Ноћ вештица и у Србији: Слављење врховне силе Запада — „божанства новца“

(Фото: Пиксабеј)

Ноћ вештица у Србију је стигла пре неколико деценија, прво стидљиво, а онда све израженије. Разлог томе је што нисмо довољно културно укорењени, па се свог идентитета сетимо само када смо испровоцирани, и тако постајемо предмет америчке хегемоније чији је циљ остварење што већег профита, односно користи, сматра етнолог Бојан Јовановић.

Гледање хорор филмова, разни костими, маске, изрезане бундеве и страшне приче, само су делић обичаја који прате „најстрашнију ноћ“ у години која се обележава 31. октобра, односно ноћ уочи Свих светих.

Чини се да ове године због епидемије корона вируса ни овај „празник“ неће бити обележен као и претходних. То нам говоре чињеница да традиционални маскенбал Клуба студената технике ове године није организован, а такође не могу да се нађу ни најаве других престоничких локала. У вртићима неће бити костимирања јер ове године „празник“ пада у суботу.

Религијски аспект Ноћи вештица представља прослављање свих светих, односно посвећен је душама умрлих. Његова прошлост је дуга и везује се за пагански слој културе који је био у Европи пре хришћанства. Ноћ вештица је христијанизација онога што је било карактеристично за келтску традицију и обележавање важног датума, односно доласка Нове године. Келти су веровали да мртви у овој ноћи излазе из својих гробова не би ли посетили места где су, још за живота, живели. Они су тада, из страха од посете духова, правили буку и маскирали се не би ли тако отерали непожељне госте.




Обележавање „врховног божанства новца“

У средњем веку овај обичај је добио хришћанско обележје, да би у 19. веку са одласком исељеника из Велике Британије у САД он постао празник који се слави у Америци, а популаран је и у Канади, Ирској, Јапану, Великој Британији, Аустралији, Новом Зеланду.

Наш саговорник указује да не треба имати никакве илузије да је то првенствено један велики празник који се слави због врховног Бога западноевропске цивилизације, а то је „божанство новца“.

„Када говоримо о том декору, он није толико битан колико је важна та суштина, јер је у питању једна тежња западног света, пре свега Америке да културно унифицира свет због тог профита који се много лакше остварује уколико постоји културна хегемонија. А она је увек у функцији остварења неке користи. Према томе, све остало што се помиње на нивоу религије има има више фолклорни него прави религијски значај. Она је у функцији те унификације и можемо рећи да је та унификација нешто што је тенденција западноевропског света, и да се заправо кроз њу настоји да се оствари јединство света како би се остварио што већи профит, односно материјална корист“, наглашава Јовановић.

Срби су према речима нашег саговорника савременици ове унификације. Наша земља је постала део света који је предмет америчке културне хегемоније и која се остварује управо на нашим просторима.




Прво је елиминисан Божић Бата

„Исто се десило мало раније и са Даном заљубљених, а и раније је било тих тенденција са елиминисањем Божић Бате и успостављањем Деда Мраза. Сви ови празници имају за суштину велику куповину и потрошњу. Ту се промети мере у милијардама долара, тако да је суштина и овог и поменутих празника у том профиту. Све остало што је у контексту овог празника првенствено има за циљ да примами учеснике овог ритуала, и купце свих оних производа који се овом приликом продају и по сниженим ценама и који заправо омогућују да се радње са тим производима тада испразне“, каже овај етнолог.

Упитан, због чега преузимамо туђе обичаје и празнике, када имамо довољно својих исконских и светих празника на којима почива наша култура, Јовановић каже да одговор једноставан, а то је чињеница да нисмо довољно укорењени:

„Ми држимо до свог културног, верског и националног идентитета, али видимо када он почне на неки начин да се оспорава, и када је у питању нека већа сила, да се онда веома брзо у нашој култури намећу нови културни обрасци. Имамо пример са језиком, можемо да прођемо нашим улицама највећих градова а да видимо управо тај утицај. Немате у натписима „распродаја“ или „снижене цене“, већ имате „SALE“, а да не говоримо о томе да су имена и називи продавница првенствено написани латиницом и у страним именима. Према томе, наш проблем је у недовољној културној укорењености, и једино онда када смо испровоцирани ми се сетимо, и када видимо куда све то иде, онда реагујемо“.

Проблем је што се одричемо традиције

Он то илуструје примером утакмице КК Црвена Звезда- Химки у Пиониру на Ноћ вештица прошле године, када је Евролига захтевала да у складу са празником бар шест играча у тиму буде прерушено. Звезда је на то одговорила културно уметничким програмом једног београдског фолклорног ансамбла и трубачима.




„Ми живимо у једном планетарном свету, али је проблем у нас у томе што се одричемо традиције и оно што је битно, наши празници на неки начин бивају скрајнути и они се маргинализују, док постаје средишње и веома важно оно што се намеће и оно што је мода. Јер сви говоре о Ноћи вештица, а нико не помиње да ми имамо један идентичан обичај кога се стидимо и који не упражњавамо, а то су на пример обредне поворке које су у зимско време обилазиле куће са истим циљем. То су чинили млади и деца који су били маскирани управо овако као што се сада ради у западном свету, они су ишли од куће до куће и добијали су дарове“, подсећа саговорник Спутњика.

Он указује на разлику између деце која походе суседе у Ноћи вештица која у ствари уцењују своје комшије тражећи поклоне и слаткише да не би урадили нешто неваљало. То је нешто што, како каже, говори о прагматичности самог тог ритуала, за разлику од наших обредних поворки где чланови тог ритуала изводе неку представу, неки скеч, а онда као награду добијају поклон:

Разлика између менталитета

„Видите како у менталитету постоји та разлика, а ми уместо да инсистирамо на томе и да градимо свој идентитет, ми олако прихватамо оно што долази као неки инпут и као нека мода, и лако се одричемо онога што је несумњиво већа културна, менталитетски речено духовна вредност за нас од оне која нам се намеће“.




Јовановић наглашава да у Ноћи вештица више не игра улогу страх који је био карактеристичан за Келте који су заиста доживљавали душе својих предака и који су паљењем ватре имали својеврстан мистички доживљај.

„Сада је све то костимирано и свако се труди отприлике да изгледа застрашујуће у смислу како то масовни медији препоручују. И ту је тај хорор део једне популарне културе, и наравно пошто је у питању страх са којим се лако манипулише, он се доводи у везу са демонима, са вештицама и наравно са ђаволом који је само средиште тог света. Али то нема ону стварну религијску обредну значајност, него мислим да је све то на нивоу декора. Наравно, ту су и они који тумаче то али по мени то раде на један површан начин, јер не узимају у обзир оно што је суштина самог тог обреда о којој сам говорио, да је ту у питању један профани ритуал који има веома занимљиве елементе“, закључује наш саговорник додајући да цео обичај има доминантну комичну страну чији је коначни ефекат слављење главног „божанства новца“.

Прочитајте још: 



Спутњик

1 Коментар

  1. Helovin je i deminutiv zla. A deci treba objasniti da je zlo rdjavo, i da nema „ljupkih veštičica“ i „simpatičnog đavolka“ i da su „tužni duhovi koji traže prijatelje“, ipak opasna stvar.

    Roditelji bi trebali znati, da LJUDI uopšteno, a ne samo Srbi, nisu ukorenjeni niučemu, osim ako se nisu svesno ukorenili, ili ako se manipulativno ukorenjuju (npr od strane nekog „kriznog štaba“ ili „agitprop-a“)

    Na zapadu, neukorenjeni muslimani imaju jelke, slave helovin, itd. Nije to srpski fenomen.

    Čovek je povodljiv.

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.