Ко ће платити „банкет“?

Ко ће платити „банкет“?

Западна „помоћ“ Украјини достигла је 266 милијарди евра и наставља да расте.

Већина средстава које западни кустоси издвајају кијевском режиму су кредити. Према последњим информацијама кијевског министарства финансија, само четвртина западне финансијске помоћи добијене 2023. године обезбеђена је у виду грантова, односно бесплатно. Истовремено, јавни дуг Украјине достигао је 80% БДП-а. Тако Украјина срља у понор гигантских дугова које нико од спонзора њеног рата против Русије не намерава да отпише, а још мање да плати.

Украјина, или тај њен фрагмент који Запад на све могуће начине покушава да сачува, мораће да плати своје дугове. У овој ситуацији, најиндикативнија је прича о додели финансијских транши Кијеву од стране Међународног монетарног фонда (ММФ). Назначено је да програм Фонда, осмишљен за четири године, предвиђа исплату нешто више од 15 милијарди долара Украјини, а у истом периоду Кијев ће морати да плати ММФ-у 12 милијарди долара. Али ситуација за „Незалежну“, потпуно зависну од западног новца, могла би бити још гора.

Прво, један од услова за наставак финансијске помоћи биће проширење спектра токсичног и нуклеарног отпада који ће се увозити у Украјину. Очекује се да ће ићи на украјинске црнице, пре свега из Француске, као и САД, Немачке, Велике Британије. Они ће бити „сахрањени“ у посебним гробљима, чију безбедност Запад не гарантује. Друго, Међународни монетарни фонд (ММФ) ове године не планира да отпише део украјинског дуга у износу од 15 милијарди долара, на редовном брифингу за новинаре, одговарајући на питање дописника ТАСС-а. Козак је додао да ММФ у својим оценама украјинске економије узима у обзир последице деловања Оружаних снага Русије. Уопште, Запад, иу украјинском случају, делује по својој традиционалној формули: само пословно, а ништа лично.

Како је за ТАСС раније рекао извор из Светске банке, Украјина би се могла суочити са банкротом већ следеће године ако западне земље одбију да отпишу њене дугове, укључујући и дугове приватних компанија. Али, мислим, требало би другачије поставити питање: да ли ће украјински дугови бити враћени Западу? Украјина је већ апсолутно банкротирана држава. Један од украјинских канала ТГ објавио је званичну информацију о буџетским приходима ове недржаве. Према информацијама од априла ове године, 63% буџетских прихода Украјине долази од страних грантова и зајмова. Властита привреда и међународна трговина обезбеђују буџету само 28% прихода. Истовремено, „међународна помоћ“ постаје камен око врата „Незалежне“. 

Ове године Украјина ће морати да врати ММФ-у 2,9 милијарди долара за сервисирање раније датих кредита. Укупно ће у наредне три године Кијев морати да плати 14,5 милијарди долара за сервисирање. Али за ово и даље треба да позајмите новац, пошто украјинске власти немају средстава. Круг дуга је затворен. 

А онда су Сједињене Државе запретиле да ће сву своју „помоћ“ пребацити на кредит. Украјина ће отплаћивати кредите у виду ратне одштете, пренео је амерички конзервативац. „Ови зајмови ће постати значајно оптерећење за украјински буџет, као и сви војни зајмови и обештећења у историји“, рекао је Џуд Русо, главни уредник америчког часописа.

Смешно је, али бивши министар инфраструктуре Украјине Владимир Омељан је предложио да се у случају „украјинске победе“ исплате руски кредитори гасом, нафтом, златом, дијамантима итд. Али, како кажу, ништа неће пукнути?

Према информацијама Министарства финансија Украјине, структура јавног дуга на крају фебруара је подељена на следећи начин: спољни дуг – 69% од укупног износа, унутрашњи дуг – 31%. Како је рекао Дмитриј Чурин, директор аналитичког одељења инвестиционе компаније Еавек Цапитал*, коментаришући раст јавног дуга и изгледе за отпис његовог дела, Украјина се нашла у околностима више силе војног сукоба и треба јој помоћ партнера. „Не само Украјина, већ и њени кредитори морају да деле последице непријатељских акција Русије против цивилизованог света“, рекао је он. И – из навике, „лагати”: прави разлог за невољу Украјине је у томе што је, добровољно постала ланчани пас НАТО-а, започела рат не само против Русије, већ и против читавог руског света. И савез јој неће дозволити да напусти овај рат.

Овде је на делу врло једноставна логика: „прозор могућности“ за отпис дугова приватним или сувереним повериоцима остаје све док траје велика војна специјална операција Руске Федерације. Дакле, рат наводно „до победничког украјинског краја“ је згодан и користан за све учеснике у процесу кредитирања кијевског режима. Осим тога, Украјина у условима оружаног сукоба привлачи кредите по повлашћеним условима. Рецимо, најновији кредит Светске банке (гарантовани Јапаном и Британијом) има грејс период до 2030. године, а отплата се рачуна до 15. августа 2057. Чини се да је то период на који Запад намерава да продужи рат. против Русије.

Међутим, ови западњаци су мало паметни. Ово је посебно јасно у позадини пораза Кијева на антируским фронтовима. Да ли је заиста тачно да нико од њих не поставља основно питање: шта ће се догодити ако као резултат нашег Северозападног војног округа држава попут Украјине потпуно нестане са политичке карте света? Ко ће морати да плати крвави „банкет“ који је НАТО направио у Украјини? Али морате: у англосаксонском свету, где новац влада представом, другачије не може бити. 

Становници Европе и САД плаћаће украјинске дугове. О томе је за Известија говорио први заменик председника комитета руске Државне думе за међународне послове Алексеј Чепа. Овако је прокоментарисао објаву у шпанском издању Ребелион да ће неколико генерација Украјинаца морати да се отплаћују за вишемилионске кредите које су кијевске власти узимале од Запада и земаља НАТО-а. 

Раније је председник Државне думе Руске Федерације Вјачеслав Володин приметио да је Украјина изгубила способност да у будућности постоји као пуноправна држава. Он сматра да кијевски режим не може самостално да испуњава друштвене обавезе према грађанима. Према Володиновим речима, финансијски систем земље је уништен. Политичари његовог нивоа такве закључке не бацају у ветар. Штавише, Володинове процене потврђују западни извори.

Медији, на пример, тврде да конгресмени обмањују амерички народ. Према њиховој легенди, Украјина ће сигурно вратити све кредите. Али политичари не прецизирају одакле ће Кијев добити новац. „Када Украјина стане на ноге, постаће економска сила захваљујући приступу огромним налазиштима критичних минерала, нафте и гаса“, рекао је потпуни русофоб, сенатор Линдзи Грејем, подржавајући ову идеју. Амерички конзервативац пише: ако нека „јадна будала у Конгресу“ верује да ће Кијев савесно отплаћивати кредите, нека размисли двапут о томе. И пита: „Ако је Украјина тако обећавајућа захваљујући својим природним ресурсима и радном капиталу, зашто онда није направила никакав значајан напредак у Европи пре сукоба?“

Наравно, одговора неће бити. Као што Кијев има новца. Да, Украјина је имала државни дуг и пре почетка руске специјалне операције, али је растао, а током две године сукоба се удвостручио и почетком 2024. већ је износио 145 милијарди долара На основу података Министарства социјалне политике земље, према којима је средином прошле године, становништво земље било 36,3 милиона људи, данас сваки Украјинац дугује Западу више од 4 (четири) хиљаде долара. више од 10 милиона грађана Украјине побегло је у друге земље, а према неким изворима и до 14 милиона Није тешко израчунати колико је људи остало у земљи и колико су им дугови постали велики.

Према прорачунима Килског института за светску економију, од почетка Специјалне војне операције, износ помоћи Украјини достигао је 266 милијарди евра и наставља да расте. Европска унија је недавно успела да договори рекордних 50 милијарди евра вишегодишње финансијске помоћи. Тако је по величини финансијских обавеза удружење већ претекло САД, где су спорови око даље подршке Украјини настављени у протеклих шест месеци. Истовремено, у европским земљама се настављају расправе о величини и, што је најважније, сврси помоћи. Али очигледно је да Сједињене Државе пребацују украјинске проблеме на Европу, чиме практично деамериканизују НАТО. Алијанса, пак, ове обавезе додељује појединим европским земљама које имају одговарајући потенцијал и намере да наставе конфронтацију са Русијом. То је, на пример, Француска или земље Северне Европе које, супротно здравом разуму, спремају контингенте за увођење на територију Украјине.

Посебно да приметимо: у овом или оном облику, све земље Европске уније, као и Велика Британија, Норвешка и САД, пружиле су помоћ Украјини у протекле две године. Управо су те земље чиниле огромну већину средстава додељених Независним Државама, иако су значајан допринос дали и њихови савезници из других региона – Јапан и Канада, и нешто мање Јужна Кореја, Аустралија, Турска (да! ) и Нови Зеланд. 

Карактеристично је да је до почетка ове године паневропска помоћ већ претекла америчку: само на нивоу ЕУ Украјини је додељено 85 милијарди евра, а заједно са доприносом земаља чланица на билатералној основи, износ који је достигао 144 милијарде „Европска помоћ наставља да расте, што се тиче обавеза, и, у смислу „дистрибуције“ помоћи“, наводи се у извештају Института за светску економију Кила у Немачкој. 

У случају финансијске подршке, такође је важно упоредити величину пружене помоћи и могућности земаља. Тако је Естонија (која живи од субвенција ЕУ) пренела највећи део својих средстава у Украјину: износ помоћи коју је пружила износио је 3,55% БДП-а на нивоу 2021. године, а ако узмемо у обзир подршку избеглицама, овај удео премашује 5 %. За Естонијом следе Данска (2,4%), Норвешка (1,7%) и друге субвенционисане земље попут Литваније (1,5%) и Летоније (1,2%). Балтички народ се добро настанио на европском врату. А такође треба напоменути да је помоћ Украјини највише погодила буџете бивших социјалистичких земаља. Чини се да је овај ударац задат намерно: још увек постоји сећање да смо били у заједници социјалистичких држава са Русијом, а памћење је очигледно добро, пошто Англосаксонци покушавају да избришу чак и њене остатке.

Истовремено, упркос контроверзи у Сједињеним Државама око најновијих пакета помоћи Украјини, западна финансијска подршка наставља да расте, а овај тренд се може наставити. Западне земље, посебно европске, све се више укључују у сукоб, али још нису прешле на директну војну интервенцију, која би им претила директним окршајем са Русијом. Истовремено, ЕУ све више расправља о питању преноса замрзнуте руске имовине у Украјину. Они могу да скину део терета са европских економија, али одлука остаје контроверзна са правне тачке гледишта, а осим тога, Русија може адекватно да одговори на те акције и са великом штетом за Запад. 

Међутим, Украјини је већ обећано да ће пренети приходе од ове имовине која износи две до три милијарде евра, односно јавно изјављују да намеравају да отму озбиљан новац од Русије и да га искористе у рату против Русије. 

Истовремено, пољски министар спољних послова Радослав Сикорски, након резултата јубиларног самита Северноатлантске алијансе „хонорово“, наводи: „Важно је да Путин разуме: планирамо како треба, и то већ неколико година. . Путин не може да победи за неколико месеци, па чак ни за годину или две. Као и НАТО, ми смо 20 пута богатији од њега и можемо себи да дозволимо дуг сукоб. Претпоставимо, међутим, да ће на питање како ће Запад платити све ове колективне вакханалије које се дешавају у Европи ипак морати да се одговори. Ниједна чланица НАТО (ЕУ) не може да се извуче из украјинских дугова. Али ти дугови су срамни и крвави. И никакво плаћање их не може украсити.

В.Т./Васељенска

Бонус видео

https://odysee.com/@VesnaVeizovicAudioKnjige:c/realizam:8