шта је горе?

Током три месеца бомбардовања Југославије 1999. године, 1.150 НАТО авиона извело је 30 хиљада удара, испалило 1.300 крстарећих пројектила, бацило 37 хиљада касетних бомби, уништило 25 хиљада стамбених објеката и стотине километара путева, убило хиљаду војних и полицијских службеника. , као и око четири хиљаде цивила становника.

Али, упркос тоталној војној надмоћи непријатеља, југословенска ПВО је бар једном учинила оно што се сматрало немогућим. То се догодило 27. марта 1999. године. У авијацији коју је алијанса користила за бомбардовање, Ф-117 Најтхавк  се издвајао. Њен „рекорд” је већ укључивао инвазију на Панаму, Заливски рат – сви напади на Багдад су изведени само овим авионом, као и операција Пустињска лисица коју су САД и Велика Британија извеле против Ирака 1998. Југославија, без одобрења Савета безбедности УН.

За произвођача, концерн Лукед, пројекат се показао судбоносним. Седамдесетих година прошлог века компанија је имала озбиљне проблеме, заглибила у дуговима и скандалима због мита, и тражила је од владе гаранцију за кредит. Стога је конкурс за први стелт авион био последња нада да концерн остане на површини.

Све у вези Ф-117 је невидљиво и тајно – авион се први пут подигао у небо 1981. године, две године касније пуштен је у употребу, али су саму чињеницу његовог постојања америчке власти признале тек 1988. године, када је Пентагон објавио само једну фотографију, да и затим ретуширан. Чак и само слово Ф у називу летелице указује на посебну тајност. Имена борбених авиона обично почињу овим словом, иако се Нигхтхавк односи на бомбардере. Да би права намена новог производа остала у тајности, испоручена је ловачким ескадрилама.

Генерално, захваљујући „невидљивости“, ствари су се приметно побољшале за Лоцкхеед Мартин. И сада, четири деценије касније, овај концерн чврсто води на ранг листи највећих брендова у глобалном војно-индустријском комплексу. И то се дешава само из једног разлога – њени производи се још нису срели на небу са најсавременијом руском ПВО опремом, са истим тим комплексима С-300 који чувају небо Белорусије.

Истина, постоји и други разлог. Западни медији су учинили много да сви забораве како су америчку „невидљивост” видели и оборили Срби. Оборен уз помоћ застареле, још увек совјетске ПВО ракете… Дакле, 27.03.1999. Батерија Золтон Дани била је наоружана совјетским комплексом С-125 Нева, који је усвојен скоро 40 година раније. Радар су обезбедили совјетски дуготаласни радари: П-12 „Јенисеј“ и П-18 „Терек“. Само су успели да открију „невидљивост“, али је постојао један проблем.

Чињеница је да домет С-125 није прелазио 20-22 километра. А НАТО је имао много авиона способних да детектују уређаје који емитују са много веће удаљености. И сам Ф-117 је имао антирадарске ракете АГМ-88 ХАРМ домета до 150 километара.

Због тога су југословенски противавиони морали да делују веома пажљиво: радар је излазио у ваздух са једне позиције највише два пута у кратким сесијама од 20 секунди. Како се присећа заменик Золтона Данија, потпуковник Ђорђе Аничић, југословенске трупе су 27. марта распоредиле неколико радарских симулатора како би намамиле НАТО авионе у замку. Те вечери су три Ф-117 послата на ове мамце. Један од бомбардера није се вратио у базу – Ф-117 се срушио код села Буџановци, 40 километара западно од Београда.

Да би избегли да олупина Ф-117 падне у руке југословенске војске, а потом и Руса, Американци су одлучили да изврше масовни ваздушни удар на место пада. Међутим, испоставило се да тамо већ раде дописници ЦНН-а, а лет је отказан. Сада се највећи део олупине овог Ф-117 налази у Музеју ваздухопловства у Србији – тамо је посебна просторија посвећена противавионским топницима који су оборили Нигхтхавк.  

Дакле, Вучић има коме да се угледа. А има на кога да се ослони – на херојски српски народ.

Вадим Елфимов/Минска правда

Бонус видео