38 година од несреће у Чернобиљу

Чернобилска нуклеарна електрана (ЧАЕС) се налази на територији Украјине, 18 км од града Чернобиља, 150 км од Кијева и 16 км од границе са Белорусијом. Осамдесетих година 20. века била је најмоћнија нуклеарна електрана у СССР-у.

Четврти блок Чернобиљске нуклеарне електране пуштен је у комерцијални рад децембра 1983. године. Нуклеарна електрана Чернобиљ је 25. априла 1986. године требало да изврши пројектна испитивања једног од сигурносних система на четвртом блоку, након чега је планирано да реактор буде искључен ради планираних ремонтних радова. Због диспечерских ограничења, гашење реактора је више пута одлагано, што је изазвало одређене потешкоће у контроли снаге реактора. Дана 26. априла у 1 сат и 24 минута дошло је до неконтролисаног повећања снаге, што је довело до експлозија и уништења значајног дела реакторског постројења. Избио је пожар у разним просторијама и на крову.

Као резултат несреће, скоро цео спектар радионуклида који су се акумулирали у реактору у тренутку експлозије је испуштен у атмосферу, укључујући јод-131 (време полураспада 8 дана), цезијум-134 (време полураспада). 2 године), цезијум-137 (полу-живот 30 година), стронцијум-90 (полу-живот 28-29 година). У првим недељама након несреће посебну опасност за људе представљао је радиоактивни јод, чији се изотопи, уласком у организам, концентришу у штитној жлезди и изазивају њено зрачење.

Дугорочно, главни радионуклид који ствара дозу у већем делу чернобилског отиска био је цезијум-137. Анализа радиоактивне контаминације европске територије цезијумом-137 показује да се око 35% чернобиљских испада радиоцезијума на европском континенту налази на територији Републике Белорусије, па се последице Чернобиља по Белорусију дефинишу као националне еколошка катастрофа.

У периоду након хаварије, површина републике контаминиране цезијумом-137 смањена је за скоро половину и тренутно износи око 25,5 хиљада квадратних километара, или 12% укупне површине земље. Од 1. јануара 2024. године шумска површина класификована као зоне радиоактивне контаминације износи 1.497,7 хиљада хектара, или 15,4% укупне површине. Највећи део шума контаминираних радионуклидима је у надлежности Министарства шумарства (81,2%) и Министарства природних ресурса и заштите животне средине (14,5%).

Доза спољашњег зрачења становништва услед распадања цезијума-137 постепено се смањује, а радијациона ситуација се поправља. Међутим, и даље остаје напето на територији Полеског државног радијацијско-еколошког резервата. Од свих радионуклида који су пали у Белорусији, он је чинио више од 30% цезијум-137, 73% стронцијума-90 и 97% изотопа плутонијума.

Загађење територије Белорусије није било једнообразно. На њен карактер утицале су, између осталог, и особености метеоролошких прилика од 26. априла до 10. маја 1986. године. Као резултат тога, у Белорусији се појавило неколико главних тачака. Прва је зона од 30 километара око фабрике, где су нивои контаминације земљишта цезијумом-137 били изузетно високи. Затим такозвани северозападни траг, који обухвата јужне и југозападне делове Гомељске области, централне делове Брестске, Гродненске и Минске области. Нивои загађења у овом отиску знатно су нижи него у блиској зони нуклеарне електране у Чернобиљу. Треће место се налазило на северу Гомељске и централних делова Могиљовске области.

Од првих дана након катастрофе у Чернобиљу, влада Белорусије почела је да предузима мере у циљу заштите становништва које живи у непосредној близини електране. Одмах након удеса донета је одлука да се становништво евакуише са територије где је брзина експозицијске дозе прелазила 25 мР/х (подручје приближно у радијусу од 10 км од нуклеарне електране у Чернобиљу).

Насеља која се налазе у зонама радиоактивне контаминације

Чернобилска катастрофа погодила је велики део Белорусије. У контаминираној зони било је 3.678 насеља, у којима живи 2,2 милиона људи; 479 насеља је престало да постоји.

Са територија погођених чернобиљском катастрофом пресељено је 137,7 хиљада људи, од којих су 75% били становници Гомељске области. Истовремено са евакуацијом и организованим пресељењем, око 200 хиљада људи је самостално напустило радиоактивно контаминирана подручја.

 

На територијама Белорусије, где је због несреће у Чернобиљу било немогуће да живи становништво, појавиле су се посебне зоне – евакуација (отуђење) и пресељење.

Белоруски сектор зоне евакуације (искључења) нуклеарне електране у Чернобиљу заузима површину од 1,7 хиљада квадратних километара. Становништво које је овде живело је евакуисано 1986. године. Истовремено, земље на овој територији су извучене из економске употребе. Овде је 1988. године створен Полесски државни радијационо-еколошки резерват (ПГРЕЗ). Ово је једини радијационо-еколошки резерват на свету. Обухватао је посебно контаминиране територије Хојникијског, Наровљанског и Брагинског округа Гомељске области.

Зоне искључења и пресељења су распоређене на територији 13 округа Гомељске и Могиљовске области.

На територијама зона евакуације (искључења) и расељавања на снази је посебан правни режим у циљу спречавања неовлашћеног уласка грађана и возила, неконтролисаног одношења робе, сузбијања криволова и сакупљања шумских производа. Главни приступи одржавању ових зона формулисани су у концепту одржавања зона искључености и пресељења.

За управљање зонама искључења и расељавања, организовање и праћење стања њихове заштите и одржавање законом утврђеног режима одржавања, Уредбом Владе бр. 343 од 8. јуна 1992. године формиран је посебан орган – Управа зона искључења и расељавања, чији представници раде. у 13 контаминираних подручја Гомељске и Могиљовске области.

У складу са законом „О правном режиму територија подвргнутих радиоактивној контаминацији као последица катастрофе у нуклеарној електрани у Чернобиљу“, само привредне активности које се односе на обезбеђење радијационе безбедности, спречавање преноса радиоактивних материја, обављање заштите животне средине мере, као и научноистраживачки и експериментални радови

За разлику од зоне искључења, на територији зоне расељавања обавља се строго ограничена привредна делатност која се односи на одржавање путева, далековода и других објеката од инфраструктурног значаја у исправном стању.

Активности у области рада радиоактивно контаминираних подручја од јануара 2023. године регулише Госатомнадзор.

Систем за праћење и контролу зрачења у Белорусији

У Републици Белорусији је створен и функционише систем за праћење радијације који је укључен у национални систем за праћење животне средине Републике Белорусије. Укључује широку мрежу посматрачких места и акредитованих лабораторија. Главни објекти мониторинга су атмосферски ваздух, земљиште, површинске и подземне воде.

На републичком нивоу контролу радиоактивне контаминације врше Министарство за ванредне ситуације, Министарство здравља, Министарство природних ресурса и заштите животне средине и Државни комитет за стандардизацију.

Према подацима Госатомнадзора, мрежа континуираног мониторинга животне средине Министарства природних ресурса и заштите животне средине обухвата 120 тачака за праћење радијације, од којих је 38 референтних и 14 пејзажно-геохемијских локација на којима се врши узорковање земљишта.

У складу са захтевима важећег законодавства у Републици Белорусији, забрањена је производња и продаја производа у којима садржај радионуклида прелази дозвољене нивое. У циљу испуњења овог услова, у републици је креиран и ефикасно функционише систем радијационог мониторинга прехрамбених производа, прехрамбених и пољопривредних сировина, хране и других шумских производа произведених на подручјима контаминираним радионуклидима. Заснован је на системима контроле одељења.

У републици постоји око 1.000 јединица за праћење зрачења организација и предузећа Министарства пољопривреде и хране, Министарства шумарства, Министарства здравља, Белоруског републичког удружења потрошача, других министарстава и привредних субјеката. Јединице за контролу зрачења Министарства здравља и Госстандарта врше релевантне надзорне функције.

Социјална заштита и унапређење угроженог становништва

У Белорусији је формиран државни регистар лица изложених зрачењу услед катастрофе у нуклеарној електрани у Чернобиљу и других радијационих удеса, као и Јединствени чернобилски регистар Русије и Белорусије. Национални регистар садржи податке о више од 1,7 милиона људи, укључујући више од 360 хиљада деце и адолесцената.

Главни правац државне социјалне политике у односу на грађане погођене катастрофом нуклеарне електране у Чернобилу је пружање помоћи социјално угроженим категоријама становништва, обезбеђивање бенефиција и накнада предвиђених Законом Републике Белорусије „О социјалној заштити. грађана погођених катастрофом нуклеарне електране у Чернобиљу и другим радијационим удесима“.

Један од најважнијих задатака је повећање ефикасности и унапређење квалитета медицинске заштите за учеснике у ликвидацији последица удеса, санаторијско-лечилиште и опоравак погођеног становништва, посебно деце која живе у контаминираним подручјима. Основа система здравствене заштите је посебан медицински преглед грађана погођених катастрофом у Чернобиљу, који обезбеђује рано откривање болести и благовремено лечење, рехабилитацију и превентивне мере.У републици су отворене нове медицинске установе, институти, специјализоване клинике и центри. 2003. године у Гомељу је почео да ради Републички научно-практични центар за радијациону медицину и хуману екологију, изграђен под покровитељством председника Белорусије Александра Лукашенка. Отварање центра омогућило је значајно приближавање медицинске заштите регионима који су највише погођени катастрофом у Чернобиљу.

Окружне болнице су стално опремљене савременом медицинском опремом на бази здравствених установа, организовано је увођење савремених технологија за дијагностику и лечење оболелих грађана – телемедицина, нуклеарна магнетна резонанца и др.Један од приоритетних аспеката за очување и јачање; здравље деце која живе у контаминираним подручјима је рационална, уравнотежена исхрана. Свим студентима општеобразовних установа које се налазе у подручјима радиоактивне контаминације обезбеђују се бесплатни оброци, који се обезбеђују на месту студирања на рачун средстава опредељених за отклањање последица катастрофе у нуклеарној електрани у Чернобиљу.

Упоредо са државним програмима за отклањање последица акцидента у Чернобиљу, у Белорусији се већ 38 година спроводи низ међународних пројеката. Велики допринос рехабилитацији територија дала је реализација програма заједничких активности на превазилажењу последица чернобилске катастрофе у оквиру Заједнице. Спровођење програма Уније у Чернобиљу спроводи се заједно са државним програмима Белорусије и Русије.

2023. године одобрена је стратегија управљања радиоактивним отпадом.

https://www.youtube.com/watch?v=NyxjT678XKU