Пораз Заева наук за остале у региону: Како га је ЕУ “насанкала” – Дао је све а добио НИШТА

Пораз Зорана Заева може се посматрати и као пораз ЕУ и њене политике проширења на Балкану, пише у штампи на немачком.
Осим тога, то је лош преџнак за реформе које су неопходне Северној Македонији.

“Зоран Заев је маја 2017. постао премијер Македоније. У октобру 2021. најавио је оставку. Северна Македонија – од марта 2020. чланица НАТО – у безбедносној политици углавном је била препуштена сама себи. Тако би се могле описати протекле четири и по године у тој балканској држави, као и Заевљево наслеђе. Међутим, ту недостаје један важан аспект: на мандат Заева није утицало само оно у чему је успео, вец́ пре свега оно што му је ускрац́ено”, констатује Франкфуртер алгемајне цајтунг.

“Истина је да је Заев успео да преименује Македонију у Северну Македонију и тако убеди Грчку да више не блокира пријем државе у НАТО. На домаћем плану, преименовање је био храбар, готово смео маневар. Храброст, међутим, није награђена. Или је, у најбољем случају, награђена утешном наградом – чланством у НАТО. Заев, међутим, није остварио свој главни политички циљ – почетак преговора о приступању ЕУ. За то није он крив. Напротив”, оцењује немачки лист.

“Случај Заева могао би да буде пример у региону. Могуће је да ће одлазећи премијер Северне Македоније задуго бити последњи шеф владе у региону који је био спреман да преузме велики политички ризик зарад тзв. европске перспективе своје земље. Зато се пораз Заева може посматрати и као пораз ЕУ и њене политике проширења на Балкану”, закључује се у чланку који потписује новинар Михаел Мартенс.

Лош преџнак
Догађаје у Скопљу слично види и швајцарски Ноје цирхер цајтунг:

“Нестанак европске перспективе за земље Западног Балкана има много жртава. Најновија је премијер Северне Македоније у оставци. После пораза његове Социјалдемократске партије на локалним изборима, Зоран Заев се огласио и поднео оставку на место председника владе и председника странке. Тиме та мала држава југоисточне Европе клизи у кризу владе, чији је исход тешко предвидети.”

“Заев је рекао да ц́е његова странка представити новог кандидата за ту функцију, шефа државе Стеву Пендаровског. Међутим, неизвесно је да ли ће он добити подршку у парламенту. Коалиција социјалдемократа и две странке албанске мањине има само танку већину. Лоши резултати на локалним изборима могли би да доведу до смена појединих посланика. Председник националистичке опозиционе партије ВМРО Христијан Мицкоски, затражио је у недељу увече на нове изборе.”

Швајцарски лист констатује да је у Северној Македонији “огромна фрустрација због увек нових препрека у европским интеграцијама – чиме се прикрива и фундаментално одбијање проширења једног броја чланица ЕУ. То све веће незадовољство „било је све више усмерено против Заева, па чак и многи његови симпатизери сматрају да се промена имена није исплатила. А националистичка опозиција је ионако одувек одбацивала споразум са Грчком”.

Али, како преноси швајцарски лист, “Заев није успео да испуни политичка очекивања ни на домаћем терену. Његова изборна победа из 2017. није виђена само као раскид са узаврелим национализмом претходне владе Николе Груевског из ВМРО, вец́ и као побуна против разуларене корупције”.

И заиста, наставља лист из Цириха, “влада под Заевом убрзо је покренула прве реформе. Груевски је осуђен и успео је да избегне казну само спектакуларним бекством у Мађарску. Северна Македонија се у принципу све до данас истиче као позитиван пример у једном све аутократскијем региону. Па ипак, убрзо су се појавиле сумње да ли нова влада заиста може да реши далекосежне проблеме по питању владавине права. Чак је и шефица специјалног тужилаштва коју подржава Заев постала 2019. предмет корупционашког скандала”.

Ноје цирхер цајтунг подсећа да су “сумње изазвали и покушаји притисака на посланике пре гласања о промени имена. Нису нестали ни закулисни договори и клијентелизам. Северна Македонија је прошле године пала на 111. место на ранг-листи ’Транспаренси интернешенела’, што је најгора оцена коју је та земља икада добила у тој области”.

Поред тога, ту је и лоше управљање током пандемије:

“Вакцинација је касно почела зато што се та земља, за разлику од свог великог суседа, Србије, у потпуности ослањала на ЕУ и касно је добила вакцине.”

Аутор текста Фолкер Пабст као закључак преноси речи једне аналитичарке:

“Вљора Речика из истраживачког центра Института за демократију у Скопљу каже да је нада која је била повезана са избором Заева пре четири године испарила. То се види и по малој излазности на локалним изборима. То је лош преџнак за реформе које су још потребне – без обзира ко ће у будућности владати Северном Македонијом.”

Заев ће наставити да се бори?
Берлински Тагесцајтунг о догађајима у Северној Македонији доноси коментар свог новинара Ериха Ратфелдера:

“Поштено је рећи да је у недељу поднео оставку неко ко је покушао све како би своју земљу модернизовао, демократизовао и реформисао. Социјалдемократа Зоран Заев један је од ретких балканских политичара који је озбиљно усмеравао своју земљу на путу интеграције у Европску унију. Али заузврат је добио премало подршке.”

“Заев није успео, његова популарност је бивала све мања. Осим тога, његов претходник Груевски покушао је да утиче на кампању за локалне изборе, повећим сумама новца и уз подршку Мађарске. Социјалдемократе су изгубиле изборе и Заев је поднео оставку. Али ко га познаје, зна да ће наставити да се бори”, сматра немачки новинар.

[table id=1 /]

Вебтрибуне.рс/Дојче веле