Подсећање: Како је владика Григорије папољубац дочекао папу Франциска у Сарајеву

Током екуменског и међурелигијског сусрета у Фрањевачком међународном студентском центру у Сарајеву, 6. јуна 2015., епископ Српске православне цркве захумско-херцеговачки и приморски Григорије упутио је следећи поздрав папи Франциску Првом:

Ваша Светости, дозволите ми да Вас као епископ Православне Цркве поздравим јеванђелским поздравом – „Благословен је који долази у име Господње!“

Дошли сте у Босну и Херцеговину и њену престоницу град Сарајево зато што једној страдалној и напаћеној земљи желите да дате подршку да се поново усправи и да пронађе своје људско лице. Сарајево у којем сте данас и Мостар у којем Вас очекујемо су градови који подсећају на Јерусалим по томе што су места страдања, а истинска страдања најава су Васкрсења. Зато је Ваш долазак велико охрабрење и утеха понајприје босанско-херцеговачким католицима којима долазите као архипастир.




вМи пак православни хришћани у сусрету са Вама осећамо не мању радост што као поглавар сестринске нам Цркве и епископ Рима посећујете нашу земљу. Доносите нам благослов Римске катедре, једне од најдревнијих и најславнијих Цркава. Доносите нам благослов светих римских мученика пострадалих у Колосеуму и околини античког Рима, чија је крв постала семе из којег су изникли многи хришћани.

Хришћани ове земље заједно са хришћанима читавог света с радошћу примају аутентичне сведоке Јеванђеља, а имали смо више прилика да се уверимо да сте Ви један од њих. Ви сведочите да савремени човек који је обремењен искушењима нашег доба чезне за слободом и љубављу које су дубоко похрањене управо у ризници Цркве Христове. На нама је одговорност хоћемо ли их отуда пружити свету или пак стајати тврдо на црквеним вратима не пуштајући да им ико приђе, а тиме и себе лишити њихове благотворности. Цркви су неопходни пророци – осведочени људи пуни Духа Светога, који ће храбро указивати на недостатке и упућивати на Истину. Зато са радошћу и одобравањем пратимо сваки ваш подухват у којем се постављате пророчки у односу на свет и још више у односу на саму Цркву.

Као што знате ми смо, хвала Богу, пре равно двадесет година изашли из последњег рата (а ниједан претходни није нас мимоишао оставивши дубоке и неисцјељене ране), али још увек причамо о њему као да се јуче завршио. Разумљиво, јер рат доноси несрећу, убиства, свирепости и то увек оних најмањих и најнедужнијих људи, а убица и жртва има на свим странама. Међутим, нас децу Цркве Божије посебно треба да брине аи срамоти чињеница да су код нас хришћани убијали и хришћане и нехрисцани па је стога ова земља још од Другог светског рат пуна гробова, јама, порушених цркава и манастира.

Наш велики књижевник и нобеловац Иво Андрић на почетку прошлога века изрекао је страшну карактеристику ове земље: „Босна је земља мржње и страха“. Јер је како каже: „Чињеница да у Босни и Херцеговини има више људи који су спремни да у наступима несвесне мржње, разним поводима и под разним изговорима убијају или буду убијени него у другим по људству и пространству много већим словенским и несловенским земљама“.




С друге стране, истина је и то да када престане звекет оружја и замукну ратни покличи ми настављамо да живимо у миру поштујући једни друге. У тој необјашњивој стварности Босна и Херцеговина може бити чудесно лепа и готово неописива земља.

Заиста, много тога дивног и оригинално босанско-херцеговачког настало је управо прожимањем различитих култура, религија и народа који овде живе. Међутим, тај узајамни суживот у миру и поштовању после овог последњег рата још нисмо сасвим постигли, и баш у томе очекујемо и Вашу помоћ. Желимо да нас утврдите у нашем уверењу да се човека достојни односи између различитих нација и вера морају заснивати на узајамном поштовању и искреном саосећању. Да морамо уложити додатни напор да развијемо осећања поверења, симпатије и наклоности. И коначно, да заједнички живот може постојати само у Истини.

Желећи Вам искрену добродошлицу волео бих да се потрудимо да са љубављу сви заједно сагледамо ову многонапаћену земљу не само онаквом каква тренутно јесте, него онаквом каквом би она уз Божји благослов, Вашу и нашу помоћ сутра могла бити.



ba.n1info.com

15 Коментара

  1. Šta je loše u ovom govoru?

    „„Благословен је који долази у име Господње!“ pa sve je rečeno. Ko dolazi u ime Gospodnje, blagosloven je.

    „Међутим, нас децу Цркве Божије посебно треба да брине аи срамоти чињеница да су код нас хришћани убијали и хришћане и нехрисцани“

    Može li neko da nam da primer kako bi se obratio poglavaru katoličke crkve? Poglavniku ne samo ustaša, nego i milionima iskrenih hrišćana.

    Ovde je rečeno baš sve što treba biti rečeno. Hvala Bogu da imamo i jednog oca Antonija, koji je tamo gde treba da bude, i jednog oca Grigorija, koji je tamo gde on treba da bude. I blago Srbiji ako bude umela da poštuje oba pristupa hrišćanstvu, miru i pravdi.

    Ne čini Srbiju ni samo otac Antonije, ni samo otac Grigorije. I oba su mi podjednako dragi.

    Imajmo hrabrosti da sazrimo. Onda će i naši protesti pred skupštinom biti sihronizovani.

  2. A ima li sta lose u ovom govoru, sram vas bilo! Pa dokle ce te vise siriti mrznju medju narodima, a onda obican narod istrpi najgore posledice? Vi progoasavate list Danas za antisrpski! A zasto ste vi srpski list, a oni antisrpski? Jeli vama neko dao kantar i ovlastio vas da merite sta je srpsko ,a sta nije? Jedino vi imate skalu i tabelu za rangiranje patriotizma? Jedino vi imate spravu za merenje kome treba orden, kome ne! Sram vas bre bilo.po ko zna koji put!

  3. Da potsetimo na briselski sporazum, da potsetimo na srederov govor na godisnjici sns-a, da podsetimo kome je bler savetnik, da podsetimo na 2m dolara za kampanju hilari, i onda na sve to da podsetimo da patrijarh tog coveka odlikuje. Nije vas ni malo sramota ovakvih tekstova?

  4. Ovo je divan govor u duhu hrišćanstva i pokazuje kako bi trebali da se ophodimo jedni prema drugima. Očigledno su se ovde vrednosti poremetile i u crkvi. Pa sam taj naslov papoljubac. Treba da Vas je sramota. Napokon se pojavio i neki dostojan papa Francisko. Mi smo imali divnog patrijarha Pavla, a ovo što je sada patrijarh je jedna velika sramota za našu crkvu. Zar stvarno nije mogao biti izabran neko dostojniji, bez tako velike mrlje ( mislim na vanbračnog sina ), a potom da se ta mrlja koristi za razne ucene. Ovom narodu u ovako teškom trenutku bi značilo da ima nekog poput patrijarha Pavla.

    • Jako interesantan komentar. Svi bezboznici navijaju za ovog bezboznika ? Imam jedno pitanje : Od kada pape, tj. rimokatolici spadaju u hriscane ? Oni su kao i svi drugi otpadnici, jeretici bezboznici, tu medju pravima nikad nije bilo dileme.

      • Ah, sad vidim kako ti to resavas. 🙂

        Dakle, katolici nisu hriscani jer su otpadnici, tako kazes.

        Druze, ti ili udaras pod laznom zastavom ili ti dogovori predstavljaju veliki problem. Ako znas razgovarati sa porodicom, onda umes razgovarati sa svakim, pa bio putin ili klinton, pa i papa.

  5. Pitajte profesora Atanaskovica kako su neki kardinali postovsli naseg patrijarha Pavla. Postovali su ga jer su osecali da je istinski hriscanin. Cak su ga smatrali svetim covekom. Ne bez razloga.
    Znamo mi dobro sta su pocinili mnogi katolici i mnoge pape, zna to i vladika Grigorije, ali nema razloga da ne prepoznamo jednog papa Franju kao istinskog hriscanina.
    Kamo srece da svaku versku zajednicu predvode istinski vernici i veliki ljudi.

  6. Bre, bre, jel ste stvarno slepi, zombirani, ili ste provokatori ? Jel vam se memorija se potrosila u glavi ? Zaboraviste kada je amfilohije hteo da smeni Patrijarha Pavla, pa kad se umesao ovaj nikogovic, koji jedino sto zna, da pika fudbal i to sa zenskama, koji je hteo da bude patrijarh ?

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.