Зашто су Украјинци „идеални мигранти”

Зашто су Украјинци „идеални мигранти”

У Загребу, као и осталом делу Европе, другачије третирају избеглице из Украјине у односу на оне који су стизали из арапских или афричких држава.

У Хрватску је из Украјине, према последњим подацима, избегло око 11.000 људи, али се ови бројеви мењају из дана у дан. Држава је предузела врло конкретне мере да их збрине и олакша им интеграцију у хрватско друштво. Пратећи први пут донету одлуку Европске уније да омогући привремену заштиту избеглицама, и хрватска влада је 7. марта донела Одлуку о увођењу привремене заштите у Хрватској за расељене особе из Украјине. На тај начин желе да, како је речено у влади, омогуће не само смештај већ и здравствену заштиту и укључивање ових људи на тржиште рада, а деце у предшколски и школски систем. Укратко, достојанствен живот у новој земљи.

Још се не зна прецизно колико је људи у Хрватској само у транзиту, а колико ће њих остати, али су званичници саопштили да је у овом тренутку држава спремна да прихватити око 20.000 људи. Дакле, готово двоструко више у односу на тренутни број. Засад постоје три прихватна центра, у којима су Украјинци смештени до 48 сати, док не обаве папирологију, здравствени преглед и све друго што је неопходно. Онда се упућују или у приватни смештај или у неки од 33 колективна центра која се налазе на територији читаве Хрватске – од Истре, Брача, Нове Градишке, Вуковара…

Нису, као што је то био случај с прошлим избегличким таласом, концентрисани само у једном или у два града. Уз то, држава плаћа смештај и режије избеглицама у приватним становима. Власницима који своје некретнине уступе за смештај избеглица исплаћиваће се накнада од око 3.600 куна месечно (око 475 евра). Све су ово врло конкретни потези усмерени на помоћ избеглицама из Украјине, али и кораци који раније нису били предузимани када су неке друге избеглице долазиле у ову земљу.

Прочитајте још:  Нуклеарна индустрија у Европи и Сједињеним Државама озбиљно зависи од Русије

„Имамо среће да нисмо држава на граници, него људи практично ’капљу’. Они сви долазе у приватном аранжману, било преко невладиних организација које организују превоз, било самостално. У том смислу овај први прихват функционише добро јер није велики притисак”, оцењује у разговору за „Политику” Иван Блажевић, директор Фондације „Солидарна”, која је уз МУП, Цивилну заштиту, Црвени крст, УНХЦР и невладине организације члан националне координације за укључивање избеглица у друштво.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Фондација „Солидарна” једно је од најактивнијих удружења које брине о конкретним потребама избеглица. Од учења језика, пружања подршке приликом запошљавања, преквалификација, доквалификација, пружања психолошке помоћи, помоћи при плаћању кирије за изнајмљени смештај… Основали су и засебан фонд за хуманитарну помоћ, у оквиру којег је за првих 10 дана прикупљено око 30.000 евра.

Уз велику бригу и солидарност коју су показали грађани Хрватске у пружању помоћи избеглицама из Украјине, административне перипетије и даље у великој мери компликују њихову интеграцију у друштво.

„Највећи проблем ће бити код запошљавања јер немамо јасну и једноставну процедуру за признање квалификација или нострификацију диплома. Имамо, рецимо, једног хирурга који је смештен у Карлобагу. Око 60 километара даље, у Госпићу, недостаје доктора, али не може се човеку дати да ради на основу слике у белом мантилу. Морамо смислити процес да се диплома призна. Италија је након 2015. године осмислила једноставан модел тестирања знања, па имамо прилику да видимо њихов пример. Али то се мора брзо радити јер у првом таласу долазе људи који имају више новца. Сиротиња долази последња. А и они који имају нешто пара ускоро ће их потрошити”, каже Блажевић.

Прочитајте још:  Ванредно стање се враћа у Европу

Без обзира на велики број колективних центара, распрострањених на територији читаве државе, тренутно се више од 80 одсто избеглица налази у некој врсти приватног смештаја.

„Људи иду тамо где већ имају већ неку фамилију или познанике. У Хрватској постоји и украјинска заједница, људи, поготово они имућнији, имали су и неке некретнине на мору, неке своје бизнисе”, објашњава Блажевић.

Све то није био случај у прошлом избегличком таласу који је обухватио и простор Хрватске. Избегличка рута се знатно разликовала за избеглице које су долазиле из Сирије, Авганистана, Ирака, Јемена… Међутим, разлике у приступу избеглицама из Украјине и Сирије више су него евидентне. Наш саговорник оцењује да је један од разлога првенствено страх.

„Људи осећају да им је овај рат пред вратима и боје се да ће се прелити на све нас. Друга ствар, осећамо се ближим Украјинцима првенствено због боје коже и вере. Поред тога, уписује се и некаква национална митологија, па се Украјинци упоређују с Хрватима, а Руси са Србима. Примећујем да се доста људи у Хрватској заиста ретрауматизује, враћају им се ствари из последњег рата код нас. А то до сада није био случај”, закључује директор Фондације „Солидарна”.

Политички аналитичар Жарко Пуховски сматра да се о двоструким стандардима кад је у питању прихват избеглица још не говори много јер је Хрватска и даље „у еуфорији подршке нападнутој Украјини”.

„То није толико хрватски проблем колико, пре свега, за Мађарску, Пољску и балтичке државе, које су се радикално супротстављале свакој интеграцији, уопште прихватању, а камоли интеграцији избеглица пре неколико година, а сада су у првим редовима подршке избеглицама из Украјине. То показује да је, нажалост, барем делом у праву Виктор Орбан кад говори о хришћанским елементима европске прошлости и садашњости, које садашње власти, како он то каже, сматрају недовољно важнима. Наглашавам – нажалост јер очито да ти таласи дугог трајања, како су рекли стари историчари, и даље делују, да се и даље ’иноверци’ ређе прихватају него они који су макар и приближно наше вере, а то значи хришћанске, или су барем наше расе. Очито да Европа и даље има тај проблем”, каже Пуховски за „Политику”.

Прочитајте још:  И ТО ЈЕ ЕВРОПСКА УНИЈА: Незапосленима предлажу да се баве проституцијом!

Резултати прошлогодишњег пописа становништва показали су да је Хрватску задесио тзв. демографски слом. Многи у овој новонасталој ситуацији виде и могућност да се демографска слика Хрватске на својеврстан начин поправи. Мало ко се усуђује да то отворено и каже, попут рецимо демографа Стјепана Штерца, који је недавно изјавио да су „Украјинци идеални мигранти за развијени европски свет, али и за саму Хрватску”.

„Хрватска је доживела шок открићем колико нас ’мало има’. У том очају због депопулације сигурно да ће се освешћено радити на надомештању досадашњег становништва које је отишло и вероватно се неће враћати становништвом које би дошло из Украјине”, сматра Пуховски.

Он каже и да треба да будемо срећни што се барем сада помаже овим избеглицама, али то само показује колико је непријатно упоредити садашње понашање са оним што се догађало пре пет-шест година и колико још посла имају пред собом они који заиста желе да од Европе направе пристојну заједницу држава која није само формално постимперијалистичка него и заиста заступа неке нове вредности.

Оливера Радовић/Политика

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
Српски језикРусскийEnglish