Бахати таксисти и даље отимају путнике колегама

У лето 2021. усвојене су измене и допуне Одлуке о такси превозу које су предвиделе организован начин преузимања клијената такси ваучером на аеродрому.

На београдском аеродрому бахати таксисти и даље раде како им је воља. Отимају путнике, папрено наплаћују вожње до центра, а колегама које на то укажу прете и нападају их. А да се поштују и контролишу стриктно правила која је изменама и допунама Одлуке о такси превозу град увео у ваздушној луци пре непуне две године, ове сцене одавно би биле прошлост. Јер, летa 2021. усвојене измене и допуне одлуке предвиделе су нов начин преузимања клијената такси ваучером на аеродрому. Замисао је била да се приликом доласка у ваздушну луку сваки таксиста пријави на улаз у паркинг-простор како би био евидентиран за приступање такси стајалишту. Таксиста се аутоматски сврстава на листу чекања за пружање ове услуге, а за то време мора да буде у возилу или поред њега. Ни педаљ даље.

У теорији добро осмишљено, али у пракси очигледно лоше се спроводи. Систем преузимања путника, по свему судећи, није решио проблем бахатости дела таксиста на аеродрому.

Група од тридесетак њих, од којих већина има регуларне дозволе за рад, и даље, како су рекле њихове колеге, непоштено преузима клијенте на аеродрому наплаћујући им знатно више него што то предвиђа актуелни ценовник. Странцима чак и по стотинак евра. Непоштени таксисти на више начина и даље хватају клијенте на кварно и нуде вожњу – најпре у аеродромском холу, ако не ту, онда прате путнике док излазе, узимају им кофере… А то не би смело.

– Систем преузимања ваучера за такси вожњу и даље функционише на аеродрому, али од места за преузимање ваучера до такси стајалишта, где путника треба да преузме прво возило у реду, има 250 метара. Ту се и дешава „лов” на клијенте. Осим тога, иако је на аеродрому инсталирана изузетно софистицирана опрема, они заобилазе успостављени систем преузимања путника тако што на стајалиште улазе у рикверц и паркирају се на регуларну такси станицу. Како је то могуће? – пита се Златан Златковић из „Београдског пословног таксија” који је недавно нападнут када је покушао да на аеродрому забележи и укаже на ове и друге проблеме.

Зашто таксисти који поштено раде у ваздушној луци не реагују на овакво бахато понашање?

– Зато што се плаше, нико не контролише бахате који се држе заједно и прете поштеним таксистима. И тако у круг – одговара Златковић.

Како је могуће да се и даље овакве ствари дешавају на аеродрому где је управо град пре мање од две године увео ригорознија правила за преузимање путника, питали смо надлежне у престоници, али одговоре нису дали. Без одговора остала су питања ко је све од надлежних инспекцијских и комуналних служби на аеродрому задужен за контролу и кажњавање оваквог поступања, колико је укупно таквих службеника у свакој смени и да ли су на терену даноноћно, да ли се овакве ствари и даље дешавају јер на терену нема довољно комуналних и инспекцијских службеника, као и колико је од почетка године изречено казни непоштеним таксистима и која врста казни?

Интересовало нас је и колика је реализација преузетих ваучера, да ли је она стопостотна или не, и ако није – шта је разлог томе? Сва ова питања једнако интересују и власнике ТХ таблица који поштено раде овај посао. Питају се како је могуће да бахати таксисти и даље имају регуларне дозволе за рад.

– Да има воље, надлежни могу лако томе да стану на пут. Како сам ја могао за четири сата да откријем толике неправилности на аеродрому, због чега су и побеснели, а надлежни не могу? Наравно да могу службена лица да им приђу и да их упозоре да то што раде није регуларан начин. Што комунална милиција није активнија у одузимању возила или макар скидању таблице на пример на седам дана? Брзо би се све решило да воље има. Пошто их је укупно тридесетак бахатих, да се сваког дана један по један таргетира, да реагују и саобраћајна полиција и комунална инспекција и милиција. За месец дана би било решено – сматра Златковић.

Од центра града до аеродрома – 3.000 динара

Цена такси услуге у Београду годинама је мировала, али онда је у претходних годину дана два пута расла. Први пут град је дао зелено светло за повећање цене ове услуге почетком 2022, а други пут крајем године. После последњег увећања цена, старт је 270 динара, вожња по километру у првој тарифи 96 динара, у другој 125, а у трећој 192 динара. Сат чекања по најновијем ценовнику је 1.200 динара. У цене такси превоза урачунат је и превоз личног пртљага путника. Према важећој цени, вожња таксијем од аеродрома до Земуна и Новог Београда је 2.300 динара, а до центра града 3.000 динара. Све знатно изнад тога јасан је знак да сте ушли у возило таксисте који жели да вас превари.

Колико таксиста редовно ради

Већ дуго се спекулише колико редовно, свакодневно има таксиста на улицама, а један од главних разлога је што грађани често, када позову да наруче вожњу, добију одговор да нема возила. У више наврата претходних месеци представници такси удружења нису спорили да је тачно да не раде све њихове колеге које имају дозволу, али да је ипак број оних који стално раде око 5.500 уз напомену да је провере и тестове који су неопходни за тај посао прошло још неколико стотина возача. Представници такси еснафа више пута су истицали да би на уму требало имати да таксисти раде по сменама и да као и друге делатности и они имају у току недеље дан-два одмора. То значи да од 5.500 њих 10 одсто не ради један или два дана недељно. Према студији која је недавно рађена, процењено је да у наредних пет година треба да буде укупно 7.000 таксиста на улицама.

Предлог за увођење такси возила за особе са хендикепом

Јесенас је пред одборнике Скупштине града стигао предлог за додатну измену Одлуке о такси превозу према којој би на сваких 300 такси возила требало да се уведе макар једно које ће бити прилагођено особама са хендикепом. Ово су јесенас предложили одборници „Уједињених” и „Морамо” у име Удружења студената са хендикепом, али тај предлог већина у Скупштини града није прихватила. Представници већине указали су да је то нешто за шта треба мало времена јер је реч о питању којим треба да се позабаве три секретаријата –за социјалну заштиту, за јавни превоз и за финансије, а градоначелник Александар Шапић оценио је да „није лепо ни пристојно да се захтева да се тај предлог хитно уврсти на дневни ред јер је за измену те одлуке потребно неко време”. Према нашим последњим информацијама, у вези са овим предлогом дела опозиције није било конкретних помака.

Так­си­јем са­мо ка­да је нео­п­ход­но или код ле­ка­ра

Так­си пре­воз обич­но је нај­ску­пљи на­чин за сти­за­ње до од­ре­ди­шта, по­го­то­во са­да ка­да су по­ску­пље­ња го­ри­ва ути­ца­ла и на ви­ше це­не во­жње. Нај­че­шће се ко­ри­сти град­ски пре­воз или се во­зе ауто­мо­би­ли, а за так­си услу­ге су­гра­ђа­ни се опре­де­љу­ју уко­ли­ко ни­су у мо­гућ­но­сти да пу­ту­ју соп­стве­ним во­зи­лом, ка­да од­ла­зе у ино­стран­ство, но­се ви­ше ства­ри или ка­да иду ле­ка­ру. Так­си пре­воз мно­ги из­бе­га­ва­ју и због не­при­јат­них ис­ку­ста­ва. У ко­јим при­ли­ка­ма ко­ри­сте овај вид пре­во­за и ка­ква су им ис­ку­ства са так­си­сти­ма, пи­та­ли смо су­гра­ђа­не.

– Сла­бо ко­ри­стим так­си, али ка­да се од­лу­чим за ту оп­ци­ју, увек за­ка­зу­јем во­зи­ло по­сред­ством апли­ка­ци­је јер знам да је та­ко про­ве­ре­но. И ка­да се вра­ћам са аеро­дро­ма во­зи­ло за­ка­жем уна­пред, за­то што ми је по­зна­то ко­ли­ко нов­ца узи­ма­ју так­си­сти без до­зво­ле, ко­ји нас са­ле­ћу чим иза­ђе­мо. Ка­да сам би­ла мла­ђа, так­си­ста ми је на­пла­тио во­жњу мно­го ви­ше не­го што је тре­ба­ло јер је ви­део да не знам ка­ко овај пре­воз функ­ци­о­ни­ше, отад сам опре­зна ка­да зо­вем так­си – ка­же Ја­на Ба­бић (23), сту­дент­ки­ња.

– Так­си услу­ге го­то­во и не ко­ри­стим, имам свој ауто и још мо­гу да во­зим па ми је то нај­прак­тич­ни­је. Не мо­гу ду­го да пе­ша­чим због про­бле­ма са ко­ле­ни­ма и за­то ми је нај­лак­ше да пу­ту­јем сво­јим аутом. Али и кад сам ко­ри­стио так­си пре­воз, ни­сам имао не­га­тив­на ис­ку­ства – ре­као је Жи­во­јин Мир­чић (81), пен­зи­о­нер.

– Из­бе­га­вам да зо­вем так­си, из­у­зев ка­да се но­ћу вра­ћам ку­ћи или ка­да но­сим ви­ше ства­ри. Углав­ном је гу­жва и так­си­сти се не ја­вља­ју, за­то ни­сам за­до­вољ­на услу­гом. Има­ла сам и не­при­јат­но ис­ку­ство ка­да сам са деч­ком до­пу­то­ва­ла из ино­стран­ства па нам је био по­тре­бан пре­воз са ауто­бу­ске ста­ни­це. По­што нам се те­ле­фо­ном ни­су ја­вља­ли и ни­је би­ло сло­бод­них во­зи­ла, је­дан од так­си­ста ко­ји че­ка­ју на ста­ни­ци по­ну­дио нам је пре­воз. Ка­да смо сти­гли на од­ре­ди­ште, тра­жио нам је дво­стру­ко ви­ше од це­не ко­ју ина­че пла­ћа­мо за ту ре­ла­ци­ју. По­бу­ни­ли смо се да ни­је укљу­чио ни так­си­ме­тар и да си­гур­но не ра­ди по про­пи­си­ма. Тек ка­да му је мо­ја мај­ка за­пре­ти­ла при­ја­вом при­стао је да узме од­го­ва­ра­ју­ћу су­му нов­ца па се ипак до­бро за­вр­ши­ло – ис­при­ча­ла је Не­ве­на Та­шко­вић (25), гра­ђе­вин­ска ин­же­њер­ка.

– Во­зим се так­си­јем са­мо ка­да идем код ле­ка­ра или ако баш не­где ка­сним. Обич­но ме ћер­ка во­зи, а рет­ко идем да­ле­ко да би ми тре­бао пре­воз. Али ка­да че­шће од­ла­зим до бол­ни­це, ко­ри­стим и так­си. До са­да су сви би­ли фи­ни, а во­зи­ла сам се раз­ли­чи­тим удру­же­њи­ма – ка­же Оли­ве­ра Ми­ја­то­вић (73), пен­зи­о­нер­ка.

– По­што имам ауто, не се­ћам се ка­да сам по­след­њи пут ко­ри­стио так­си. Уко­ли­ко се вра­ћам са не­ке про­сла­ве, па по­што по­пи­јем, не мо­гу да упра­вљам во­зи­лом – по­зо­вем так­си. Не се­ћам се не­ког про­бле­ма, имао сам са­мо при­јат­на ис­ку­ства са так­си­сти­ма – ре­као је Мар­ко Жив­ко­вић (37), вој­но ли­це.

Да ли ће се су­гра­ђа­ни од­лу­чи­ти за так­си пре­воз, за­ви­си и од вре­мен­ских при­ли­ка и гу­жве у пре­во­зу. Че­сто се ис­по­ста­ви да би на од­ре­ди­ште сти­гли бр­же град­ским пре­во­зом не­го аутом ко­ји оста­не за­гла­вљен у гу­жви, а во­жња ауто­бу­сом је сва­ка­ко при­сту­пач­ни­ја.

Дејан Алексић/Политика

Бонус видео