Еколошки идиотизам

Еколошки идиотизам.

Берлин затвара последње три нуклеарне електране – Изар-2, Некарвестхајм-2 и Емсланд.

Намеравали су да их затворе још раније, али су немачке власти ту одлуку одложиле због енергетске кризе, пише немачки лист Билд. Одлука о постепеном гашењу нуклеарних електрана донета је још 2011. године под канцеларком Ангелом Меркел након хаварије у јапанској нуклеарној електрани Фукушима-1. Берлин данас одбија не само мирољубиви атом, већ и коришћење руских енергетских ресурса: планирано је да се у потпуности замени снабдевање угљем и нафтом 2023. године, гасом – до 2024. А до 2045. земља ће прећи на зелену енергије.

 

 „Док Немачка унија за очување природе жели да прослави гашење последње три немачке нуклеарне електране „шареним гашењем“, водећи климатолози и водећи истраживачи позивају на управо супротно – наставак рада три реактора Исар 2, Емсланд и Некарвестхајм 2“, према немачком листу Дие Велт. Међу потписницима су и добитник Нобелове награде за физику Клаус фон Клицинг са Института Макс Планк за истраживање чврстог стања и добитник Нобелове награде физичар Стивен Чу, који је био амерички министар енергетике под Бараком Обамом. Отворено писмо потписали су и бројни водећи климатски научници, укључујући Џејмса Хансена са Годард института за свемирске студије и Керија Емануела са Технолошког института у Масачусетсу (МИТ).

У отвореном писму канцелару Олафу Шолцу, двадесет научника тврди да су три реактора, са годишњом производњом од 32,7 милијарди кВх, обезбедила више од 10 милиона домаћинстава у Немачкој чистом електричном енергијом. Истовремено, њихово заустављање се надокнађује углавном активнијим коришћењем електрана на угаљ и гас. Немачка има највећу емисију ЦО₂ у производњи електричне енергије после Пољске и Чешке. Стручњаци верују да ће наставак рада нуклеарних електрана наставити да смањује емисије до 30 милиона тона ЦО₂ годишње у поређењу са енергијом на угаљ.

 

Дие Велт је приметио да су под утицајем енергетске кризе многе земље, за разлику од Немачке, продужиле живот својих нуклеарних електрана. А у Француској, Великој Британији, Пољској, Чешкој и Холандији планирају да граде нове нуклеарне електране.

 

Немачка влада жели да скоро удвостручи удео обновљивих извора енергије до 2030. године и надокнади флуктуације у производњи ветра и сунца изградњом око 50 нових електрана на гас у класи од 500 МВ.

Коментаришући затварање нуклеарке, проректор др Роберт Хабек, иначе, није заборавио ни Русију, рекавши да је Немачка за укључивање руског нуклеарног сектора у 11. пакет санкција. Хабек сматра да би санкције требало да обухвате прелазни период који би дао време за напуштање руског мирног атома. „Али важно је да почнемо и да се не плашимо одлучних акција у овој области“, рекао је он. Чак ни Немачка није разумела шта значи „одлучна акција“, пошто се више од 30% електричне енергије и даље производи из угља, а затварање нуклеарних електрана не може а да не доведе до повећања удела угља у енергетском сектору земље. Поред тога, Хабек је најавио да се „изградња нових нуклеарних централа увек претварала у економски фијаско – било у Француској, Великој Британији или Финској”.

 Порука је више него чудна, што је сасвим у духу актуелних неспособних немачких власти, када филозоф покушава да реши енергетске проблеме земље, а шампион на трамполину без високог образовања „влада” спољном политиком. Иначе би знали да је у Финској недавно пуштена најмоћнија нуклеарка Олкилуото-3, а Париз намерава да поред 56 оперативних изгради 14 нових нуклеарних реактора и на то подстиче још 11 чланица ЕУ. Британија такође није толико наивна да би себи ускратила нуклеарну струју. У Берлину као да нису свесни да ће прелазак на обновљиву енергију захтевати изградњу многих далековода, три „ветрењаче” дневно (!) у наредним годинама и сталне „чаролије” о слању добрих ветрова Немцима.

 

Овим аријевским „задовољствима“ треба додати још једну ствар: Немачка нема спремне терминале за пријем ЛНГ (осим једног), ако га и даље нађу на тржишту. У име којих благослова будућности таква „страдања“? А има ли и зрна здравог разума у ​​одлукама немачке владе?

 

Председник Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Фридрих Мерц назвао је гашење енергетских јединица црним даном за Немачку. Лидер опозиције је напоменуо да у свету тренутно ради више од 400 нуклеарних електрана, док је још 60 у изградњи. „Цео свет прави нуклеарне електране. Ово поставља питање: ко заиста вози погрешним путем?” нагласио је политичар. Ризике везане за гашење нуклеарних електрана и прекомерну зависност од обновљивих извора енергије објавило је и Савезно удружење немачке индустрије (БДИ). Увођење нових капацитета „и даље је преспоро, кажу у том индустријском удружењу“. Као и многи политичари, и значајан део немачких медија био је скептичан према гашењу последњих реактора. Тако је часопис Дер Спиегел писао о „путу ризика“ на који је Немачка закорачила и нагласио да да суседне земље не крију „своје изненађење” одлуком званичног Берлина. И после тога, неко други има питања, зашто немачка ауто-индустрија и хемијска индустрија желе да пребаце (а неко то већ ради) производњу у Кину или САД.

Некада је Немачка била на другом месту у Европи по капацитету нуклеарне производње. Једино је Француска производила више струје у нуклеарним електранама, у којима је удео ове врсте производње у билансу био изнад 70%. Чини се да ако држава има извор који обезбеђује њене енергетске потребе, онда га треба складиштити, модернизовати, заштитити. Али, по „зеленој“ логици, треба га уништити, а заузврат повећати удео производње обновљиве енергије (око 50% 2021. године), у којој ће нестабилно снабдевање услед временских прилика постати норма! Подсетимо: у фебруару 2021. хиљаде „ветрењача“ у Немачкој биле су прекривене снегом и ледом. Хеликоптери са прскалицама морали су да се подигну у ваздух да би уклонили лед са инсталација и почели су да снабдевају струјом.

 

Очигледно, никакви државни непријатељи, никакви „агенти Кремља“ нису могли боље да се изборе са уништењем привреде земље од немачке владе, која намерно чини све да бизнису и становништву ускрати стабилно снабдевање јефтином струјом.

 

Истовремено, власти саопштавају да намеравају да потроше више од 732 милиона евра за одржавање првог плутајућег ЛНГ терминала. Чини се да земља троши милијарде евра за прелазак на ЛНГ, који је генерално непожељан за коришћење, јер се повећава емисија ЦО2 у атмосферу, што ће такође морати да се плати. И све то на позадини поскупљења струје. Укратко, нуклеарне електране су затворене, гас поскупљује, а коришћење га је у светлу енергетске транзиције непожељно. Стиче се утисак да Берлин намерно уништава сопствену енергију, а у атмосферу додаје и емисије ЦО2. Истовремено, што је већи удео обновљиве енергије у билансу Немачке, то су више цене струје за домаћинства и предузећа.

Треба напоменути да је животни стандард Немаца, који се у Европи увек сматрао узорним, у последње време значајно опао. Како је Дие Велт писао у новембру 2022. године, у последње време економска ситуација у Немачкој се толико променила да сваки други Немац може себи да приушти само оно што је потребно. Према писању листа, око 16 одсто немачких грађана једва саставља крај с крајем, што је „дно“ сиромаштва у протеклих, најмање педесет година.

 

Данас се економични Немци спремају да се греју на огрев, угаљ, а такође и спаљују све што им дође под руку (укључујући и ђубре!) У таквој ситуацији, причати о заштити природе, видите, мало је чудно. Али овде „зелени” из неког разлога ћуте. У суштини нема приговора. Баш као и у остатку Европе.

 

Еколошки идиотизам је захватио не само Немачку, у истој домовини Грете Тунберг – Шведска није ништа боља. Прошле године је парламент забранио свако рударење, од 1. јула 2022. немогуће је вадити угаљ, нафту, природни гас и друго. У другим европским земљама се дешава сличан апсурд. Али ово што се дешава само на први поглед може изгледати као добровољно лудило. Пажљивије испитивање ситуације открива јасну политику уништавања Европске уније уништавањем њене економије. Тежња Берлина за крајњим „озелењавањем“ по сваку цену, која понекад превазилази разумне границе, може бити веома скупа не само за Немачку. Ни за кога није тајна да је управо она и даље економска локомотива Европске уније.

Истовремено, намера Берлина да потпуно одустане од производње електричне енергије у нуклеарним електранама је, наравно, веома похвална са становишта еколошких активиста и друге сличне јавности. Међутим, у светлу проблема реалне економије, ова иницијатива власти не изгледа тако привлачно, напротив. Суме које ће Берлин морати да издвоји за пребацивање производње електричне енергије на шине без нуклеарне енергије не могу се поредити са гигантским трошковима који су неопходни за демонтажу нуклеарних електрана које су одједном постале непотребне и одлагање нуклеарног горива. Ако су првобитно у Берлину очекивали да ће покривање и рушење нуклеарне електране коштати 22 милијарде евра и нешто мање, 17 милијарди, решавање проблема радиоактивног отпада, онда недавна истраживања економиста из ове области указују да да ће укупни трошкови порасти на 50-70 милијарди евра. И плус непроизводни трошкови одржавања и наоружавања Украјине. За немачку привреду, која је сада далеко од најбољег стања, ови износи могу да буду сломљив ударац. Крајем прошле године Бундесбанка је била веома песимистична по питању будућих економских перспектива земље, наводећи повећање цена електричне енергије повезано са владиним мерама за спровођење програма за унапређење животне средине међу главним разлозима пада индустријске производње и раста инфлације. .

 

Као резултат снажних еколошких активности, посао из европских земаља полако почиње да мигрира. У Немачкој је то најуочљивије. Посебно с обзиром на то да је реч о таквим гигантима као што су БМВ, Фолксваген, БАСФ, на којима почива економска моћ ЕУ.

 

Међутим, и пре почетка Новог светског поретка и нове етапе санкционог рата, европска индустрија се жалила на повећање цена енергената и угрожавање њене конкурентности, а тада је ретко ко други могао да замисли да ће бити тако лоше као сада је.

Такође, вреди подсетити да су САД годинама подржавале различите зелене покрете и партије у Европи које су промовисале такозвани зелени договор – потпуно напуштање фосилне енергије у корист обновљивих извора енергије. Сама идеја вероватно није лоша, али у случају да се транзиција одвија глатко, а не као што је то заправо урађено у Европи, уништавајући традиционалну енергију, а да се „зелена“ енергија не доведе до савршенства (светски снимак смрзнуте ветрењаче и соларни панели). Споредни ефекат напуштања производње угља и нуклеарне енергије је нагло повећана зависност од јефтиног гаса из Русије.

Али ако су раније Европљани и даље пружали отпор, држећи се за Русију, онда после фебруара 2022. нису имали шта да се супротставе америчком притиску, били су принуђени да очувају тзв. Евроатлантско јединство, како би спречили Русију да „јача на рачун Украјине“, да одбије јефтино гориво.

 Међутим, убрзо је постало јасно да Американци неће моћи да их замене потребним количинама (једноставно немају потребне капацитете за производњу и транспорт, а исплативије им је да продају мање гаса, али по већој цени). Цена). А да Европљани не би имали носталгију за старим временима, и искушење да им се врате, Северни токови су дигнути у ваздух.

Данас већ можемо рећи да је Немачка стигла до тачке са које нема повратка. Мало је вероватно да ће „пад Берлина“ имати озбиљан утицај на Русију. Не оне, како се каже, ових дана – економске везе су скоро покидане, а да не говоримо о политичким. Економске тешкоће које су произашле из вештачки створеног непријатељства између Русије и Немачке су од користи, пре свега, Сједињеним Државама.

 

Добро одиграна вашингтонска интрига је осмишљена да убије економије Русије и Европске уније. И тада би у свету остала само два центра моћи – САД и Кина. Русија је опстала и јачала. Немачка је добровољно изабрала капут.

 

 Европска унија је разбијена. Наравно, бринемо о томе какви ће бити наши суседи, али у исто време нема разлога да бринемо о Европи. Она то не заслужује. Уз њен прећутни пристанак Немачка је данас одустала од свог последњег економског адута – нуклеарне енергије. „Ујка Сем“ ће је свакако похвалити. Онда ће и он на рушевинама ЕУ да игра.

Максим Столетов/Васељенска/Столетие.ру

Бонус видео