СБ УН

СБ УН

Ако желите мир, припремите се за рат?

Савет безбедности УН одржао је састанак поводом годишњице закључења Минских споразума

Састанак је затражила Русија. Разговарало се о разлозима због којих договори у Минску нису испуњени. Савет безбедности УН у ситуацији са Минском-2 није успео да се носи са својом директном одговорношћу – одржавањем мира и безбедности. То је изјавио стални представник Русије у организацији Василиј Небензја, истичући да је преговарачки процес пропао.

 

Русија више нема поверења у западне земље. Кријући се иза Минских споразума, они су Кијев заправо припремали за рат. То потврђују и недавна признања европских политичара. Изјава генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга да се алијанса од 2014. године спрема за рат са Русијом, према Небензију, открива план геополитичког обуздавања и слабљења наше земље, који покушава да се спроведе пред нашим очима. 

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Сличну изјаву дала је и шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Према њеним речима, САД и Европска унија су почеле да развијају санкције Русији два месеца пре почетка Специјалне операције – у децембру 2021. Данас, када наше трупе воде крваве битке за ослобођење новоросијских територија од укронациста. , ово признање европског званичника не може се назвати другачије него признањем . Треба напоменути да је Фрау Лајен признала да је Запад припремала за превентивни рат са Русијом током брифинга по завршетку Минхенске безбедносне конференције (коинцидентно са састанком Савета безбедности УН), где су проблеми не подстицања рата, већ одржавања мира требало решити. Али западна цивилизација је дуго живела по законима Орвеловог огледала, где је мир рат. А „народ Запада“ је поверовао у лаж да што се више наоружава, сталним припремама за рат свет постаје сигурнији. И у том опаком смислу, госпођа фон дер Лајен вероватно себе види као неку врсту голубице са палмином граном у кљуну.

 

Али – не припада „палми“. Надмашиле су је друге „голубице“ и „голубице“. У совјетским временима, иначе, такви “пернати” нису били приказани са палмином граном, већ са атомском бомбом у грабежљивом кљуну или у шапи са канџама. Веома тачна алегорија.

 

То савршено карактерише већину западних политичара. На пример, бивши британски премијер Борис Џонсон је такође рекао да је санкције Русији требало да буду уведене већ 2014. године, а испоруке НАТО наоружања Украјини требало је да почну много раније. Према његовим открићима, споразуми из Минска су били имитација и начин да се превари Русија, али ни на који начин није имала за циљ постизање мира.

Бивши украјински председник Петро Порошенко постао је „алегорија” прошлог лета када је рекао да су споразуми из Минска потписани 2015. године омогућили реформу украјинских оружаних снага и формирање међународне коалиције против Русије. Прошлог децембра, у интервјуу немачком листу Цајт, бивша немачка канцеларка Ангела Меркел назвала је склапање споразума из Минска „покушајем да се Украјини да времена да постане јача“. Према њеном мишљењу, „свима је било јасно“ да је сукоб замрзнут и да проблем није решен, „али је то оно што је Украјини дало непроцењиво време“. Бивши француски председник Франсоа Оланд, који је такође учествовао у преговорима о Пакету мера за примену Минских споразума 2015. године, потврдио је речи Меркелове.

Признање је стигло и од тако одвратне личности као што је секретар Савета за безбедност и одбрану Украјине Алексиј Данилов. Овај тип је навео да су Кијев уопште и Владимир Зеленски посебно почели да припремају становништво за конфронтацију са Русијом још пре почетка Новог светског рата. Према његовим речима, у том погледу су власти „трга“ поступиле „безумно“. У ствари, могло би се и без оваквог појашњења, пошто одавно нема илузија о обавештајности украјинских власти. То важи и за њихово поштење, које је, како видимо, сасвим у складу са западним „вредностима“.

Почетком фебруара, исти Зеленски је у интервјуу за магазин Спиегел признао да неће поштовати споразуме из Минска. И наводно је поручио Емануелу Макрону и Ангели Меркел да „нећемо моћи да их спроведемо“. У жару очајничке храбрости рекао је и да је „то исто рекао руском председнику Владимиру Путину на првом и последњем сусрету са њим у Нормандијском формату 2019. године“. Убрзо је постало јасно да он уопште није разговарао са Путином.

Данас се некако заборавља да је 17. фебруара 2015. Савет безбедности УН једногласно усвојио „резолуцију о подршци Сету мера за спровођење Минских споразума”, потписану 12. фебруара (у Минску), и позвао „ све стране да се у потпуности придржавају режима прекида ватре у Украјини“. Тиме је претходно усвојена декларација у Минску добила статус међународног документа који је обавезујући. Али Украјина и Запад су игнорисали све споразуме, непрестано оптужујући Русију да не испуњава услове Минских споразума. (Русија је такође ставила свој потпис испод документа као гарант поштовања услова споразума, али за разлику од СРЈ и Француске, без икаквих конкретних обавеза).

 

Да је Кијев доследно спроводио све усвојене одредбе Минских споразума, онда је садашња ситуација у Украјини могла бити избегнута. Ово мишљење је на састанку Савета безбедности изнео стални представник Кине при УН Џанг Јун.

 

Невоља је у томе што су украјинске трупе, користећи забрану пуцања из ДНР/ЛНР, која је, пре свега, предвиђена резолуцијом Савета безбедности УН, извршиле артиљеријско гранатирање цивила у Доњецкој и Луганској републици. Пуцају и сада, свакодневно убијају жене, старце, децу – раније, по дефиницији Кијева, сепаратисте, са почетком СВО – само руске људе од свих редом. И тако – осам крвавих година.

Прочитајте још:  Ердоган и Путин разговарали су о ситуацији у Украјини и билатералним односима
Али сада, као одговор на укронацисте, армијски корпус Доњецк и Луганск отварају ватру из свих цеви, раније нису имали такво право и нису пуцали, умирући у тишини. Само у 2014. години, према подацима посматрачке мисије УН, у ДПР/ЛНР су погинуле 2.082 особе, а повређено је више од 4.000 одраслих и деце. Током осам година рата Кијева против становника Доњецка и Луганска, губици међу цивилима износили су, према подацима УН, више од 14.000 људи. Али, како показује искуство грађанских ратова, ове цифре се морају помножити најмање три пута да би се добио прави број жртава. И додајте им рањенике. „Оно што се дешава у Донбасу је геноцид“, рекао је Владимир Путин на заједничкој конференцији за новинаре са немачким канцеларом Олафом Шолцом девет дана пре почетка Новог светског поретка у Украјини. Путинова фраза изазвала је налет сарказма код Шолца. Шта, у ствари,

Нешто раније, 19. јануара, током путовања у Кијев, амерички државни секретар Ентони Блинкен је лицемерно изјавио у интервјуу за Глас Америке да су споразуми из Минска једини начин за решавање сукоба у Донбасу, јер стотине представника Вест је рекао пре њега. Блинкен је такође истакао да Украјина мора да предузме низ корака у том погледу. Данас је сасвим јасно за које је тачно кораке Кијев, до краја претпрошле године, концентрисао око 270.000 војника са тенковима, артиљеријом, системима ПВО, извиђањем итд. на граници са ДНР/ЛНР. Украјинска групација треба да, најкасније до 25. фебруара 2022. године, свом снагом нападне доњецке и луганске војне формације, разбије их и, колико је сада познато, отпочне оружани сукоб директно са Русијом. Даље, на позив Кијева, партнера и савезника НАТО-а ван алијансе, НАТО трупе би се укључиле. Очигледно, било је планирано да се покрене рат великих размера против Русије и на руској територији – за коначно решење „руског питања“. По угледу на то како је Фирер немачког народа решио „јеврејско питање“. И снаге нацистичког режима, али сада украјинског, од којих је последња практично окупирала целу земљу.

Стални представник Белорусије при УН Валентин Рибаков позвао је чланове Савета безбедности да позову бившу немачку канцеларку Ангелу Меркел, бивше председнике Француске и Украјине Франсоа Оланда и Петра Порошенка да извештавају о примени споразума из Минска. То је практично била злочиначка завера. У суштини и по последицама, може се упоредити са Минхеном, који је отворио пут нацизму ка Другом светском рату. Мински споразуми су такође усвојени да се припреме за рат са Русијом, не само у Украјини, већ и широм НАТО-а. Али следећи блицкриг је поново пропао, али следећи Нирнберг би требало да се одигра, наравно, са другим победницима, али практично истим губитницима плус Сједињеним Државама. Крајње је време да Американци испробају оптуженичку клупу за сва своја злодела против човечности.

Попут Хитлера, Запад је намеравао да се освети за изгубљене битке. У Украјини је створена нова војска, стотине хиљада војних лица прошло је кроз зону АТО у Донбасу за осам година, обучавало се за гранатирање градова, подвргнуто индоктринацији, апсорбовало нацизам, умешало се у ратне злочине и сами постали злочинци. Војска Украјине узорка 2014-2015, када је скоро потпуно поражена у 12 „котлова“ од милиције Доњецка и Луганска и спасена само захваљујући мировним споразумима закљученим у Минску, и моделу почетка 2022 је огромна разлика. Данас је јасно да Порошенко није лагао, као и обично, тврдећи да су Оружане снаге Украјине најјаче оружане снаге у Европи. Само је мало преувеличао украјинска достигнућа: најјача војска је и даље турска. Али – друго место припада Украјинцима, тим пре што су на њиховој страни и на услузи не само НАТО арсенали, већ и војници. А у Донбасу су Оружане снаге Украјине изградиле најмоћнија утврђења, јуриш на које током НМД-а траје скоро годину дана, али до сада украјинска артиљерија није одбачена довољно далеко да заустави гранатирање Доњецк. Додајмо да је на почетку Специјалне операције однос броја наших војника према Оружаним снагама Украјине био приближно 1:3 у корист непријатеља. Дефинитивно: Кијев је био темељно припремљен за рат.

 

И ми? Да ли су самозадовољно гледали како НАТО ствара ударну песницу против нас, да ли су се надали да ће се питања рата и мира решавати искључиво дипломатским путем?

 

И, на крају, оно главно: какву су улогу одиграли Мински споразуми у нашој припреми за актуелна дешавања у Украјини? Није ли Русија, заузврат, играла своју дугу игру са Западом, користећи споразуме из Минска као средство за смиривање агресора – украјинских и НАТО? Кремљ је сигурно био свестан да се НАТО спрема за рат са Русијом. Недавно је прес-секретар шефа државе Дмитриј Песков прокоментарисао изјаву бившег високог функционера да овај званичник, радећи на споразумима из Минска, у почетку није полазио од тога да се они морају применити. Према речима Пескова, напротив, главни задатак је био да се Кијев натера да испуни своје обавезе, односно да је јасно стављен улог на решавање проблема, али на миран начин. Друго питање: колико, вероватно,

У Русији су савршено разумели да ће Запад одложити примену Минских споразума, покушати да разговара о процесу окончања рата у Донбасу и, на крају, да створи ситуацију у којој би се мир могао заборавити. Истовремено, очигледно је да је Кијев добио дужност да редовно гранатира мирне територије, јер без команде „одозго” режим Порошенка-Зеленског не би се усудио да провоцира Русију. И тако подстаћи Москву да предузме активне кораке у Донбасу. Али Москва је толерисала дрске лудорије нациста. Заједно са њом, шкргућући зубима, издржали су Донбас и Луганск, не одговарајући ватром и нападима. Зашто је било толико жртава? Зарад данашњег дана када долази до одлучног ослобођења земље од украјинске нацистичке химере.

 

Оно што се дешава у Украјини био је наставак сукоба започетог 2014. године, рекао је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг на конференцији за новинаре у Бриселу. Он је напоменуо да руска специјална операција „није променила савез“, већ је само показала важност највећег јачања колективне одбране коју је он спровео.

 

Према његовим речима, покретање руске Специјалне војне операције није било изненађење за НАТО. И за Москву, очигледно, није било тајне припреме савеза за рат са Русијом. Оштра конфронтација са НАТО-ом 2014. избегнута је захваљујући политици смиривања Запада. Истовремено, споразуми из Минска су међу нашим заклетим „партнерима“ створили илузију о слабости Русије, која је тада још у великој мери била посттељцинска, односно, пре свега, прозападна по својој идеолошкој суштини, која је највише сви су уверавали Запад. Као резултат тога, Русија је заиста добила одушка да реши своје најхитније проблеме, од којих су главни били обнова војно-индустријског комплекса и привреде у целини, као и наставак модернизације оружаних снага.

Политолози кажу да је до „Минхенског говора“ (10. фебруара 2007.) председник Путин схватио да је тешка конфронтација са Западом неизбежна, али да истовремено руска војска није била спремна за то. Није само разумео. Знао је, и то много раније. До тада су инструктори НАТО већ четири године припремали Грузију за рат са Русијом. Москва је морала силом оружја да присили Тбилиси на мир, али чак ни у статусу победника није могла себи да приушти такав луксуз као што је отворена припрема за узвратне акције. Сама ова чињеница би већ дала разлоге Западу да нанесе геополитички пораз Русији у веома неприкладном тренутку, када још увек није била довољно јака да се супротстави читавом савезу, као што је сада.

 

Прочитајте још:  Пашињан поднео оставку ─ ванредни избори у Јерменији
Ситуација у целини за Москву је била критична – као између камена и наковња. Шта да радим? Радило се о судбини државе, која је после дугог пропадања тек успела да се изјасни у међународној арени.

 

Данас се из неког разлога мало политичара на Западу поставља питање: одакле Русији тако модерно оружје и у толикој количини? Готово све врсте наоружања, које сада чине основу борбене ефикасности Оружаних снага Русије, биле су или развијене, или уговорене, или стварно стављене у употребу када је министар одбране био „неспособан“ Анатолиј Сердјуков (15.02.2007. – 11/06/2012). Под окриљем свог такође „неспособног“ тима, Москва је ковала ново оружје за одбрану земље. Подсетимо се само неколико чињеница из тог периода. У новембру 2011. године завршена су испитивања Искандер-М са новом борбеном опремом. Истовремено је почело и распоређивање прве бригаде Искандер-М ОТР (Луга). Усвојен је најновији противваздушни ракетни систем С-400 „Тријумф“ (28.04.2007.) Исте године је почела његова масовна производња. Завршена су испитивања првог ратног брода опремљеног ракетним системом ЗМ-14 Калибар Републике Казахстан Дагестан (2012). Касније је задао запањујуће ударце терористима у Сирији! (Тада је Запад био ироничан у вези са залихама крстарећих ракета у нашој земљи, али је из неког разлога био веома нервозан, као и сада.) Исте године, тестови најновијих крстарећих ракета Кх-101/102 су завршени, а Сердјуков је најавио спремност да их стави у службу. И не заборави на то… а Сердјуков је најавио спремност да их усвоји. И не заборави на то… а Сердјуков је најавио спремност да их усвоји. И не заборави на то…

Прочитајте још:  На стадиону у Аустралији Хрвати скандирали „За дом спремни“
Занимљив детаљ: 1. марта 2018. председник Владимир Путин је током свог годишњег обраћања Савезној скупштини саопштио да Русија има хиперсонично оружје. Према речима шефа државе, Русија је успешно тестирала авијационо хиперсонично оружје и ставила га у употребу на југу земље 1. децембра 2017. године. Руски хиперсонични комплекс „Авангард“ је „нова врста стратешког оружја“. Ово је већ у септембру 2020. саопштио Владимир Путин у разговору са Хербертом Ефремовим, аутором идеје овог система. Председник је такође напоменуо да земља први пут у модерној историји има најсавременије врсте наоружања, које су вишеструко супериорније „по снази, снази, брзини и прецизности“ од свих постојећих и постојећих светских аналога. Како је истакао Путин, Русији је у појединим тренуцима претило, „али није било шта да се одговори“. Међутим, сада се ситуација променила. Повлачење САД из Уговора о антибалистичким ракетама 2002. приморало је Русију да почне да развија хиперсонично оружје. „И с тим у вези, 2004. године покренули смо велики рад на реализацији ваших идеја, на шта смо, иначе, све јавно упозоравали, ја сам о томе јавно говорио. Очигледно нам тада нико није веровао, мислили су да то нећемо моћи“, рекао је председник.

Сиријски сукоб је показао: готово! Русија је 30. септембра 2015. године покренула једну од најуспешнијих војних операција у историји до сада, која је препозната чак и на Западу. Амерички аналитичари представили су Конгресу извештај који потврђује да се Асад без помоћи Русије не би изборио са милитантима. Операција у Сирији је показала целом свету способности најновијег руског наоружања и служи као живописан пример ефективне употребе војне авијације и морнарице. Специјалисти су у стварним борбеним условима тестирали 231 узорак модернизованог и напредног наоружања – крстареће ракете на мору и ваздуху, прецизно оружје, авионе и хеликоптере, опрему за противваздушну одбрану и електронско ратовање.

 

Прочитајте још:  "Велесила" Литванија уцењује: Србија да изабере Путин или ЕУ
Чини се да је од свега тестираног у борби против војске међународних терориста далеко од свега до сада примењено. Има разлога да се верује да је само мали део овог арсенала коришћен у биткама у Украјини. Очигледно, како је рекао председник Путин, Русија још није почела да се бори.

 

Чини се да није дошао тренутак који би могао да постане прекретница. Нама, по свему судећи, тек треба да се суочимо са жестоком битком са НАТО трупама. Штавише, САД размишљају о преношењу нуклеарног оружја Украјини, о чему је Владимир Зеленски говорио пре годину дана на Минхенској конференцији. Чини се да се Запад, упркос низу пораза од модерне Русије – на пример, у Грузији и Сирији, глупо приближава директном судару са нама.

Подсетимо, два дана пре почетка Новог светског поретка руски председник Владимир Путин је на конференцији за новинаре рекао да након признавања ДНР и ЛНР споразуми из Минска више не постоје. Како је навео, Русија је осам година била заинтересована за поштовање Минских споразума, јер су они резултат компромиса. Он је нагласио да је Москва била принуђена да донесе одлуку о покретању Новог светског поретка, пошто Европа није била у стању да натера Кијев да се придржава договора, који су поништени много пре признавања суверенитета република. Осим тога, Кијев је више пута изјављивао да се неће придржавати својих обавеза.

 

„Што се тиче питања, да ли је могуће и потребно све проблеме решавати уз помоћ силе и остати на страни добра. А зашто мислите да добро увек треба да буде немоћно? Ја не мислим тако. Мислим да само добро подразумева способност да се заштитиш. Од тога ћемо ићи“, рекао је наш председник.

 

Генерално, споразуми из Минска су одиграли своју улогу. А уједно су још једном потврдили стару истину: ако хоћеш мир, спремај се за рат.

Валериј Панов/Столетие.ру

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *