Звоно за први час огласиће се 1. септембра – од чега зависи колико ће школарци седети у клупама

1
(Фото: : Depositphotos/ Oksun70)

Од 1. септембра ђаци ће у школским клупама имати 45 минута да реше једначину са непознатом. Постоји и нова једначина – како повећати проценат вакцинисаних, да ли ће се уводити обавезна имунизација са здравствене и просветне раднике, колико смо близу увођења ковид пропусница. Државни секретар Министарства здравља др Мирсад Ђерлек каже за РТС да је епидемијска ситуација забрињавајућа, али да га радује да ће деца кренути 1. септембра у школе. Директорка Института „Батут“ др Верица Јовановић напомиње да ако две особе у једном одељењу буду позитивне, онда је то знак да цело одељење треба да пређе на онлајн наставу у наредних 10 дана. Професор Бранислав Тиодоровић каже да је сигурно да ће првог дана сви ђаци поћи нормално у школу, али да је важно да институти и заводи оцене ситуацију.

Државни секретар Министарства здравља др Мирсад Ђерлек рекао је, гостујући у емисији Око РТС-а, да је епидемијска ситуација забрињавајућа, али да га радује да смо успели да деца крену 1. септембра у школе, као и да имамо и више вакцинисаних.

„Тешко је лицитирати колико ће то трајати, али се надам и борићемо се да то траје што дуже“, рекао је Ђерлек.

Доц. др Верица Јовановић, директорка Института „Батут“ наводи да је модел организације наставе у школама дефинисан на основу неколико критеријума, а један је епидемиолошка ситуација која се свакодневно процењује.

„Посебна радна група већ годину и по дана има одређену динамику рада, а процена примене свих мера у школама се спроводи у организацији самих школа и локалних самоуправа. Проверава се број инфициране деце, да ли у појединим школама има кластера, да ли су усмерена да прате наставу онлајн и да буду лечена, и прати се да ли су све мере примењене у школама“, наводи Јовановићева.

На питање шта мора да се деси да би ђаци прешли на други модел наставе, напомиње да „ако две особе у једном одељењу буду позитивне, онда је то знак да цело одељење треба да пређе на онлајн наставу у наредних 10 дана“.



„Ако је једно дете позитивно приликом похађања наставе, онда се неколико контаката око детета искључује, остала деца носе маске и настављају регуларно наставу. Маске се носе приликом уласка у школу, доласка до клупе, ако не одговарају и не разговарају, седе у клупама онда се те маске скидају. Вакцинисани професори не носе маску, а невакцинисани носе“, истиче Јовановићева.

Вакцинисано 52 одсто просветних радника

Ђерлек напомиње да је до сада вакцинисано око 52 одсто просветних радника.

„То није задовољавајући проценат, што може да буде проблем, јер их има са коморбидитетом, а још је опасније ако се пренесе вирус на школарце“, каже Ђерлек. На питање да ли се размишља о обавезној вакцинацији просветних радника, наводи да би требало да сви будемо одговорни и да се вакцинишемо, без обзира на професију.

Јовановићева напомиње да ако се анализира целокупан број вакцинисаних, у појединим општинама имамо и 70 одсто вакцинисаних од укупног броја имунизованих, а 5.100 вакцинисане деце.

„Треба апеловати на родитеље да промене став, да се у циљу заштите деце вакцинишу, јер је основна порука у породици“, истиче Јовановићева.

Мирсад Ђерлек наводи да је делта сој такав да тражи невакцинисане, а то су углавном млади и деца. „Негде око 0,3 до један одсто вакцинисаних је ђака, а професора много више“, додаје Ђерлек.

Јовановићева напомиње да постоји скрининг кад је у питању телесна температура у вртићима.

„Остале препоруке које се односе на дезинфекцију руку, хигијена, проветравање… Током лета је било спајања група, сада се ситуација мења, тако да ће све препоруке бити у примени“, наводи Јовановићева.

Тиодоровић: Забрињавајуће у Прешеву

Професор др Бранислав Тиодоровић каже за РТС да Врање није толико забрињавајуће, да у Врању имамо повећање код школске и предшколске деце, али да није забрињавајуће.



Прешево је, напомиње, забрињавајуће, а тамо и код одраслих седам до осам пута имамо више оболелих, смештених и у хоспитале, па и смртних исхода.

„То је последица очигледне ситуације да се ради о великим свадбама, огромном броју људи који не поштују мере. Постоји и велики проблем функционисања система. Зато морамо селективно, она три модела, мора да делује тако као што је предвиђено. Ако заводи и институти за јавно здравље буду радили свој део посла, дневну оцену, можемо рећи да школа функционише регуларно. Деци је потребно да буду заједно и да функционишу на најбољи начин. Али, не може бити исто организован процес образовања у Прешеву или тамо где је 70 обухват вакцинисаних“, наводи Тиодоровић.

Према његовим речима, сигурно ће првог дана сви ђаци поћи нормално у школу и да ће први часови бити 45 минута.

„До самог почетка је важно да институти и заводи оцене ситуацију. Пред нама је важан период процене и оцене епидемиолошке ситуације. Али, сигурно ћемо тог првог дана морати да видимо шта и како функционише. Овај програм даје велика овлашћења и задужења локалној самоуправи, јер она најбоље познаје ситуацију. Овај млади свет од 15 до 35-40 година, чине у укупном броју позитивних 63,2 одсто. То говори јасно да посебно обраћамо пажњу на средње школе и морамо се припремити за студенте.

„Можда је последњи тренутак да се повећа вакцинација“

Каже да је УКЦ у Нишу припремио програм када ће и под којим условима морати да припреми део капацитета.

„Постоји велико искуство, екипе, припремили су се за тако нешто. Ако буде овако ишло, то ће врло брзо бити организовано. Ковид болнице ће пре свега примати оболеле, али ће и Ниш бити спреман. Морамо бити спремни и за даље скокове, а то се неће смирити још 15-ак дана“, додаје Тиодоровић.

Каже да се број вакцинисаних на југу благо повећава.



„Нема осим вакцинације начина. Благо је почео да расте број обухвата и у Нишу и у другим градовима. Важно је да препоручимо школском узрасту од 12 до 18 година да се и они вакцинишу, уз препоруку педијатра. Морамо бити свесни ситуације, ту нас чека много посла. Можда је ово последњи тренутак да повећамо вакцинацију“, наводи др Тиодоровић.

У Тутину вакцинисано 17 одсто грађана

Ђерлек напомиње да сутра ујутру иде за Нови Пазар и Тутин због погоршања ситуације. Желе да разговарају, додаје, са директорима медицинских установа, председницима општина и директорима школа.

„Само ћемо разговарати. У Тутину имамо 17 посто, у Новом Пазару 25 посто и у Лајковцу 28 одсто вакцинисаних, то су три града на зачељу. Одговори о томе зашто се нису вакцинисали немају везе са реалношћу, да се ради о чиповању и неком запрашивању. Користимо имунологе и епидемиологе који држе трибине где се каже да је у 21. веку изгубити живот, а имати вакцину, недопустиво. Свакодневно се разговара. Мислим да ће на следећој седници Кризног штаба бити ово о чему говоримо.

Јовановићева додаје да је веома важно разговарати са ученицима и родитељима, радити у заједници и промовисати заштитне ефекте вакцине.

„Што више људи треба да буде мотивисано за вакцинацију. Независно од тога, ми смо видели да је улога сваког сектора од великог значаја“, истиче Јовановићева.

Вакцинисано 66 одсто здравствених радника

До сада је вакцинисано 66 одсто медицинских радника. Директор КБЦ Земун Драгош Стојановић рекао је да су већ неколико дана запослени у тој институцији кренули по трећу дозу вакцине.

„За данас и сутра је организовано око 200 запослених за вакцинацију. То је један добар показатељ да је направљен један добар ефекат. Мислим да се свест људи мало променила. То није довољно, мислим да и даље морамо да радимо на мотивацији“, каже Стојановић.



Наводи да сваког петка праве пресек стања оболелих и вакцинисаних.

„Прошлог петка је било 450 оболелих и 710 вакцинисаних. Ми као колектив предузели смо извесне мере. Свима онима који су се вакцинисали и који ће се вакцинисати одобрили смо по два слободна дана. Све је боље него да поново уђемо у ковид систем. Видимо да постоје ефекти и у укупној вакцинацији. Очекујемо да нам и људи дођу са годишњих одмора. Сам овај акт да су људи кренули са трећом дозом много значи“, истиче Стојановић.

Напомиње да вакцинација нема алтернативу.

„О мерама за невакцинисане још нисмо размишљали, јер нам запослени још нису дошли са одмора. Морамо да прихватимо све принципе и ставове који се спроводе у свету“, додаје Стојановић.

„Мере су само помоћно средство“

Према речима др Ђерлека, мора се положити и други испит.

„Проценат вакцинисаних је недопустив. Надам се да ће моје колеге схватити да ми здравствени радници морамо бити пример. Решење је да такви радници не могу радити с пацијентима, јер је недопустиво да такав радник зарази пацијенте“, подвлачи Ђерлек.

На питање колико смо близу увођења ковид пропусница, др Верица Јовановић наводи да је једна пропусница ситуација у вези с вакцинацијом.

„Највећи циљ овог друштва је да повећамо обухват имунизације. Здравствене пропуснице штите невакцинисане од самог ширења болести. Нама је највећи циљ да објаснимо да је вакцинација лек. Очекујем да ће проценат невакцинисаног становништва бити тако мали да ћемо сви бити заштићени“, каже Јовановићева.

Ђерлек додаје да су мере само помоћно средство да дођемо до колективног имунитета.

„Без вакцинације нећемо моћи да се вратимо нормалном животу. Не очекујем неке драстичније мере, очекујем већи проценат вакцинације“, закључује Ђерлек.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



РТС

1 Коментар

  1. па зависи од тога шта ће брисел да нареди петоколонашима и подрепашима из србије.

    наши сртучњаци се не питају. ови што телале по телевизији, ни њих нико не пита, то су бриселски добошари.

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.