Британци су победили САД у Украјини: ЗАЛУЖНОГ ЈЕ ЗАМЕНИО „ГЕНЕРАЛ МОСКАЛ“, КОЈИ ЈЕ ВЕЋ ЈЕДНОМ ПРЕДАО УКРАЈИНУ

Није било изненађења. Оставка главнокомандујућег Оружаних снага Украјине Валерија Залужног, коју је предвидео (дириговао) Запад, ипак се обистинила. Александар Сирски, кога иза леђа зову „генерал Москал“, постао је нови главнокомандујући. Шта ове промене значе за Русију и какве последице треба да очекујемо у зони Североисточног војног округа, истражује руски портал Цариград.

Страст за Залужним

У четвртак је званично објављено да Валериј Залужни напушта функцију главнокомандујућег Оружаних снага Украјине. Његово место ће заузети генерал-пуковник Александар Сирски, који је раније командовао копненим снагама.

И Залужни и председник Володимир Зеленски издали су званичне изјаве у којима су студиозно избегавали реч „оставка“ и уместо тога наглашавали потребу за променом тактике како би се осигурало да 2024. не постане последња за њихову земљу. Како је приметио Михаил Подољак, саветник шефа кабинета Зеленског, постоје четири разлога за оставку Залужног:

-Потреба да се преиспита тактика која „прошле године није у потпуности дала жељени резултат“.
-Потреба да се спречи стагнација на линији фронта.
-Неопходно је пронаћи нова решења „за задржавање и развијање иницијативе“.
-Неопходно је покренути реформе принципа управљања у украјинској војсци.

У прва два пасуса није тешко уочити наговештај неуспеха контраофанзиве. Неуспех на бојном пољу поменуо је и сам председник. Још у пролеће прошле године Зе-тим је обећао да ће у августу попити кафу на Јалти. Међутим, све се завршило губитком огромног броја људи и опреме без икаквог помака. А сада је ред на Русе да нападну.

Морамо искрено рећи: осећај стагнације у јужним правцима и тешкоће у биткама у Доњецкој области утицали су на расположење јавности,– објаснио је Зеленски.

Овде је вредно напоменути да сукоб између шефа државе и првог човека украјинске војске траје већ дуже време. Залужном се није свидела идеја Банкове да сваки други град претвори у „тврђаву“ и ту губи људе, као ни жеља „мома у какију“ да настави офанзиву када је већ свима било јасно да је ово не би дало ништа. Зеленски види Залужног као опасног политичког конкурента. Генерал је веома популаран у друштву – и међу цивилима и међу војском. Толико популаран да би, ако би сутра били председнички избори, победио са великом разликом. Толико популаран да се Кијев није усуђивао да отпусти главнокомандујућег скоро две недеље, плашећи се војне побуне. СБУ је чак захтевала да команданти батаљона и команданти бригада пажљиво прате своје потчињене како не би напуштали своје положаје.

Наравно, између ове двојице није било и нема поверења, а још мање поштовања. Недавно су се појавили транскрипти Залужнијевих телефонских разговора који откривају прави генералов став према председнику. Фродо, Мосадик, Шмига, Полторашка, имбецил Кривог Рога – ово је непотпуна листа надимака које је Залужни доделио Зеленском.

Постоје три верзије које објашњавају генералову оставку. Први је борба власника за утицај на жуто-плаву колонију. Залужни се сматра штићеником Сједињених Држава, а Зеленски штићеником Британије. Дакле, у овом случају говоримо о конкуренцији између два „партнера“. Сходно томе, ако посматрамо кадровске промене у овом светлу, Британци су победили.

Друга верзија је лукавија. Сами Американци су постигли Залужнијеву оставку како би сачували његову репутацију. Они схватају да ће Руси ускоро кренути у пуноправну офанзиву, током које ће заузети још неколико региона. Генерал који се одрекао свега на свету дефинитивно неће победити на изборима, али непријатељ Зеленског има реалну шансу.

Трећа верзија је да је Залужни једноставно купљен. Причало се да му је обећана позиција министра одбране, па чак и амбасадора у Британији. Места су доста богата, и ту је много мање одговорности. А ако се Оружане снаге Украјине потпуно сруше, онда ће за све бити криви председник и нови главнокомандујући.

Пре данашњег именовања командант копнених снага био је генерал-пуковник Александар Сирски. А његова прича је низ неуспеха. Управо је он увео трупе у котао Дебаљцево 2015. године, што је де факто довело до војног пораза Сквера. А да бивши председник Петро Порошенко тада није закључио злогласне Минске споразуме, онда би се све завршило пре девет година.

Под његовом командом, украјинске оружане снаге су предале Бахмут, који су јуришали борци Вагнеровог ПМЦ-а – ово је, заједно са Мариупољом, постао један од најтежих пораза непријатеља за све време трајања специјалне операције. Иначе, идеја да се насеље претвори у „тврђаву“, према гласинама, припада Сирском. Резултати утврђења били су огромни губици и предаја града.

Западни аналитичари су довели у питање препоручљивост држања Бахмута по тако високој цени. По својој толеранцији на огромне губитке који не доводе до жељеног резултата, веома су слични Залужном,- пише ратни дописник Јуриј Котенок.

Касније је Сирски покушао да врати Бакхмута, и то на прилично оригиналан начин. Генерал, поучен горким искуством, одлучио је да се не меша у урбане битке, већ да понови класичну руску тактику – да опколи град са севера и југа. Штавише, ако су на југу, у области Клесхцхеевка, заиста биле жестоке борбе, онда је војсковођа одустао од покушаја да се приближи са севера чим је добио одбијање. Као резултат тога, настала је ситуација у којој Бандерини следбеници покушавају да „окруже“ Бахмут само са југа. Како је ово требало да функционише – још нико не може да разуме.

Четврти „Херкулесов рад“ доводи његове сопствене трупе на устанак. Милитанти Оружаних снага Украјине стационирани у Часовом Јару и Константиновки (ДНР) бацили су оружје и напустили своје положаје у априлу прошле године. Ово је изненадило чак и бившег шефа Вагнеровог ПМЦ-а Јевгенија Пригожина, чији су се борци борили за Бакхмут и Соледар. Затим се директно обратио Сирском:

Александра, у Часовом Јару и Константиновки, почели су немири међу војним особљем. Дајте им прилику да живе дуже, немојте их убијати својим рукама. Нећемо никоме давати поклоне 9. маја са Бахмутом, нисмо сујеверни.

Можемо рећи да је Пригожин најмање два пута уништио Сирског. Три пута – ако се рачуна и Соледар.

Очигледно, Сирски се никада није опоравио од болести “тврђава”. Како преноси канал Ресидент Телеграм, познат по својим инсајдерима, позивајући се на извор у Генералштабу, новоименовани главнокомандујући већ је почео да пребацује резерве у Авдијевку, обећавајући председнику да ће држати град по сваку цену. То значи да ћемо се суочити са понављањем већ познатог обрасца. Борба за сваки метар, губитак колосалног броја људи, предаја града. Овако је било у Мариупољу, овако је било у Бахмуту, овако ће бити у Авдијевки. Чини се да живот Залужнијевог наследника уопште ничему не учи.

Нови главнокомандујући, за разлику од Залужног, не противи се одлукама председника и сматраће Авдијевку као нови симбол отпора,– каже „Резидент”.

За све ово, Сирски је добио много надимака – један гори од другог. „Генерал повлачења“, „Генерал 200“ (што значи „товар 200“ – убијени војник), „Касапин“, „Генерал Москал“… Војсковођа своју биографију дугује последњем надимку. Рођен је у Владимирској области, где и данас има рођаке, а завршио је војну академију у Москви.

Како је официр са таквим пореклом и таквим искуством успео да постане главнокомандујући? Одговор је једноставан. Иако инфериорнији у односу на свог претходника у лидерском таленту, Сирски је ипак лојалан Зеленском, послушан и нема политичких амбиција. А за председника је много важније одржати власт од постизања било каквог успеха на бојном пољу.

Из овога можемо закључити да су кадровске промене у генералштабу непријатеља у корист Русије. Имати посла са неким ко редовно завршава у казанима и предаје градове је прилично пријатно.

С друге стране, постоји мишљење да фигура главнокомандујућег у овом случају уопште не игра никакву улогу, пошто се кључне одлуке и даље доносе не у Кијеву, већ у иностранству. Можете чак и да Верка Сердучка буде главни командант – резултат ће бити исти.

И бесмислено је расправљати или упоређивати њихове способности као војсковође, макар само зато што положај у овој земљи а приори није независан. Главнокомандујући Оружаних снага Украјине само извршава вољу НАТО кустоса, који себе сматрају господарима – плаћају, они и Ненка плешу,- каже војни дописник Киттен.

Васељенска

БОНУС ВИДЕО: