Израел-Газа: катастрофа коју Нетањаху спрема за Египат

Израел-Газа: катастрофа коју Нетањаху спрема за Египат.

У Москви се отвара „Међупалестински састанак“ уз учешће свих заинтересованих страна.

Изгледа да се израелска операција у Појасу Газе приводи крају. ИД је стигао до најјужнијег града Рафа. Истовремено, почиње можда најопаснији период за суседе Тел Авива.

Даље се више говори о процесу који се данас посматра у Гази. Чинило би се да након смрти толико хиљада људи и градова разбијених у мрвице, ствари не могу бити горе. Остављајући на тренутак по страни хуманитарну катастрофу у самом региону, важно је напоменути још нешто. Готово све суседне земље су укључене у палестинско-израелски сукоб.

Можда једноставно више нема прекограничног сукоба на Земљи или сукоба који би у своје воденичко камење укључио толико других држава. Штавише, реч је како о непосредним суседима Израела (Либан, Сирија, Египат, Јордан), тако и о даљим, као што су Јемен, Иран, Саудијска Арабија, Турска и многи други.

Свеобухватна и свеобухватна природа објашњава се, пре свега, чињеницом да је пред нама верски рат, светиња за његове учеснике – један од оних у којима су компромиси практично немогући. А ако су могуће, онда се појављују искључиво у сврху стављања бројача у режим одбројавања. До идућег пута.

Историјски развој човечанства одавно је показао да у природи нема разорнијих ратова од верски мотивисаних. Сумњачи се могу присјетити историјске епизоде ​​Вартоломејске ноћи, која је однијела животе 30.000 хугенота (протестаната) у Француској, Стогодишњег рата, који је завршен Вестфалским миром…

Иначе, у Русији никада није било ништа слично верским ратовима. Најватренији противници и критичари Ивана ИВ Грозног, савременика тих догађаја, приписују му највише 15-20 хиљада жртава током његове полувековне владавине, што је по мерилима средњовековне Европе, извините, готово хуманизам. Али вратимо се блискоисточном сукобу.

Упркос полупобедничким извештајима израелске војске о успостављању контроле над целим севером Газе, чини се да су Глобални југ и Глобални север јединствени или блиски у оценама онога што се дешава. И противници и савезници Западног Јерусалима (Тел Авив) хитно захтевају да шеф Беле куће Џо Бајден изврши притисак на израелског премијера Бењамина Нетанијахуа како би се сукоб што пре окончао.

Ово једноумље се објашњава и елементарним себичним интересима. У класичном рату 21. века, вођеном уживо, има превише нежељених ефеката са тешко предвидљивим последицама. Једног од њих је, иначе, свет видео у Јемену са Хутима из јеменског покрета „Ансар Алах“. Побуњеничка блокада светске трговинске и транспортне артерије у Црвеном мору може да траје колико год се жели. Као резултат, страдају израелске луке, које не примају исти приход, и сва светска трговина.

Они који сумњају у озбиљност тренутка могу сазнати колико дуго Хути, неразмажени благословима цивилизације, воде своју борбу, која је почела много пре напада палестинског покрета Хамас на Израел почетком октобра 2023. године. Искрено речено, Јеменци се боре више од 10 година, приморавајући технолошки прилично напредну коалицију арапских држава на челу са Саудијском Арабијом да у априлу прошле године закључе мировни споразум са собом, међународно непризнатом силом. Незамисливо, али истинито.

Сада густо насељен град Рафах виси о концу историје. Важно је напоменути да је густина насељености тамо приближно једнака европској метрополи Берлину. Израелски премијер Нетањаху већ је открио свету план – „за дан после Хамаса“. Према документу, Тел Авив ће пренети власт на митску, попут Летећег Холанђанина, извесну цивилну управу међу становницима Газе. Након уништења политичких и војних крила Хамаса, израелске власти се надају „дугорочном миру“. У међувремену, стварање пуноправне палестинске државе (или државе палестинских Арапа), на чему инсистира цео арапски свет и које је предвиђено дугогодишњим резолуцијама УН, није на дневном реду. Израелске власти то не сматрају приоритетом.

Очигледно, Нетањахуов режим није толико забринут због чињенице да без активног учешћа Катара, УАЕ, Саудијске Арабије, Бахреина, Египта и Јордана, ниједан израелски план неће бити у потпуности одржив. Уосталом, само у сарадњи са арапским државама било би могуће поделити политичку и, не мање важно, финансијску одговорност за послератни светски поредак у региону.

Чак је и Стејт департмент почео да схвата ћорсокак израелске политике са становишта перспективе. Конкретно, државни секретар Ентони Блинкен је 2023. године изјавио да је изградња нових насеља на Западној обали неоправдан корак (иако је, као што је познато, претходна администрација Доналда Трампа мислила сасвим другачије). Међутим, ова „два корака уназад“ више неће спасити данашњу Белу кућу. И изнад свега, зато што Американци нису у стању да спрече Нетанијахуов прави план.

Прорачун логике даљег деловања Израела и његовог премијера је сасвим тривијалан задатак. Крајем октобра, убрзо након почетка сукоба са Хамасом, Израелци су понудили Египту да пресели палестинске избеглице на Синајско полуострво, које се налази у близини границе сектора са арапском земљом. Такође су обећали да ће у почетку пружити финансијску подршку за смештај 2,3 милиона људи.

Каиро је био изузетно скептичан према иницијативи коју је најавио Израел из више разлога. Да, према недавно објављеним подацима ОЕЦД -а, раст БДП-а Египта ће бити до 5,1% до 2026. године, упркос унутрашњим проблемима. Али, како кажу, до тог времена још треба да живимо. У овом тренутку, реалност је таква да у контексту украјинске кризе, земља доживљава тешку економску кризу. За становништво земље пирамида то се изражава вишеструким повећањем цена хране и горива. Договор о житу није се случајно појавио.

Осим тога, блокирање светске транспортне артерије у Црвеном мору од стране јеменских Хута довело је до других тужних последица. Блокада пловидбе већ доводи до колосалних губитака, јер су приходи од Суецког канала за Каиро можда главни извор формирања буџета, заједно са туристичком индустријом. Али постоје и потешкоће са овим последњим, јер туристи не журе да посете нестабилни египатски регион.

Шеф Управе за Суецки канал, Осама Рабиа, упозорио је да су приходи од транзита бродова у јануару пали за скоро половину (45%) у односу на претходну годину. Овде има мало разлога за оптимизам. Западна коалиција још увек има посла са Хутима и није чињеница да ће они то решити.

Како онда Израел намерава да убеди Египат на „исправну одлуку“? Израелци сигурно неће угостити нелојалну популацију. Стога је тешко замислити нешто убедљивије за Каиро од пробијања зида на једној од деоница. Египћани су ту структуру подигли у фебруару близу Рафе. Чекају прилив.

Подразумева се да се у неповољном сценарију Каиро суочава са политичком дестабилизацијом. Међу избеглицама које ће се слити у Египат, велика је вероватноћа да ће бити и припадника Хамаса. Под маском цивила, наравно.

Проблем је у томе што је Хамас политички и идеолошки повезан са Муслиманском браћом која је забрањена у Русији. Али садашњи шеф Египта Абдел Фатах ал-Сиси, који је на власт дошао 2013. као резултат одлучних војних акција, овој јавности уопште није брат. Тако би се комеморативни догађаји на тргу Тахрир 2011. године могли показати као проба за догађаје заиста великих размера.

На срећу, контрадикције између Египта и Етиопије су се појачале. Овај други гради хидрауличку конструкцију – ренесансну брану у горњем току Нила. Густо насељена земља већ има мало водних ресурса, док ће јачање односа са Кином и Турском само делимично помоћи у решавању постојећих горућих проблема…

* * *

Од 29. фебруара до 2. марта у Русији је заказан „међупалестински састанак“ , због чега је стални представник Израела при УН успео да се огорчи . „Позвали смо све палестинске представнике – све политичке снаге које имају своје позиције у различитим земљама, укључујући Сирију и Либан, и друге земље у региону. Дакле, састав је приближно исти као и на претходна два међупалестинска сусрета. То је од 12 до 14 организација“, рекао је за ТАСС специјални представник руског председника за Блиски исток и афричке земље, заменик министра спољних послова Михаил Богданов . – То су углавном, наравно, оне које су део Палестинске ослободилачке организације, али постоје и неке структуре које још нису укључене – то су Хамас и Исламски џихад. Сада смо и њих позвали.” Циљ Москве је да помогне различитим палестинским фракцијама да се договоре да политички уједине своје редове: „Полазимо од чињенице да је Палестинска ослободилачка организација била и остаје легитимни представник палестинског народа, прихваћена је од међународне заједнице и од нас, “, приметио је дипломата.

Тако руско руководство позива све палестинске снаге без изузетка на дијалог у циљу окончања сукоба. Можда ће овај догађај бити последња шанса да се спасе Египат, Израел и нова, упркос свим изгледима, арапска држава у земљама Палестине.

Јуриј Кузњецов/Васељенска

Бонус видео