Милатовић дао часну пионирску „Гардијану“: Независност Косова* и санкције Русији су нешто што очекујем да ова Влада неће мењати!

Милатовић дао часну пионирску „Гардијану“: Независност Косова* и санкције Русији су нешто што очекујем да ова Влада неће мењати!

Европска унија (ЕУ) може показати своју обновљену посвећеност принципу проширења тако што ће у року од пет година у чланство примити државу која је најдуже кандидат, Црну Гору, рекао је председник државе Јаков Милатовић.

„Наше чланство би било више од приче о Црној Гори. То би показало земљама кандидатима да се пут реформи исплати“, поручио је он у интервјуу за британски „Гардијан“.

Милатовић борави у званичној посјети Лондону, гдје се данас састао са шефом дипломатије те земље Џејмсом Клеверлијем, а очекује се и да се састане са краљем Чарлсом.

Председник Црне Горе је рекао да је проширење Уније потребно да би се повратио политички дух, а не да се сведе на техничко питање. „Цијели ЕУ процес у посљедњих 10 година постао је веома технички и од великог проширења на исток 2004. изгубио је политичку димензију“, рекао је он. „Руска агресија на Украјину деловала је као позив на буђење у Бриселу и другим европским престоницама да приступање мора да буде геополитички аспект. Очигледно, оно задржава техничку димензију, али наше чланство би показало скептичној јавности да је проширење још увек живо и да није само питање елита“.

Милатовић је такође нагласио да се прозападна оријентација Црне Горе неће променити иако је мандатар Милојко Спајић – председник Покрета Европа сад, у којем је Милатовић заменик председника, како пише „Гардијан“, „био приморан на савез са просрпском странком“ да формира владу после парламентарних избора одржаних у јуну.

Милатовић је обећао „стопроцентну усклађеност са спољном политиком ЕУ“ и „вјеродостојније“ чланство у НАТО-у.

„Гардијан“ подсећа да је Црна Гора поднијела захтјев за придруживање ЕУ 2008, две године након стицања независности, али да је напредак заустављен због забринутости око корупције, „дуготрајног совјетског утицаја и ендемске политичке нестабилности“. Хрватска се, са друге стране, пријавила 2003. и придружила 2013, и још увек је последња земља којој је то пошло за руком, подсећа лист.

„Гардијан“ пише да је Милатовић – бивши стипендиста Чивнинга и економиста који течно говори три језика, у априлу са 37 година изабран за предсједника државе „у нади да ће његов петогодишњи мандат означити крај ере ауторитарне политике“. Представљајући новоформирану центристичку странку Покрет Европа сад, „сломио је свог ривала Мила Ђукановића, човека који је заједно са својом странком, Демократском партијом социјалиста (ДПС), доминирао црногорском политиком од осамостаљења“, наводи лист.

Наводи се и да је велики део одлуке гласача да изаберу Милатовића био заснован на нади у економско подмлађивање и „окончање корупције коју подржава држава“. „Обећао је дух националног помирења између етничких група и понудио пут из политичке нестабилности која мучи функционисање владе од 2020. Изнад свега, дао је најбоље обећање о чланству у ЕУ“, пише у тексту.

Проширење је поново на врху дневног реда Брисела. Председница Европске комисије, Урсула фон дер Лајен, рекла је у свом годишњем обраћању „о стању у Унији“ прошлог месеца да се ЕУ мора припремити за радикалне промене потребне за пријем нових земаља у блок. „Не можемо себи приуштити да оставимо наше суграђане Европљане иза себе“, рекла је она.

Милатовић инсистира да је од 10 земаља које траже чланство, Црна Гора прави фаворит. Црна Гора је чланица НАТО-а од 2017. године, истиче он, користи еуро, а просперитет по глави становника је 55 одсто просека ЕУ.

Описујући себе као реалисту, он је рекао да је предвиђа да би земље чланице ЕУ могле ратификовати чланство Црне Горе 2027. године, што би довело до пуноправног чланства 2028.

Постигнут је витални напредак по питању темељног питања реформе правосуђа, рекао је он, што је довело до уклањања, „а понекад и хапшења ‘прљавих људи’ у правосуђу повезаних са организованим криминалом“.

Милатовић је, међутим, признао да недостаје политички консензус о томе ко треба да попуни упражњена мјеста, укључујући и место врховног државног тужиоца, које је упражњено од јуна прошле године.

Милатовић је рекао да ће имати нулту толеранцију на корупцију и да ће нова парламентарна већина довести до именовања судија до краја ове године. Побољшања кад је у питању владавина права била би „велики сигнал да земља напредује“, рекао је он.

Део замаха од Милатовићевог избора је, међутим, како пише „Гардијан“, „нестао због неспособности Милојка Спајића, мандатара и суоснивача ПЕС-а да формира владу“.

Подсећа се да је та старнка освојила највише гласова на парламентарним изборима у јуну и 24 од 81 посланичка мандата, што је први пут да ДПС није успио да освоји највише посланичких места откако је уведено вишестраначје 1990. године.

„Спајић је одбацио коалицију са ДПС-ом, али са 18 политичких партија које су добиле мандате, није успео да формира већинску владу и прошле седмице је на крају формирао савез који је омогућио пут до власти просрпској коалицији“, пише британски лист.

Наводи се и да је Спајићева одлука довела је до „жестоких критика“ америчке амбасадорке у Црној Гори Џуди Рајзинг Рајнке, која је рекла да би про-ЕУ аспирације Црне Горе ометало формирање формирале влада која би укључивала странке које су се активно супротстављале „евроатлантским вриједностима“. „САД страхују да је Спајић формирањем коалиције са просрпским политичким снагама створио у најбољем случају нефункционалну владу, а у најгорем ону која ће изгубити своје проевропске акредитиве“, пише „Гардијан“.

Милатовић инсистира да је главни циљ мандатара био да обезбеди „супер-већину у парламенту“ како би дошло до деблокаде реформи у правосуђу.

„Као председник био сам веома јасан од избора да остају три спољнополитичка циља: кредибилније чланство у НАТО-у, стопроцентна усклађеност са спољном политиком ЕУ, укључујући санкционисање Русије и независност Косова, и добросуседски односи, укључујући Србију и Косово. То су принципи које очекујем од нове владе”, рекао је он.

Међутим, пише „Гардијан“, „битка која бесни“ око тога да ли попис становништва може да се одржи како је планирано 1. новембра, показује „у којој мери етничке подјеле могу да узнемире политику“. Милатовић инститира да се ради о чисто статистичком питању, али опозиционе странке прете бојкотом пописа „због страха да ће проруске снаге ширити пропаганду и ‘напумпати’ бројке“ када је у питању број Срба у Црној Гори, наводи лист.

„Ова епизода показује колико је велики задатак пред Милатовићем и његовим колегама да увере Брисел и његове присталице да Европа сад не постаје ‘Европа некад’“, закључује се у тексту, преносе Вијести.

ИН4С

Бонус видео