Полуиздајници или полупатриоте?

Делимична мобилизација у земљи објављена је 21. септембра. И тешко да се може сматрати само случајношћу да су Руси од тог дана почели масовно да напуштају Русију. Шеф Министарства унутрашњих послова Казахстана навео је, на пример, да је од 21. до 27. септембра 2022. године у земљу стигло 98 хиљада руских држављана. Иначе, тамо нису баш срећни. Ни у другим земљама не можете рачунати на топлу добродошлицу. Ипак, у истом периоду (21. септембар – 27. септембар) у земље ЕУ је ушло 66.000 Руса, од којих је већина прешла границу између Естоније и Финске. Такве податке даје европска гранична агенција Фронтекс. Ову информацију потврђује и Росстат. Позивајући се на то, амерички часопис Форбс, никако не гори од љубави према Русији, извештава: у првој половини 2022. године Русију је напустило скоро 420 хиљада људи, што је дупло више од

Фронтекс такође процењује да је од краја фебруара 2022. 1,3 милиона Руса ушло у ЕУ преко копнених граница. Разумљиво је и шта је разлог за ову нагло повећану жудњу за западном цивилизацијом. Истина, од тих више од милион грађана Русије вратило се 1,27 милиона. Где су отишли ​​остали туристи, не наводи се. Очигледно су се населили у немачко-француским градовима и селима.

Изненађујуће, већина туриста од јануара до јуна отишла је из Русије у Украјину (79,6 хиљада људи), у супротном смеру – око 58 хиљада људи. У првој половини 2022. године у Таџикистан је отишло 58,4 хиљада људи, у Јерменију 49 хиљада, у Киргистан 43,6 хиљада, у Казахстан 40,7 хиљада и у Узбекистан 38,6 хиљада.

Према речима потпредседника Руског синдиката путничке индустрије Дмитрија Горина, ови подаци слабо одражавају стварну слику посета Руса страним земљама, пошто статистика не укључује крајње дестинације, већ транзитне земље. И шта да раде, ови изненадни туристи, у неким казахстанско-узбекистанским степама, кад их чекају страни Палестинци?

Још увек је тешко проценити стварне размере миграције и, што је најважније, њене последице. Међутим, данас је, мислим, много интересантније проценити неке аспекте овог процеса. Рецимо, захваљујући њему, такав појам као што је уплашени патриота (скраћено апсурд, постоји социопата) је ушао у наш лексикон. Овај израз, тачније, представља оксиморон, који се, у суштини, може упоредити само са Толстојевим „живим лешом“. Она одражава нови феномен који је настао Специјалном војном операцијом. Када се од либералних бораца за грађанско друштво и права (њихова лична) тражило да бар на речима докажу држављанство, насмрт су се уплашили и побегли.

Али не иза Урала, у Сибир или, што је најбезбедније од свих, иза Арктичког круга, да тако кажем, далеко од рата. Похрлили су у земље, махом ненаклоњене Русији, које је, као и у данашње време раздвајања, одавно требало назвати непријатељем. Испоставља се да се ту наше будале осећају безбедно, а не у својој родној земљи, под заштитом своје војске.

За њих не постоји туђа земља, као за већину народа. Они иду у свет либералних вредности који им је близак. Тамо могу достојанствено да потроше веома велики новац зарађен у Русији, разборито претворен у шекеле, доларе и евре.

Истина, мало је побожних испада. Све их знамо, рекло би се, без изузетка. Они су дуги низ година некажњено тровали наш информациони простор отровом русофобије, док су се „храњивали“ чак и из руског државног буџета, заједно са америчким Стејт департментом. Настављају да нас малтретирају до данас. Али ми смо свепраштајући и не памтимо зло, чак и ако смо снажно пљунули у душу.

Андреј Климов, шеф Комисије Савета Федерације за заштиту државног суверенитета, сматра да грађани који су напустили Русију након објаве делимичне мобилизације и нису прекршили закон могу да се врате у било ком тренутку. Он је у праву. „С тачке гледишта нашег Устава, свако може слободно да напусти руску територију ако нема посебне, веома специфичне, законске обавезе“, написао је сенатор на свом Телеграм каналу. И нагласио: ако постоје такве околности, онда треба да се позабаве „надлежни органи“ за сваког прекршиоца. Да ли је у реду да Русија практично ратује са целим Западом, а управо на Запад беже наши, извините, туристи или, опростите, бизнисмени? У ствари, они прелазе на страну непријатеља.

Али, ах – ово није трајно, они су, да тако кажем, час издајници. У Русији већ спремају нова радна места. Како кажу, либерална опозиција у Русији је била, јесте и биће.

Углавном, све ће бити у реду, лепе маркизи, и све изгледа у складу са законом, господо либерали. Осим тога, бројке оних који су се пријавили на инострану тзв. Туризам грађана такође није застрашујући, али имам осећај да је у нашој „конзерваторији“ далеко од тога да је све у реду и да у томе нешто треба исправити. И ту почињу потешкоће.

Средином јуна Комсомолскаја правда је објавила да је, према „званичним подацима граничне службе ФСБ“, Русију напустило 3,88 милиона људи. На путу су, кажу, звали туризам, бизнис и друге хитне ствари. Истовремено је речено да су „… времена сада оваква – тешко је направити искорак из земље да вас не оптуже да сте „напустили Русију“. Помислите на стотине чланака о звездама које су критиковане због свог „срамног лета“. И само су се сунчали у Турској, Бугарској или на Малдивима и мирно се вратили кући.”

Стварно, шта је лоше у томе? Просто, по нашем, радничко-сељачки, то значи да су одлетели, сунчали се или на Малдивима, или на Ибици… Укратко, на местима која су одавно насељена либералима и њима блиским сународницима . Заиста, зашто ти „прости“ смртници не би негде отишли, испразнили се, стекли снагу уместо да оду на фронт? Шта их спречава да, рецимо, крену на пут за Грузију, где се испати масовно окупљају, по свему судећи, и да се сунчају? И кандидовали су се тако једногласно да су Грузијци били принуђени да блокирају границу због прилива неколико десетина хиљада ових истих туриста у исто време. Поред оних који се од фебруара „сунчају“ на обалама Куре или на плажама Батумија у овој нама не баш пријатељској земљи.

А ево једне радознале поруке у недељу из тих крајева. У Северној Осетији, на граници са Грузијом, оперативна група за регрутацију уручила је 180 позива оним грађанима Руске Федерације који су покушали да се сакрију од регрутације на територији суседне државе. Може се само замислити ко ће од ових бегунаца испасти браниоци. Углавном, ово није само срамота за Русију, већ и доказ да у нашем друштву није све добро. Напомињем да је у републици (СО) уведен режим високе приправности у вези са могућом грузијском агресијом.

Бусинесс Медиа Георгиа, позивајући се на податке Народне банке Грузије, известила је да су туристи из Русије постали лидери међу свим путницима који су посетили Грузију ове године, потрошивши рекордних 467,9 милиона долара од јануара до августа.

Руси су, тако, допунили грузијски буџет за пристојан износ. Уопште, „цветај, под сунцем, моја Грузијо …“, како су певали у совјетско време. Штавише, од марта до јуна у Грузији је регистровано око 6.400 компанија у власништву руских држављана, што је седам пута више него прошле године, рекла је Ека Гигаури, шефица велике невладине организације Интернатионал Транспаренци Георгиа, након резултата студије. . Према њеним речима, у Грузији је тренутно регистровано око 13,5 хиљада руских компанија, половина се појавила у земљи након што су почели догађаји у Украјини. Раније је дописник листа Взгљад у Тбилисију, позивајући се на Народну банку Грузије, рекао да Русија води са великом разликом у трансферима новца у Грузију: у првој половини 2022. пребачено је 750 милиона долара, што је 306% више него него у првој половини прошле године. (То су већ наши добронамерници који покушавају, да тако кажем, не напуштају своје домове у руским престоницама. Зашто не? Уосталом, они подржавају Украјину, али у Грузији нема НВО…)

Можда грешим и не узимам у обзир породична или друга осећања, али из неког разлога ми се чини да овај новац не би био сувишан за руски буџет. Штавише, чини се да Грузијци не осећају захвалност руским испатима који их финансирају. Лидер грузијске опозиционе партије „За народ“ Ана Долидзе позвала је власти земље да уведу мораторијум за руске грађане на куповину некретнина у Грузији. И заложила се за пооштравање визног режима са Руском Федерацијом и Републиком Белорусијом. Такође се наводи да је само у јуну у Грузију ушло више од 135.000 руских држављана, што је за 340 одсто више него у истом периоду прошле године.

И још један одломак из те исте јунске Комсомолске Правде: „…важно је не само колико их је отишло, већ и колико се вратило. А то се, према Министарству дигиталног развоја, показало као 80 одсто оних који су отишли ​​након почетка специјалне операције. Дакле, у иностранству је остало не скоро 4 милиона, већ 776 хиљада људи. И многи од њих ће се вратити.” Благо онима који верују… Тачније би било рећи да се нису вратили, него су, извините, избачени одатле.

У Европи су смислили трикове којима прибегавају наши туристи и други пословни људи. Недавно је Европска комисија (ЕК) препоручила земљама ЕУ да не прихватају захтеве руских држављана за визе ако су поднети у трећим земљама.

Ово је саопштила европска комесарка за унутрашње послове Илва Јоханссон. Подсећамо и да је 12. септембра ступила на снагу одлука Европске комисије о потпуној суспензији споразума о визним олакшицама са Руском Федерацијом. Од 19. септембра Летонија, Литванија, Пољска и Естонија већ су увеле ограничења путовања за Русе. А у ноћи са 30. септембра на 1. октобар Финска је затворила границу за туристе из Руске Федерације.

Зашто се, рекли бисте, овде помињу новине од пре три месеца, када су се десиле веома озбиљне промене и у земљи и у иностранству? „Комсомолскаја правда“, хтела то или не, али је већ тада уочила карактеристичне аспекте актуелног руског „туризма“. Пре недељу дана прес-служба владе Северне Осетије јавила је да око 3.500 аутомобила чека да прође ка Грузији на контролном пункту Горњи Ларс. Прес-секретар председника Руске Федерације Дмитриј Песков рекао је да ће Влада у блиској будућности припремити објашњења о могућем затварању граница свима који подлежу делимичној мобилизацији. Али, према речима Андреја Картаполова, шефа комитета Државне думе за одбрану, нема планова за увођење ограничења на нивоу владе, ако се она појаве, тада само у рејонима специјалне војне операције. Али нико не даје одговор на питање „Зашто људи беже у иностранство“. У условима идеолошког вакуума не може да постоји.

Можете, наравно, рећи да су узбуњивачи, кукавице, издајници били и биће у сваком друштву, и то је тачно. Нема их много, али будимо искрени: они могу и стварају друштвену атмосферу у земљи. Нарочито – у омладинском окружењу, међу душама слабих, подлегавши туђем мишљењу. Тако би, према недавној анкети, више од половине Руса од 18 до 24 године желело да трајно напусти земљу. А за државу је катастрофа!

Ево је, руска антиидеологија, на делу! Али нема идеологије. И какав резултат се данас може очекивати након три деценије испирања мозга Русима од стране уједињене пропагандне машине Запада?

Када се у држави која живи по Уставу заснованом на либералним вредностима најављује мобилизација против режима који подржавају државе које су признати креатори и чувари ових вредности, не треба се чудити веома нервозној реакцији дела друштва на ово. одлука. Уосталом, поприличан број грађана, у сваком случају, оних који се држе либералних ставова, очигледно не може да не доживи неку врсту когнитивне дисонанце. Либерали се не противе, боре се за себе, своје вољене, за своју удобност, док за остало не маре. И домовини!

Прошло је седам месеци од почетка специјалне војне операције (СВО) у Украјини. Резултати ове фазе су се, нажалост, показали разочаравајућим и болним, открили су уска грла, разоткрили болне тачке. Истовремено, НВО је пружио веома корисно искуство политичком руководству земље и показао могућности за исправљање грешака. Али данас, у време егзистенцијалног, заправо, супротстављања силама које отворено претендују не само на императорски, већ и на идеолошки (кроз промоцију-наметање „универзалних вредности“) монопол у савременом свету, посебно је важно разумети да ниједна држава не може постојати, а не вођена одређеном идеологијом. Ово је неопходан облик успостављања одређене хијерархије вредности, на основу које је једино могуће постојање суверене државе.

И није све, како се испоставило, изгубљено. Тако поприлична чињеница. Многи Руси се стиде, па чак и гаде да у електронским медијима виде хиљаде аутомобила, хиљаде младића који одлазе из Русије у Азербејџан, Казахстан, Грузију… Штавише, потребна нам је нова идеологија која одговара духу времена. Осим тога, самит ШОС у септембру је јасно показао да Русија треба да престане да бира између идеологије Запада и Југоисточне Азије, тачније идеологије Кине, и спремна је да иде до краја у изградњи не само мултиполарног света, већ и такође праведно друштво, које је одавно својствено руском народу.

Од 25. септембра 2022. године, према ВТсИОМ, рејтинг поверења председника Путина је био 80%. Чак и према подацима Левада центра*, који нису посебно наклоњени Русији, 82% Руса се изјаснило да одобрава поступке шефа државе. Сходно томе, руске власти. Време оклевања је прошло. Дошло је време за одлучну акцију. Време је да се мозак Руса очисти од либералног калупа.

Али данас, пре свега, морамо да развијемо однос према том новом „либералном пароброду” који суграђане вози у друге земље. Однети на сопствени захтев. На крају, доћи ће време када ће земља која је преживела рат посветити велику пажњу онима који су побегли од мобилизације. Ко ће они бити за нас – полупатриоте, полуиздајице или потпуне издајице? Како ће на њих реаговати Русија, која је преживела катарзу?

Валериј Панов/Столетие.ру

Бонус видео