„Плата – 200.000“: „Неозбиљни Весић“ и његове бомбастичне предизборне изјаве

За само осам година просечна плата у Београду биће 200.000 динара, најавио је заменик градоначелника Горан Весић говорећи о стратегији развоја Београда до 2030. године, подсећајући да је садашња просечна плата Београђана 87.000 динара или 741 евро.

Ако све грађане нешто занима то је колика ће им бити плата, а што је обећање о плати веће то ће они бити срећнији, што је посебно важно пред изборе. Тако се и Весић придружио представницима власти на државном нивоу који су пре две године најавили да ће до 2025. године просечна плата у Србији бити 900 евра.

И мада зараде расту прилично брзо последње две, три године ова обећања, чак и ако се остваре, не значе много. Колико ће износити инфлација у наредних осам година? Колики ће бити девизни курс за осам година? Колики ће бити привредни раст, колике инвестиције? Осим тога неки од циљева су конфликтни. На пример, раст плата изнад раста БДП-а смањује продуктивност рада, а фиксни курс у условима инфлације значио би смањење ценовне конкурентности. Не каже се џабе у економији да нема бесплатног ручка.

Петар Ђукић, члан Научног друштва економиста и професор на Технолошко-металуршком факултету, оцењује да би се та просечна плата и могла нагурати номинално ако би се занемарили сви остали фактори.

„Зависи од курса, од цена, од привредног раста, извоза, прилива инвестиција. Ви можете да имате високу просечну плату, али велику незапосленост, па да они који раде зарађују добро, али их има мало. Али ако желите малу незапосленост онда морате да прихватите мању просечну плату. Ако остане овај тренд раста цена, а држимо курс стабилним то значи да нам апресира динар у односу на евро. А не смемо да дозволимо да нам динар поскупи посебно у односу на конкурентске валуте, ако хоћемо да останемо конкурентни. Али конкурентност зависи и од продуктивности рада, технологија, модернизације… Постоји могућност, али је бесмислено упоређивати такву плату за осам година са садашњом. Уопште неозбиљно је тако говорити. Да је то рекао неки економиста или министар финансија па да иза стоје неке пројекције, него овако је то неозбиљно“, оцењује Ђукић.

Колико тих 200.000 може а и не мора ништа да значи, јасно је ако се зна да би, у случају да цене буду расле брже од плата, тих 200.000 динара у 2030. реално мање вредело него данас 100.000 динара.

А и да претпоставимо да ће Народна банка наставити и у будућности да држи фиксни курс, тих 200.000 динара износило би 1.700 евра. Последња објављена просечна плата у Србији за новембар износила је 69.136 динара или 588 евра. У Београду је просечна нето зарада износила 741 евро. Да би за осам година достигла ових 1.700 евра то би значило повећање за 2,3 пута. Додуше, просечна плата на Врачару већ се примакла нивоу од 1.000 евра и у новембру је износила 995 евра. Али није цео Београд Врачар, па је тако просечна нето плата у Сопоту или Младеновцу била 58.000 динара.

Ако не видимо шта носи будућност, можемо да погледамо уназад шта је било у прошлости. Пре осам година у новембру 2013. године просечна плата на нивоу Србије износила је 387 евра, а на нивоу Београда 480 евра. Ако се у последњих осам година плата у Београду повећала за 54 одсто (у еврима) тешко је очекивати да ће се у наредних осам година више него удвостручити, чак и уз све тешкоће и фискалну консолидацију, односно смањење плата у јавном сектору од 2014. до 2018. године.

Ранка Савић, председница Асоцијације самосталних и независних синдиката, сматра да у такве изјаве нико није поверовао.

„Ја могу да разумем жељу да се он наметне и задржи позиције у градској управи убудуће, али то је неозбиљна изјава. И ову сада просечну плату већина грађана не прима, него више од 60 одсто људи прима плату мању од 50.000 динара. Чак и са инфлацијом тих 200.000 делује нереално. Крајње неозбиљна, али и нажалост устаљена изјава власти“, закључује Савићева.

М. Обрадовић/Данас

Бонус видео