Вучић одговорио Макрону: Шиптари нису ништа учинили, само настављају тихо етничко чишћење под будним око ЕУ
Александар Вучић
Председник Србије Александар Вучић изјавио је на конференцији за новинаре са француским председником Емануелом Макроном да је Француска увек била најближа Србији у Европи, и данас, како каже, кад год имамо муку, могао је да се ослони на Макрона.
“Ретки су лидери у Европи и свету који желе некога да саслушају. Макрон је желео да чује наше мишљење, макар му се није допадало увек, макар мислио супротно, желео је да саслуша и чује оне који нешто значе на Западном Балкану и бескрајно му хвала на томе”, рекао је Вучић.
Ипак, рекао је да мора да реагује на изјаву председника Макрона да су обе стране нешто учиниле, мислећи на Београд и Приштину, указавши на све што Приштина није испунила, а на шта се обавезала.
Он је указао да једна страна није испунила ниједну тачку ни Охридског ни Бриселског споразума, да ЗСО није померена са мртве тачке, те да је та страна направила изборе са 3 одсто изашлих.
“Спроводе експропријацију на северу, доводе своје полицајце, не воде се истраге против оних који су пуцали на нашу децу јер су носили бадњак. Питање динара је питање опстанка нашег народа на КиМ”, рекао је Вучић.
Додао је да је Србија испунила три тачке Охридског споразума иако није морала, од личних карата, таблица, царинских печата.
Како је рекао, разговараће посебно о питању Савета Европе.
Он је казао да је Србија увек подржавала интегритет БиХ али и интегритет Републике Српске у оквиру Дејтонског споразума.
“Хвала на гостопримству, ја ћу дати све од себе да Србија и даље држи своју реч”, поручио је Вучић.
РТ / Васељенска
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
Пошто 25. марта, на сајту Ин4с. наиђох на провокативну “мисао” да су “Амбасадори Француске, Италије, Немачке, Норвешке, САД и Уједињеног Краљевства огласили… на 25. годишњицу почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, срамним саопштењем… правдајући бруталност својих армија које су у црно завиле хиљаде породица и економију ионако осиромашене земље довели до руба пропасти”, амбасадама Сједињених Држава (consbelgrade@state.gov; belgradeiv@state.gov; belgradeexspo@state.gov) и Француске (visas.belgrade-amba@diplomatie.gouv.fr) у Београду послао сам краћи текст посвећен реченој годишњици а писан док су те “милосрдноанђеоске” активности биле врло свеже (1999, пет дана по отпочињању).
То је писмо допуњено предлогом “да Француска замоли Србију да са Калемегдана уклони онај споменик ‘захвалности’ – за зла причињена србскоме народу средином јесени 1915. године, заслугом француског генерала Мориса Сараја који је, док су се србска војска и србски народ, пред налетом аустроугарско-немачко-бугарске војне силе повлачили према југу, у сусрет француској војсци и од ње очекујући помоћ и спасење, не обавештавајући о томе србску страну – своју војску вратио на полазне позиције (у солунске кафане) и тако Србе принудио да се према Јадранском мору, у најтежим зимским условима и уз превелике жртве, повлаче преко арбанашких гудура.
Додамо ли томе и француско учешће у ‘хуманитарном, анђеоском’ бомбардовању Србије током 1999. године, као и… поменуто срамно саопштење које је потекло из Француске, постаје препознатљива разлика између појмова пријатељ и непријатељ”.
Истога дана, садржина овога писма прослеђена је председницима Скупштине, Републике и Владе Републике Србије.
Мора бити да до Председника Републике Србије то писмо није стигло јер се он, на заједничкој конференцији за штампу, похвалио Другу Макарону да је Француска “увек била најближа’ Србији и да је Београд “на Француску највише рачунао и у Првом и у Другом светском рату” – нарочито Првом, можда због србских жртава којих је при повлачењу од средине јесени 1915. до средине јануара 1916. године, до јадранског приморја, према једној рачуници, било око 140.000 цивила и око 136.000 војника.