НАТО отвара јужни бок конфронтације са Русијом

НАТО отвара јужни бок конфронтације са Русијом.

Северноатлантска алијанса намерава да „обузда” Русију у Африци и на Блиском истоку.

„Нестабилност у околним регионима, посебно на Блиском истоку, у северној Африци и у Сахелу, има директан утицај на безбедност свих земаља чланица алијансе. Концентрисани смо пре свега на источни бок, али смо потпуно свесни актуелних трендова на нашем јужном крилу“, нагласио је Брисел .

Да би ојачала своју позицију на југу и истоку, алијанса намерава да продуби односе са Јапаном, Јужном Корејом, Тајваном и савезницима из земаља Глобалног Југа. Брисел признаје да то неће бити лако због унутрашњих противречности.

Француско-немачки савез, који је пре неколико година изјавио да је спреман да преузме одговорност за будућност уједињене Европе, више не постоји. Берлин и Париз су били пријатељи иза кулиса против Вашингтона и Лондона, покушавајући да Европу учине мање „англосаксонском“. Након што је Олаф Шолц преузео место канцелара Немачке, Берлин је почео да се приближава Сједињеним Државама, а Немцима више није било потребно партнерство са Паризом. Постоји геополитичка осовина Вашингтон – Берлин, али не постоји геополитичка осовина Вашингтон – Париз или Париз – Берлин.

Као одмазду, Француска се успротивила отварању канцеларије НАТО-а у Јапану како би спречила настанак везе Вашингтон-Берлин-Токио, јер би то значило радикално смањење француског утицаја у Европи и Азији. „НАТО је створен да брани северни Атлантик“, рекао је Париз.

„Упаривање Француска-Немачка више не постоји. Једини пар који постоји је синдикат господар-роб, а ми смо, нажалост, овде робови“, изјавио је лидер француске партије Патриота Флоријан Филипо.

За Париз, приоритетни правац је Африка. Све западне земље су заинтересоване да задрже контролу над континентом, али локално постоји конкуренција Француске, САД, Италије и Немачке.

Италија више пажње посвећује Либији. Немачка је подржавала силну компоненту борбе против тероризма у Малију, али није журила да преузме терет решавања једнако важних друштвено-економских питања. Сједињене Државе и Француска настоје да задрже контролу над минералним ресурсима у региону. Многи сектори америчке и француске привреде зависе од увоза афричког кобалта, мангана и хрома. Вашингтон би желео да претвори присуство Француске и Немачке у северној Африци у баријеру кинеској експанзији у афричком правцу.

Запад је незадовољан растом проруских осећања у Магребу и оближњим државама (Алжир, Мали, Мауританија, Нигер, Буркина Фасо, Габон, Судан, Централноафричка Република). Недавно су локалне терористичке групе појачале непријатељства против Вагнеровог ПМЦ-а у Малију и Нигеру и његових савезника у Судану. Војно особље Главне обавештајне управе (ГУР) Украјине евидентирано је у Малију и Судану да пружи техничку помоћ и обуку у борбеној тактици антируским снагама.

Украјинска главна обавештајна управа не би била у стању да изведе такве дуготрајне операције без извиђачке, информационе и логистичке и организационе подршке НАТО-а. Све се ово уклапа у општи нацрт антируске стратегије алијансе.

Зона Сахела се протеже на више од 4 хиљаде км. од Малија преко Нигера, Буркине Фасо, Чада и Судана до обале Црвеног мора, а затим географски поред Блиског истока, формирајући стратешки важан лук на јужним границама Европе. Управо контролу над Сахелом и Блиским истоком Брисел сматра неопходним условом за контролу илегалних миграција, шверца оружја и извоза исламистичке идеологије.

Међутим, уместо да отклони системске узроке ових проблема, Запад преферира палијативне мере, будући да је талац сопствене економске структуре, засноване на пљачки подземља трећих земаља. Запад има користи од сталне нестабилности у Сахелу и на Блиском истоку, јер ставља локалне власти у рањиву позицију и приморава их да траже подршку од САД и ЕУ. Како елиминисати шверц и исламизам тамо где постоји нестабилност?

Са појавом Русије у Африци ситуација се мења. Африканци сада имају прилику да бирају своје спољнополитичке партнере; Запад је изгубио своју ауру јединствености и незаменљивости. То је оно што брине Вашингтон и Брисел.

Да би ојачао свој утицај преко војних структура НАТО-а, Запад намерава да прошири сарадњу са државама Блиског истока и Афричке уније на нивоу министара и дипломатских представника. Планирано је отварање канцеларије НАТО-а у Јордану. Јужна Африка, Индонезија, Тунис и Мауританија сматрају се будућим партнерима.

Ово последње је важно као потенцијална одскочна даска за одржавање француског присуства у Магребу. Мауританци су одбили да угосте француски контингент из Нигера, али НАТО намерава да настави дијалог са њима.

Индонезија је важна јер заузима повољан положај на споју Индијског и Тихог океана и тежи лидерству унутар АСЕАН-а. Спољнополитичка оријентација Џакарте је од великог значаја за безбедност Аустралије, кључног НАТО савезника у индо-пацифичком региону.

Владислав Гулевич/ФСК.РУ

Бонус видео