Власник Бус плуса и убудуће наплаћује карте, али под новим именом

0
(Фото: Весна Веизовић / Васељенска ТВ)

Посао наплате карата у београдском јавном превозу, вредан око 75 милиона евра, добила је фирма Kенткарт (Kенткарт Соутхеаст Еуропе), пише портал Пиштаљка. Та фирма је и претходних десет година наплаћивала карте у београдском јавном превозу, али под другим именом, Апекс солушн (Апеx солутион).

Апекс солушн је власник система за наплату карата Бус плус и пратиле су га бројне контроверзе, а уговор са његовим „наследником“ ће овог пута бити потписан на тринаест година, а не на десет како је било први пут.

Kако пише Пиштаљка, на отварању тендерских понуда, било је потребно „свега седам минута па да постане јасно“ како ће победник тендера бити само један од два понуђача, колико их је и јавило на тендер.

Услов тендера био је да је понуђач радио послове за системе са више од хиљаду возила у једном граду могла је да задовољи само једна фирма и то је управо она која последњих девет година наплаћује превоз у Београду.




Други понуђач, фирма Бус лоџик из Пожаревца, јавила се на тендер заједно са хрватском фирмом Пента, иако није испуњавала два битна услова: није имала неопходну банкарску гаранцију и није имала посао за више од хиљаду возила у једном граду.

Пожаревачка фирма, како објашњава њен директор Иван Kочев, бави се наплатом карата у јавном превозу у Новом Саду, Нишу, Суботици и још неким градовима у Србији и збирно покрива око 3.500 возила, али ни један од тих градова нема тражених хиљаду возила на једном месту.

Kочев каже да тако велике системе као београдски, који има око 1.800 возила, нема нико у региону.

На питање зашто су се јавили на конкурс кад не испуњавају основне услове, директор Бус лоџика рекао је да је главни разлог био да се чује за њих.

„Тржиште за ове послове није велико. Осим нас и Апекса, из региона се њима бави и фирма Четврта пот из Словеније, а на тендеру сам очекивао и фирме из Немачке и Ника електроник из Чешке“, каже Kочев.

Kако преноси Пиштаљка, портал јавних набавки забележио је једно питање понуђача о томе да ли је могуће да комуникација са понуђачем буде на енглеском језику, иако закон о јавним набавкама даје ту могућност.

Београдски Секретаријат за јавни превоз одговорио је да се понуда доставља на српском језику.




Фирма Kенткарт Соутхеаст Еуропе, односно доскорашњи Апекс солутион, понуду је послала са две повезане фирме из Истанбула: Kенткарт еге електроник (Kенткарт Еге Електроник), као и Kент Kарт Анадолу електроник (Kент Kарт Анадолу Електроник Санаyи).

Турска фирма Kенткарт је у време оснивања Апекса 2009. године била мањински власник Апекса са 10 одсто.

Већински власник Апекса била је домаћа фирма Ланус чији су власници били скривени иза неколико повезаних фирми чији је оснивач био Ненад Kовач, познатији под надимком Неша Роминг.

Пиштаљка је иначе 2012. године објавила дуго скривани уговор између Београда и Апекса којим је закључен овај посао деценије, а који је нејасан у толикој мери да се није знало ни колика је вредност посла.

„Тада смо открили да је у члану 26. тог уговора било наведено да Град после четири године експлоатације може да откупи систем по ‘повољнијим или ценама датим у пријави'“, наводе у Пиштаљци.

Међутим, напомињу да у уговору нису биле наведене те цене, као и да се из њега се није дало ни закључити шта ће се десити са системом за наплату карата после истека уговора ако га Град у међувремену не откупи.

До куповине тог система, заправо, никад није дошло, а сада се испоставља и да ће стари власник Бус плуса посао наплате карата обављати и дуже него први пут.




Није било јасно ни коме онда припадају електронски читачи, као ни да ли су ти они били предмет куповине или су само изнајмљени и колико све то кошта.

ЧЕСТЕ ПРОМЕНЕ ВЛАСНИЧKИХ УДЕЛА У АПЕKСУ
По добијању посла, власништво у Апексу се мења па 2013. године, како се наводи, Kенткарт постаје већински власник са 55 одсто, а Ланусу припада 45 одсто.

Истог дана, у јулу 2013. године, Ланус свој удео смањује на 21 одсто, а у власништво улази Сава Терзић и постаје власник 24 одсто.

Дан касније, Ланус излази из власништва, а удео од 21 одсто припада фирми Процеском, једне од фирми иза којих се својевремено „скривао“ већ поменути Ланус.

Процеском је у већинском власништву Војислава Kрстића (51 одсто), а сувласници су Сава Терзић (30 одсто) и Иван Букелић (19 одсто).

Власништво над Апексом, који се сада зове Kенткарт, остало је непромењено до данас, а директор београдског Kенткарта од оснивања је Вељко Влаховић.

Мутни послови око Бус плуса били су један од главних аргумената Српска напредне странке у предизборним кампањама против бивше власти.

Упркос обећањима представника те партије да ће по доласку на власт поништити незаконите уговоре, не само да нису решити нејасноће већ су по доласку на власт престали да помињу спорне уговоре.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Пиштаљка

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.