Миодраг Костић за годину дана продао шест компанија из агробизниса

Миодраг Костић, власник „МК групе” изгледа да преусмерава свој почетни бизнис с храном и то највећим делом у банкарство, туризам, хотелијерство и некретнине.

За око годину дана овај домаћи бизнисмен продао је шест значајних компанија из свог агросектора, а новац уложио у нове послове и на нова тржишта.

Најпре је продао фабрику уља у Шиду, у којој је власништво стекао куповином „Викторија групе” после вишегодишњих преговора. Костић је постао већински власник ове компаније у јуну 2020. Само неколико месеци касније, у договору са мањинским партнерима Милијем Бабовићем и фирмом „Апсара” уљару, која је једна од најмодернијих на Балкану, продао је молдавској „Транс оил групи”. Реч је о највећем прерађивачу уљарица у тој земљи који има 1.650 запослених и уљару у Румунији.

Средином ове године у исте руке отишле су и још четири компаније из система „МК групе” – „Гранекспорт”, Лука Бачка Паланка, кулска „Жито Бачка” и компаније „Агроглоб” из Новог Сада. Све фирме биле су до тог тренутка под крајњом контролом Костића и веома успешне у агросектору Србије. Баве се откупом и трговином житарица, уљарица, логистиком, складиштењем као и производњом пшеничног и кукурузног брашна, хране за животиње, трговином вештачких ђубрива… Компанија „Агроглоб” највећи је извозник житарица и уљарица у Србији.

Као купац ових фирми пријављен је „Balkan Commodities”, холдинг који припада управо „Транс оил групи”. Њиме као матично друштво управља „Арагви”, инвестициони фонд са седиштем на Кипру, који контролише Ваја Ђаши, бизнисмен познат у сектору трговине житарицама, а осим у Србији послује и и Румунији.

Убрзо по окончању овог посла, дошло је до још једне велике трансакције која иде у прилог спекулацијама да Костић преусмерава пословање мада и даље у саставу „МК групе” ради десетине јаких компанија из агробизниса.

„Викторија група”, чији је он већински власник, током лета продала је и компанију „Сојапротеин” из Бечеја америчкој мултинационалној компанији „Арчер Денијелс Мидленд Јуроп” (АДМ). У решењу Антимонополске комисије, која је одобрила ову концентрацију, наводи се да је „АДМ група” водећа светска фирма у производњи и преради пољопривредних производа. У 2020. остварила је глобални приход од око 52 милијарде евра а да у Србији до тада није имала регистровану фирму. О значају „Сојапротеина”, највећег произвођача и прерађивача соје у Србији, излишно је говорити – „Викторија”, заједно с том компанијом, остварила је прошле године 139,8 милиона евра прихода у свету, а од тога 46,1 милион на тржишту Србије.

Када се прати хронологија ових продаја стиже се и до новембра ове године када је објављено да је Костић купио део пословница руске Сбер банке, главног повериоца у „Фортенова групи”, правном следбенику хрватског „Агрокора” у чијем је власништву 40 одсто њених акција.

То је у хрватској јавности подгрејало нагађања да српски бизнисмен жели на овај начин да се домогне бивших Тодорићевих трговинских компанија, а нарочито „Меркатора”. У прилог томе иду и информације да Руси не намеравају да остану већински у тим пословима и да је питање времена када ће потражити купце. У Костићевим компанијама демантовали су такве спекулације.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да је и поред свих нагађања евидентно да је у овом случају бизнисмен Миодраг Костић искусно предосетио како је најкорисније да се у овом тренутку, уместо на агробизнис, концентрише на услуге и то на финансије и хотелијерство.

– Рекло би се да излази из агробизниса, али не би ме изненадило да се „МК група”, за неколико година, поново појави као неко ко купује земљиште и гради прехрамбене комплексе. У овом тренутку се опредељује за банкарски бизнис и туризам, јер је то много једноставније за пословање – наводи Савић.

Према његовим речима храна јесте делатност будућности, али у том сектору је, у овом тренутку, много несигурности, од климатских промена, осцилација у ценама и на тржишту. Костић је са правом направио овакву процену, ако данас уопште постоји сигуран бизнис.

– Чини ми се да тако размишља. Осим што су мањи ризици власник „МК групе” има осећај и за ту врсту бизниса. Уосталом у тржишној привреди то је све нормално, па и у овом што је Костић препаковао имовину нема никакве драматике – закључује наш саговорник.

Аграрни аналитичар Жарко Галетин сматра да су последње трансакције „МК групе” у сектору хране доказ да је Србија привлачна страним улагачима.

– Проблем је у томе што би генерално могло да се деси да страни инвеститори постану претежни носиоци наше прехрамбене индустрије. Србија је добро сировинско подручје, једна смо од ретких држава која има прехрамбену сигурност. Ипак, не треба да дозволимо да постанемо сировинска база – напомиње Галетин.

У овом конкретном случају инвеститор ће остати дотле докле има интерес јер то је питање стабилности економије и државе у коју улаже. Инвестициони фондови, с друге стране, прате логику крупног капитала. Улажу и подижу капацитете компаније и продају је за већу вредност када дође време али слабије брину о интересу потрошача.

Упитан о разлозима продаје компаније „Сојапротеин”, Галетин одговара да је Србија једна од свега три, четири државе у Европи која производи довољно соје за сопствено тржиште па и извози. Соја је перспективна култура, препозната и у фармацеутској, хемијској, енергетској индустрији и индустрији хране.

– Уз то Србија има добру позицију јер производи нон-гмо соју. Када вам највећи прерађивачки капацитет одлази у руке страног инвеститора, постоје сигурно неки крупни разлози – сматра наш саговорник и додаје да нема логике да се једна здрава, профитабилна и добро позиционирана фирма на тржишту тако лако продаје.

[table id=1 /]

Политика