У најближем комшилуку нови нуклеарни реактори: Да ли смо и колико безбедни?

(Фото: Depositphotos, vencav)

Од 450 нуклеарних електрана у свету, трећина је у Европи. Још 60 нових реактора се гради, десетак у нашем најближем комшилуку.

Kолико је то безбедно? Јесмо ли спремни да реагујемо у случају акцидента у окружењу и како Србија одлаже радиоактивни отпад?

Иако је после катастрофе у Фукушими већина земаља најављивала да ће одустати од нуклеарне енергије то се није десило. Свет не одустаје од нуклеарне енергије.

Ђорђе Лазаревић из Сектора за развој и примену нуклеарних технологија истакао је за РТС да тешко да ће човечанство моћи у будућности без нуклеарне енергије, али да она има проблеме због несрећних догађаја у прошлости.




Указао је да се на глобалном нивоу око 15 одсто електричне енергије добија из нуклеарне енергије.

Нуклеарке се пројектују да могу да издрже најјачи земљотрес, удар авиона, цунами. На питање колико смо безбедни, Лазаревић каже да су након последњег великог акцидента у Фукушими донети постфукушимски захтеви и да данашње нуклеарке не могу да се граде, а да не заовољавају све те захтеве.

„Врло смо безбедни због тих постфукушимских захтева. Реактор да би уопште могао да се гради мора да издржи 72 сата без снабдевања електричном енергијом споља, да се одводи топлота са реактора који је већ у функцији. Уосталом, постоје и активни и пасивни системи за одвођење те топлоте док се не прикачимо на спољно напајање електричном енергијом. Минимум код данашњих електрана је да буде четири та система, од којих су два на исти начин заштићени као и сама нуклеарна електрана од ударних таласа, удара авиона, земљотреса, цунамија и слично“, објашњава Лазаревић.

У Србији и даље важи мораторијум на изградњу нуклеарних електрана, али смо окружени нуклеаркама. Чак десет реактора је на удаљености од 400 километра. Нуклеарке имају Румунија, Бугаска, Хрватска Мађарска. Све граде или припремају градњу нових блокова. На непуних 70 километра Мађарска гради нови реактор у Пакшу.




Лазаревић каже да на нивоу ЕУ постоји међугранични концепт који захтева да земља која се определи да гради нуклаерно постројење је у обавези да уради сигурносне анализе и због свог становништва, али и да те студије утицаја и сигурности упути свим земљама у Европи, а најпре својим комшијама.

„Ми смо кроз ту међуграничну сарадњу добили студију утицаја на околину и становништво нова два блока нуклеарне електране која се гради у Пакшу и која ће заменити постојећа четири у догледној будућности“, додао је Лазаревић.

Србија нема нуклеарке, али има радиоактивни отпад. Лазаревић каже да се он одлаже на прописан начин.

„Имамо ново складиште које је изграђено према свим светским стандардима и прихватамо радиоактивни отпад преко постројења за прераду и прирпему за његово складиштње на дужи период“, рекао је Лазаревић.

Могу ли комшије да зауставе изградњу нуклеарке?

Хрватска и Словенија су почетком августа најавиле да ће градити нови блок у Kршком, а Аустрија се већ противи. На питање могу ли суседи да зауставе градњу таквих објекта, Лазаревић каже да је то тешко и да нема такве ситуације у пракси.




„Земља када се определи за тај извор енергије у обавези је да уради све могуће анализе сигурности, а суседи могу да укажу и захтевају додатне анализе, али механизам да зауставе изградњу немамо у пракси. Kочења може да буде, али до сада није било искустава са тим да је нека земаља из суседства успела да застави изградњу нуклеарне електране“, објаснио је Лазаревић.

У случају да се у некој од суседних земаља деси нуклеарни акцидент, Лазаревић каже да смо спремни да реагујемо, преноси РТС.

„Периодично се одржавају, на три године, вежбе одговора земље на нуклеарни акцидент у свету. Тако смо имали 2017. године симулирани акцидент на електрани у Мађарској где је симулиран потпуно губитак снабдевања електричном енергијом система за одвођење топлоте и ту смо показали да бисмо на адекватан начин проценили и утврдили шта је оно што од радиоактивних елемената би могло да крене ка нашој земљи и имали опрему да то утврдимо и да на одговарајући начин одговоримо и заштитимо околину и становништво“, додао је Лазаревић.

Немачка је имала 17 нуклерки и угасила је половину после катастрофе у Фукушими. Тај процес иде споро, а поставља се питање и колико се безбедне затворене нуклеарке. Лазаревић каже да јесу безбедне, јер се ради о земљама које су овладале нуклеарним технологијама.

„Kада се реактор угаси потпуно, нуклеарна електрана се и даље надзире, јер се прелази у процес њене декомисије и потпуне разградње. Немачка то ради врло професионално, ради се о врло организованој и развијеној земљи и не постоји опасност док год се на такав начин води рачуна“, закључује Лазаревић.



РТС

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.