Није Косово такозвано него је такозвана република Косово

Тешко је у овој поменутој појави из увода рећи на шта новинари у текстовима и политичари у говорима мисле када уместо да напишу/кажу „тзв.република Косово“, напишу/кажу „такозвано Косово“, осим што кад то чујете једном или два пута помислите да је у питању лапсуз.

Међутим пошто то траје и траје,не можете а да се не упитате како им тоне смета и како се осећају када поменуто изговоре,поготово кад знате њихову опредељеност да они,па и Србија никад не треба да признају “тзв.републику Косово“. Верују ли они да су рекли оно што мисле и осећају!?

Јер употреба речи „такозвано“ испред речи „Косово“без речи „република…“ директно упућује на то да једно говоре а друго мисле. Или су можда у међувремену променили мишљење,па им то и не смета ?

Оно што је мање битно али чињеница је да оваква погрешна употреба речи оставља ружан утисак, а ми који их свакодневно слушамо губимо сваку наду да ће коначно исправно изговорити те речи правилно, паостајемо убеђени да је све што говоре и раде отаљавање посла.

Нема ни трунке утиска о присуству савесности и одговорности и за стварност.

А новинарство је одговорно за стварност, порука је овог портала и ово размишљање је истовремено молба да се овом проблему приступи са више одговрности .

Јер погледајте шта је истина!

Они који су једнострано прогласили Косово и Метохију својом републиком Косово,тако је називају јер мисле да је,без обзира што је све земље света нису признале,то истина!

Али ако је тако они зову,не морамо, не треба и не би смели ми да је тако зовемо!Ако је не признајемо!

Република Косово (алб. Republika e Kosovës) је званични назив једнострано проглашене државе на територији Републике Србије, противно Уставу Србије.[5] Према Резолуцији 1244 Савета безбедности УН цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије,[6] прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УН) у оквиру српске суверене територије. Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије,[7][8] док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.[9]

Дакле, за нас једнострано проглашена република Косово је једнострано проглашена такозвана република Косово! И ту нема никаквих других истина. Јер истина у овом случају има сувише високу цену да би се гледало кроз прсте поједностављеној и неодговорној употреби речи.

Ову погрешну навику,која је настала више из нашег олаког схватања стања и без улажења у дубину и значај изговорене јавне речи, али и незнања какву грешку правимо, морамо искоренити.

Неко мора изаћи и рећи јавности да ће се у будуће уз помињање речи „институција“,„органа реда“,„функција…итзд.итд из такозване републике Косово користити израз такозвана република Косово!

У тексту https://sedmasila.rs/srpska-derista-i-kopilad/објављеном 04. јула 2023. године, у нешто блажој форми,(што себи замерам) указао сам на овај проблем, који смо сами себи натоварили и једино ми можемо да га решимо.

Подсећања ради у наведеном линку је између осталог овај текст :

„Место и време је да се укаже на још нешто: наши медији уназад више година користе израз „република Косово”,а веома, веома ретко само понегде употребљавају израз „такозвано Косово”, што опет не одговара истини. Јер није Косово такозвано, такозвана је република Косово. Али ни ту се разум и логика не примењују. Јер ЕУод нас тражи да признамо Косово. А пошто то још нисмо урадили то ништа друго не значи него да не може да се користи израз “република Косово”, или „институције републике Косова”, поготво не „такозвано Косово“(као да ту нашу територију тек тако реда ради и привремено, јер немамо друге име, зовемо Косово) итд.итд. Дакле све док не признамо такозвану републику Косово, тако треба и да користимо речи и изразе:“такозвана република Косово, “, и “институције такозване републике Косово”.“

Могућност да се решимо овог проблема је онолика колика је наша свест о томе колико погрешна употреба ове речи због незнања и неодговорности, у јавности, а још више у суседним државама у региону, поред презира изазива и подсмех.

Нисам нереалан. Само сам доследан. У послу којим се бавим, а тако и у многим другим пословима, као и у животу уопше,веома је битно да се ствари називају правим именом. Супротно је у новинарству чак и трагично. А тек у животу?! Замислите да вам је молер далтониста па вам стан окречи уместо белом црвеном бојом,или да сте возач а далтониста, па је за вас црвено светло у ствари зелено.

У овом нашем послу,као у поменутом случају, где су речи и боје и семафори, крајње је време да неко буде одлучан и заустави ову поплаву језичког и правописног јавашлука и у праксу уведе обавезну употребу називања ствари и догађаја правим именоном.

Јер у питању је неподношљив терор! Кад слушате или читате наше медије,а свесни сте чињенице да неко греши,немогуће је поверовати да тај неко не препознаје суштину информације са погрешно употребљеним речима. Зашто? Па просто зато што из медија и од политичара очекујемо(тако је бар било) да чујемо исправне проверене ствари и истине, установљене вредности …,а не погрешне речи на погрешном месту!И још да им се дивимо! А када их нема, шта вам је друго преостало осим да се питате да ли неко уопше контролише написано,изговорено…?Где се изгубише лектори, коректори? Где су уредници који одобравају текстове? Где су консултанти и саветници политичара? Да ли је нормално да о одговроности за нанету нам штету и урушен углед од стране емитера погрешних вести нико не размишља? Сасвим је могуће да нам је то небитно. Јер! С друге стране емитер се и не труди да својим новинарима, водитељима програма, читачима вести скрене пажњу на погрешну употребу,поготово за неправилан изговор речи, јер зна да нико неће због погрешно изговорених речи престати да гледа његове телевизијске програме и тако га бар минимално казнити. Ми то све гутамо као што смо прогутали вест са тв програма у којој се произвођач јабука жали на приговоре да су јабуке скупе ,па у прилог свом незадовољству изјављује да има велики трошак јер их 15 пута прска да би биле лепше и пре сазреле. А ми се жалимо да су скупе ? Замислите какав проблем!

Изгледа да ипак влада правило: чега се паметан стиди тиме се луд поноси. Јер да има одговорности поменуто се не би дешавало. Нисам приметио да на поменути проблем реагују друштвене мреже већ дуже времена најпрогресивније и најуважаваније снаге нашег и светског поретка те нисам сигуран да ли су оне збиља способне да овај проблем сагледају или су, као што многи мисле,и они пролазна киша.

Више верујем да је, и код њих, као и код њиховог окружења, тј.нас, које не брине поменута погрешна употреба речи, небитно што смо прихватили здраво за готово и да смо се о тако једну важну истину оглушили, сматрајући је безначајном. Има логике у тој нашој равнодушности,немару и незаинтересованости за праве вредности у нашем иначе веома добром и богатом језику. Проблем је само у томе што нас је много таквих, па нисмо ни свесни да грешимо.Поготово не да су погрешно изговорене речи па је увелико у свакодневној употреби обичних људи присутно оправдаљње:“!Па тако кажу на телевизији…“

Примера је безброј.

На сајту Канцеларије за Косово и Метохију-Влада Републике Србије (види: ренутно) у наслову „ Које државе нису признале једнострано проглашену независност Косова?“стоји ко као што видите. И то латиницом.Чини ли се исправним да тај наслов треба да гласаи: „Које државе нису признале једнострано проглашење незавиности тзв. републкике Косово“.

Или следећи примери:

–https://www.politika.rs/scc/clanak/574005/Grenel-Ne-ujedajte-ruku-koja-vas-hrani-decenijama . У вести да је некадашњи изасланик бившег председника САД Доналда Трампа за дијалог Косова и Србије, Ричард Гренел одговорио бившој министарки спољних послова стоји: „..одговорио је бившој министарки спољних послова тзв. Косова Мељизи Харадинај-Стубли …“ А требало би „…министарки спољних послова тзв.републике Косова…“

У истом тексту опет недоследност.Аутор текста пише: „Гренел је раније упитао специјалног саветника у Стејт департменту Дерека Шолеа да ли је приликом сусрета са председницом Косова Вјосом Османи у Њујорку рекао Османи…“Али оно што истини одговара је следеће:„…са председницом тазв. републике Косова Вјосом Османи „

Или истог дана иста новина већ у наслову греши:„Мутуа: Кенија иде ка признању Косова“,Уместо „…Кенија иде ка признању „такозване републике Косова“

https://informer.rs/vesti/politika/832183/aljbin-kurti-srpska-lista „… витални значај оживљавања политичког плурализма Срба на (тзв.) Косову….Нема демократије и слободе без плурализма, а то је да се оживи политички плурализам Срба на (тзв.) Косову. Срби на (тзв.) Косову морају бити…“Дакле, на три места испред речи „Косово стоји „тзв“ ! Али није Косово такозвано него је такозвана република Косово.
Или:https://www.republika.rs/tag/kosovo/3“Самопроглашени премијер Косова довео до крвопролића”!Чини ли вам се да је једино исправно и истинито „самопроглашени премијер тзв. републике Косова….“
Или један од многих наслова -извор: https:// www. tanjug. rs/srbija/ politika/ „Тужилаштво тзв. Косова…“ , што такође није тачно. Јер тачно је „тужилаштво тзв.републике Косово“!
Истина је сведок постојања

У случајевима када саговрници,новинари па и политичари говоре о такозваној републици Косово а кажу (или новине напишу) „такозвано Косово“ они,као што рекох, не говоре то што мисле. „Такозвано Косово“ упућује нас на географско подручје. И да ствар буде још гора, то даље значи да се то подручје тако тренутно зове, да му је то привремено име, јер реч „такозвано“ упућује на ограничено временско трајање. Посебна прича је што је то Косово и Метохија а не само Косово.

Косово (алб. Rrafshi i Kosovës) је географска област која обухвата северни и источни део српске аутономне покрајине Косово и Метохија. Друга област у покрајини се зове Метохија.

Што новинари пишу, а не обраћају пажњу шта и какве ће ефекте произвести погрешна употреба речи, посебан је проблем на дужи период. И то треба решавати у корену. И што пре! Али исто тако,поготово у сфери политике и судбоносних одлука, мора се у средствима јавног информисања, те јавним државним говорима и наступима спровести темељна стратегија називања ствари и догађаја правим именима.

Тако погрешно употребљавање речи исто вам је као кад би новинар извештавајући о силовању девојке написао да ју је неко напао,а не да је силована.

Разумљива је повећана доза присуства одговрности политичара,нпр. за гостовање у медијима, али нејасно је, а веома интересантно, да брзо и скоро увек реагују, углавном туже новине и новинаре, када их неко оптужи да су рекли нешто што није тачно или је извучено из контекста и сл .А то што они кажу „тзв. Косово“, што је такође нетачно, не покушавају чак ни сами себе да исправе.О извињењу нема ни говора!

Можда би требало да их тужимо.

Не приличи ни медијима ни политичарима, као ова недавно обвјавњена: „Ми имамо свој став, не признајемо Косово и позивамо пријатеље да не признају Косово”.Како би ова реченица емитовала посебну одважност и одлучност када би се реч „такозвану”употребила на правом месту и где Бог заповеда .Ево овако : „Ми имамо свој став, не признајемо такозвану републику Косово и позивамо пријатеље да не признају такозвану републику Косово”.

Или, извештај “Обавештавамо јавност да је Централноафричка Република 14. земља која је прецизирала свој став да не признаје Косово јер је она на списку земаља који води Приштина, а у којем се наводи да их је признала”, рекао је Дачић. Ништа мање важно и доследно истини би било да у делу реченице „…да не признаје Косово“ стоји „да не признаје тзв. републику Косово“.

Доследно истини,логици, и у овом случају још више функцији, називање ствари правим именом требало је већ да буде обавезно, па би, да је речена исправно „не признајемо тзв.републику Косово“порука министра имала и смисао, те одражавала истину и доследност. Јер, ако смо у званичној политици доследни у вези са непризнавањем тзв.републике Косова, неминовност и све остало што иде уз то, налаже да будемо доследни и у иступању у јавности. А да се не говори о томе да то још више учвршћује наш став.

Све осим овога је нетачно.Ствара заблуду и може да се злоупотреби. Да не улазимо у суштину како он то мисли да „не признаје Косово“? Ми не признајемо такозвану републику Косово! Косово је Косово и шта ту друго може да се призна осим чињенице да је Косово Косово,а не такозвано Косово!

За жаљење је констатација да су медији,па и политичари погрешном применом речи „такозвано“ као и доскора не употребљавајући је обесмислили и довели у питање оно за шта се здушно боре-да не признају тзв.републику Косово“!

Ви поштована господо политичари, своју борбу морате називати правим именом, а ви, драге колеге, у случају да погрешно извештавате значиће да не радите свој посао одговроно. И једни и други одговрни сте за формирање свести у јавности о свему. Ако ви тако не радите не можете то очекивати ни од оних који вас подржавају и читају. Стварање заблуде је неодговорна политика а нетачно информисање обмана.

На крају. Било би логично да и једни и други користите свој матерњи језик у његовом правом смилу речи. Поготво у одговроним пословима где једино истина може да помогне.

Плашим се да се , и ако неко одлучи да стане на крај погрешној употреби и ширењу овде поменутих речи, не заврши као све друго. Ето нпр. као акција о штетности пластике и избацивању пластичних кеса из употребе које још више користимо.

Назив

Назив „Косово” потиче од словенске, српске речи кос — црна птица,[1] а појам Косово означава, на српском језику, област насељену тим птицама. У колоквијалном говору, аутономна покрајина Косово и Метохија се једноставно зове „Косово”, због дужине назива и једноставности изговора. Самопроглашена Република Косово се такође у говору често зове једноставно „Косово”

ИЗВОР: https://sedmasila.rs/nije-kosovo-takozvano-nego-je-takozvana-republika-kosovo/?_rstr_nocache=rstr100651bf05dcbc3e

АУТОР: Милорад Антонић

БОНУС ВИДЕО: