Токсична валута

Токсична валута.

Дедоларизација Русије: актуелна и жељена.

Руски медији нас редовно извештавају о успесима у дедоларизацији домаће привреде. Важно је напоменути да се данас концепт „дедоларизације“ тумачи широко: отклањање не само америчког долара, већ и свих других „токсичних“ валута. „Отровно“ се односи на валуте „непријатељских држава“ (листу таквих држава утврђује влада Руске Федерације).

Најзначајнији догађај у дедоларизацији Русије било је „замрзавање“ девизних резерви Руске Федерације у износу од око 300 милијарди долара. Истина, ова дедоларизација је била изнуђена, иницирали су је САД и својим најближим савезницима. Међутим, наредни кораци ка дедоларизацији били су диктирани не само и не толико размишљањима о обнављању суверенитета Русије, већ претњама санкцијама са Запада (замрзавање средстава, блокирање операција).

Просечан човек је имао осећај да се дедоларизација десила и да се чак завршила. Макар само зато што су нестали бројни знаци мењачница (а нестали су из разлога што је готовина девиза постала критично оскудна због западних забрана испоруке девиза Русији). Штавише, дах дедоларизације осетили су они грађани који су од 24. фебруара 2022. године имали девизне рачуне у руским банкама. У марту 2022, Банка Русије је увела привремена строга ограничења за повлачење готовине „токсичне“ валуте са банковних рачуна. Они су већ неколико пута продужени. Тренутна ограничења су на снази до 9. септембра 2024. године. Највероватније ће на јесен бити продужени.

Грађани који имају навику да редовно прате вести сазнају о достигнућима државе и бизниса у дедоларизацији. На пример, у пролеће 2022. године председник Руске Федерације је потписао указ о забрани навођења цена у уговорима у страним валутама. Министарство финансија се потпуно ослободило „токсичних” валута у Фонду националног благостања (НВФ). Некада су у њој доминирали амерички долари, али их је Фонд потпуно напустио и пре почетка антируског санкционог рата Запада. До краја 2022-почетком 2023. Фонд је располагао билансима евра, британске фунте стерлинга и јапанског јена. Сада се формира коришћењем кинеског јуана (до 60%) и злата (до 40%).

Дедоларизација се активно дешава и у области спољне трговине. Прес-секретар руског председника Владимира Путина Дмитриј Песков, у разговору са новинарима у фебруару прошле године, најавио је све веће процесе дедоларизације како у спољнотрговинској размени Русије тако и других земаља: „Све више земаља, не само код нас, прелазе на националне валуте, али и почињу да користе националне валуте једна са другом.”

Руски председник Владимир Путин је, говорећи на конференцији за новинаре и директној линији средином децембра прошле године, рекао да је удео рубље у спољнотрговинској размени Русије до краја 2023. године порастао на 40%, јуана – 33%. Он је подсетио да је у 2021. години у спољнотрговинској размени Руске Федерације укупно учешће долара и евра било око 87%, рубље је било 11-13%, а јуана 0,4%. Није ли ово манифестација одлучне дедоларизације руске економије?

Сличне бројке је у фебруару ове године саопштио министар спољних послова Сергеј Лавров, говорећи на „владином сату“ у Државној думи: „Дедоларизација је у пуном јеку, ми то радимо на билатералној основи. Са Кином је већ око 90 одсто (трговинског промета у националним валутама – прим. аут.). Око 50% је са Индијом. Цифре за трговину са Ираном и многим другим земљама су сличне. И овај процес преласка на националне валуте ће се наставити. „Мултилатерални напори настављају да се развијају механизми на регионалном, па чак и глобалном нивоу који ће омогућити коришћење алтернативних облика плаћања.

Уопштено говорећи, како год да погледате, чини се да су амерички долар и друге „токсичне“ валуте скоро избачене из руске економије. И из идеолошких и из чисто прагматичних разлога, ни држава, ни бизнис, ни грађани не желе да се баве „токсичним“ валутама. И у готовинском и безготовинском облику. 

Али пре неки дан сам се упознао са неким од најновијих збирки и билтена Банке Русије и принуђен сам да признам: још смо далеко од потпуне дедоларизације. У овом случају, ми понекад узимамо жеље за стварност.

До сада је у банкарском сектору Руске Федерације валутизација активе и пасиве била на прилично високом нивоу. Имовина руских банака у страним валутама је на крају 2023. године износила 270 милијарди долара у америчкој валути. А девизне обавезе 246 милијарди долара. Учешће девизне компоненте у активи банака износило је 14,4%, а у пасиви. – 14,3%. Претходне године ове бројке су биле 15,1%, односно 14,8%. Наравно, пре ЦБО, валутизација банкарског сектора је била већа него сада – у 1. кварталу 2022. била је једнака 24,7% и за активу и за пасиву. Да, током две године ниво девиза је смањен за 10 процентних поена, али је и даље висок.

Да ли је могуће да иза ове девизне статистике стоји пријатељска валута, јуан? Да, 2022. године дошло је до наглог повећања интересовања руских банака за кинески јуан, али је брзо пресушило. Ово произилази из података о обиму девиза на кореспондентским рачунима руских кредитних институција у иностранству које даје Банка Русије. У 2022. години, на свом максимуму, руске банке су држале 34,8 милијарди долара вредних јуана, али је до 2024. овај обим пао на 9,1 милијарду долара. Штавише, ако је средином 2022. обим средстава у кинеској валути престигао обим у доларима, онда је 2023. америчка валута је повратила своје позиције.

Посебно бих се осврнуо на питање какво место заузима девизе у животима наших суграђана. Банка Русије израчунава индикатор који се зове „вредновање штедње грађана“. Оне. утврђује укупно учешће у штедњи готовине и безготовинске валуте и свих финансијских инструмената деноминираних у страној валути. А ево и процене валуте штедње руских грађана које је дала Централна банка (%):

Од 01.01.2022 – 26,5; од 01.01.2023 – 23,3; од 01.01.2024 – 23.8.

Као што видимо, руски грађани нису радикално напустили своју зависност од стране валуте у последње две године. Било је нешто више од четвртине, сада нешто мање од четвртине уштеђевине.

Банка Русије је израчунала да укупна улагања грађана Русије у инструменте резидената и нерезидената, тј. укупна штедња у периоду од две године порасла је са 71,6 билиона на 96,8 билиона рубаља. Током две године, укупна штедња је порасла за више од 25 трилиона рубаља, или 35%. У доларима (приликом конверзије рубља по званичном курсу Централне банке Руске Федерације), улагања грађана у нерезидентне инструменте износила су 1,080 милијарди долара на почетку ове године у поређењу са 964 милијарде долара почетком 2022. током две године дошло је до повећања ових инвестиција за 116 милијарди долара. Пробијен је и психолошки праг укупне уштеде од трилиона долара. Поређења ради, напомињем да је на крају 2023. бруто домаћи производ (БДП) Русије, израчунат по паритету куповне моћи рубље према долару, износио 5,5 трилиона долара. 

Главни пораст штедње током две године био је због повећања депозита у рубљама у руским банкама – за 14,4 билиона рубаља (са 29,2 билиона на 43,6 билиона рубаља). Такође, раст је остварен и због улагања грађана у различите инструменте нерезидената. 

Почетком 2022. године ове инвестиције су износиле 10,97 билиона рубаља, а почетком ове године – већ 17,55 билиона рубаља. Тако је повећање износило 6,58 трилиона рубаља. (+60%). Према подацима Банке Русије, почетком 2022. године у укупној штедњи грађана нерезидентни инструменти су чинили 15,3%. Годину дана касније, ова цифра је износила 16,7%. Коначно, почетком ове године – 18,1%. Морамо признати да интересовање наших суграђана за такозване инструменте нерезидената не пада, већ расте.

Банка Русије даје прилично детаљну слику улагања руских грађана у „нерезидентне инструменте“. Наведимо главне врсте таквих инструмената и одговарајући обим улагања у њих почетком 2024. године (милијарде рубаља; подаци у заградама од почетка 2022. године):

Готовинска девизе – 8.722 (6.359)

Депозити код нерезидентних банака у страној валути – 6.733 (2.272)

Средства на иностраним брокерским рачунима – 381 (60)

Акције нерезидената – 655 (979)

Обвезнице нерезидената – 595 (725)

Јединице у активи нерезидената – 465 (571).

Укупна улагања грађана Русије у нерезидентне инструменте на почетку ове године износила су 17,551 милијарди рубаља. у односу на 10,966 милијарди рубаља почетком 2022. Испоставило се да није било одбијања улагања у инструменте нерезидената. Наравно, овако значајно повећање је у великој мери последица депресијације рубље у односу на долар и низ других страних валута. У доларима, цифра на почетку 2022. износила је 147,6 милијарди долара, а на почетку ове године – 195,7 милијарди долара, што је и даље значајно повећање – за 48,1 милијарду долара, или 32,6%.

Највећи део повећања је резултат повећања улагања у депозите у нерезидентним банкама. У рубљама су ове инвестиције порасле скоро три пута. У доларима су порасле са 30,6 милијарди на 75,1 милијарду долара, тј. скоро 2,5 пута. 

Интерес грађана за девизе није ослабио две године. У доларској противвредности, њен обим у рукама грађана је почетком 2022. износио 85,6 милијарди, а почетком ове године износио је 97,3 милијарде долара, што је повећање од 11,7 милијарди долара или 13,5 одсто. 

Треба напоменути да се валутизација штедње грађана дешава не само кроз улагања у инструменте нерезидената. Део девиза је такође последица улагања резидената у инструменте. Реч је, пре свега, о акцијама и обвезницама које издају резиденти, али деноминиране у страним валутама. И наравно, такав инструмент су девизни депозити руских банака. Почетком 2022. такви депозити су садржали средства у рубљској противвредности у износу од 6,790 милијарди рубаља. Почетком ове године – 3,744 милијарде рубаља. Да, дошло је до значајног смањења током две године – за више од 3 трилиона рубаља, или 45%. Тренутно, девизни депозити руских банака садрже средства од појединаца у износу од приближно 42 милијарде долара.

Према подацима Банке Русије, почетком 2022. године појединци су на депозите руских банака (обим у доларској противвредности, милијарди долара) пласирали следеће валуте: амерички долар – 70,3; евро – 20,9; јуана – 0; остале валуте – 1.6.

Годину дана касније, слика је била следећа (милијарде долара): амерички долар – 37,2; евро – 10,4; јуана – 6,3; остале валуте – 1,0.

А ево и распореда на почетку ове године (милијарде долара): амерички долар – 24,2; евро – 7,6; јуана – 9,2; остале валуте – 0,9. 

Као што видите, генерално гледано, девизни депозити руских грађана у домаћим банкама значајно су опали за две године. По свему судећи, значајан део депозита је пребачен у девизне депозите у нерезидентним банкама. Део девизних депозита је наплаћен од банака у облику готовине (у границама норми за повлачење кеша са рачуна у „токсичним” валутама). 

Да, доларски депозити су се смањили за 2,9 пута током две године; депозити у еврима – 2,75 пута. Али њихова замена јуаном и другим пријатељским валутама била је веома скромна. Почетком 2022. године амерички долар је чинио више од 75% свих девизних депозита руских „физичара“. А почетком ове године – 58%. Али кинески јуан је почетком ове године имао 22% (односно два и по пута мање од удела „америчког”). Авај, за сада морамо признати да доларизација и даље постоји у овом финансијском сегменту руске привреде.

В.Т./Васељенска

Бонус видео