Хрватски стручњак: Србија погрешила кад је увела војне мере

Корона (Фото: : EPA-EFE/ANTONIO BAT)

Директор Хрватског завода за јавно здравље и члан Националног штаба Kрунослав Цапак, говорио је о хрватским искуствима у борби са коронавирусом, као и о томе колико је ову земљу болест изненадила, са чим су се епидемиолози сусрели, али такође осврнуо се и на то у чему је Србија погрешила у борби против короне и како оцењује њену тренутну епидемиолошку ситуацију.

На питање у чему је погрешила Србија током ове епидемије Цапак је рекао:

“Они су увели строже мере, али су кренули оштро војним мерама које могу код становништва да изазову револт, што ја мислим да није примењиво за хрватску ситуацију. Ја то не бих препоручио епидемиолошки. Они с то направили према својим проценама дисциплине. Њихова епидемиолошка ситуација је лошија од наше”.

Цапак истиче да је смртност у Хрватској око један посто што је веома ниско и да је од целог комшилука, једино у бољој ситуацији Мађарска.

Цапак је истакао да је коронавирус компликован и да зна често да изненади тамо где се најмање очекује:

“Никада као у садашњој кризи нисмо свесни потребе самодовољности у производњи пољопривредних производа. Ако постоји могућност да се пропишу епидемиолошке мере да се смањи пренос болести, попуштаћемо мере”, рекао је Цапак.



Он се осврнуо и на америчку процену у вези епидемије коронавируса у Хрватској да се врх заразе очекује између 18. и 25. априла.

“Било каква прогноза је незахвална јер се може прогнозирати на темељу модела и улазних података који су потребни за то. Сваки од улазних података мења модел. Они су на темељу неког модела направили врхунац за све земље, што не значи да ће то код нас функционисати. Појачавамо или смањујемо мере у складу са епидемиолошком ситуацијом. Наредних неколико недеља је кључно и трудимо се да одржимо дисциплину и разумевање и подршку грађана на нивоу који нам је потребан да епидемиолошка ситуација остане каква јесте”, рекао је Цапак.

Хрватски директор Института за јавно здравље се осврнуо и на то да ли је коначно решење да се спречи нова појава епидемије короне у колективном имунитету и који проценат популације је потребан да би се говорило о њему.

“Сви који су говорили да је то решење, да 75 одсто преболи болест и стекне имунитет и да ће мањи део бити заштићен су ту теорију напустили. Болест је непредвидива и смртоносна. Смртност коју смо имали у Kини је двострука у Италији и бројним другим земљама у ЕУ које имају боље здравствене системе од Kине”, каже Цапак и додаје:

“Знате да је Доналд Трумп имао неолиберални став да се ништа не може догодити, а видите какву сада има ситуацију. Драстично је променио реторику и мере. Та неолиберална теорија о колективном имунитету је напуштена. Морамо прилагодити мере да смањимо број оболелих и прилагодимо систем лечењу најтежих случајева. Ми смо се добро припремили. Он је тек коначно решење”, наглашава хрватски лекар.

Цапак се осврнуо и на нову методу лечења оболелих од коронавируса “крвном плазмом”, коју ће ускоро и Србија кренути да примењује

“Знамо за постојање имунитета код оних који су преболели болест, али ту постоји читав низ проблема које је претходно потребно решити да би се неко лечио са плазмом. Постоје бројни ризици преноса заразних болести, треба технички и технолошки све добро припремити. Је ли ефикасно, видећемо кад се направи шира припрема”, додаје овај хрватски лекар.

Овај лекар дотакао се и тестирања и рекао да се процена ко ће бити тестиран темељи на пресеку популације, случајног узорка. Такође дотакао се и неких критика:

“Они који приговарају да би тестирања требало бити више, била је присутна информација да нам репатријацијом долазе људи из земаља са високим ризиком оболевања, направили смо 300 тестова на људима из Аустрије, Немачке, Шпаније, Португала, и имамо само два позитивна теста од 300. Није суштина у тестирању, него у доброј процени кога треба тестирати.

На питање кад очекује спровођење излазне стратегије у Хрватској кад за корону не постоји лек, али ни цепиво, Цапак каже да ће то трајати једно време. Он сматра да ће током лета слабити ширење коронавируса.



Аутор: Андреј Млакар/Н1

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.