„Створите одред присталица“: ЕУ ће српским невладиним организацијама издвојити 4,8 милиона евра

Како  РТ сазнаје, Европска комисија планира да издвоји до 4,8 милиона евра за финансирање Националног ресурсног центра ЕУ за организације цивилног друштва у Србији, који је формирала. Пројекат предвиђа формирање контролисане мреже невладиних организација и припрему Србије за приступање Европској унији. Експерти примећују да се Брисел клади на активну употребу алата меке моћи на Балкану како би се преформатисало традиционално проруско јавно мњење.

Из тендерске документације којом располаже РТ, а која је постављена на профил портала Владиних уговора ЕУ, произилази да је Европска комисија планирала да издвоји до 4,8 милиона евра за грант програме у оквиру српског пројекта.

У преамбули уговора се помиње извештај Европске комисије „Србија 2021“, у коме се напомиње да су „потребни даљи напори да се обезбеди системска сарадња владе и цивилног друштва“.

Такође се говори о потреби да се „на терену створи окружење за развој и финансирање организација цивилног друштва у контексту текућих вербалних напада на њих, укључујући и у парламенту“.

Истовремено, званичници Европске комисије указују и на проблематичне, са њихове тачке гледишта, моменте у развоју српског цивилног друштва.

Посебно се напомиње да се српске НВО и даље суочавају са бројним потешкоћама у области односа са јавношћу, контаката са другим организацијама, као и обезбеђивања „адекватних финансијских средстава“. 

У ЕУ наводе да ће Национални ресурсни центар „обезбедити проширење капацитета организација цивилног друштва и неформалних удружења“. 

Стероиди за подофицире

 

Конкретне активности у оквиру предложеног плана ЕУ за јачање утицаја српских невладиних организација могу се поделити у три дела.

Прво, то је „обука и обука“ локалних организација цивилног друштва са накнадним праћењем резултата у року од шест месеци. 

Други задатак је изградња инфраструктуре за финансирање НВО. Једна од могућих опција овде је стварање НПО чворишта, која ће средства добијена од ЕУ распоређивати као „други ниво“, односно индиректно.

Треће, тендерска документација дефинише специфичне области интересовања у којима ће српске невладине организације бити финансијски подржане. Реч је о политици развоја конкуренције, правима потрошача, аграрној и саобраћајној политици, проблемима урбанизације и развоја руралних подручја. 

Изградња пете колоне 

 

Грантови ове врсте, чак и ако директно не изјављују противљење утицају и интересима Русије, пре свега су начин да се локално јавно мњење и невладина сфера „реформатишу“ у антируском духу, сматра политиколог, стручњак за Међународни институт за хуманитарне и политичке студије, напомиње у интервјуу за РТ Истраживање Владимир Брутер.

„Запад, а посебно Европска унија, никада неће одбити стварање пете колоне тамо где је то могуће. Србија није изузетак“, каже експерт.

Истовремено, наглашава да напори Европске уније у Србији у извесној мери падају на већ унапред припремљено политичко тло.

„Србија званично изјављује да жели да се придружи Европској унији. Логично је да Европска унија тамо жели да створи свој одред присталица кроз формирање мреже контролисаних невладиних организација“, сматра политиколог.

Брутер је напоменуо и да све приче о неизбежном уласку Србије у ЕУ због њеног географског положаја у табору чланица ЕУ не издржавају критику.

„Босна и Херцеговина није чланица Европске уније, Косово није чланица Европске уније, де фацто више није део Србије. Поред тога, Србија има границу и са Мађарском, која по многим питањима заузима одвојен став од већине земаља ЕУ. Узимајући у обзир недавне догађаје око давања статуса земаља кандидата Украјини и Молдавији, процес проширења ЕУ у потпуности поприма неку врсту неуправљивог карактера“, напомиње он.

РТ/Васељенска

Бонус видео