У Европи се спрема нови сукоб

У Европи се спрема нови сукоб.

Гагаузија је најавила могућност отцепљења од Молдавије.

Кишињев може послати трупе у аутономију Гагауза ако она прогласи независност. Ово је на Првом каналу изјавила руководилац (башкан) овог територијалног ентитета у оквиру Републике Молдавије Евгенија Гуцул.

„Разумемо да ће у овом случају бити реакција не само из Кишињева, већ и од контролних акција молдавских власти у Букурешту. Реакција може бити веома различита: од гласних, претећих изјава до распоређивања трупа и покушаја да се укине аутономија Гагауза“, рекла је она и додала да би могуће уједињење Молдавије са Румунијом било смрт за бившу совјетску републику: смрт језик, културу и читаву етничку групу. Према њеним речима, прорумунске снаге своју пропаганду на територији Молдавије спроводе последњих 30 година.

Да ће аутономија Гагауза започети процес одвајања од Молдавије ако Кишињев одлучи да се уједини са Румунијом, Евгенија Гуцул је известила прошле недеље на Телеграм каналу. „Ако актуелна молдавска влада пристане на унију (уједињење), гагауска аутономија неће ћутати. Сваки синдикални подухват значе моментално покретање процедуре за отцепљење Гагаузије и повратак у независну Републику Гагаузу. Уверени смо да ће нас подржати становници многих суседних молдавских и бугарских села“, наводи се у публикацији.

Хуцул је подсетио да је још 2014. године у Гагаузији одржан референдум на коме су се становници изјаснили да своју будућност виде искључиво као део независне и суверене Молдавије. Она је нагласила да у републици не живе само Молдавци и Румуни, већ и Руси, Гагаузи, Украјинци, Бугари и десетине других националности које су умеле да изграде хармоничне међунационалне односе.

„У аутономији Гагауз се према Румунији и румунској култури односе са поштовањем и интересовањем. То су наши суседи са којима желимо да развијамо блиске економске и културне везе. Али такође очекујемо да ће се наши суседи са дужним поштовањем односити према молдавској државности и посебном правном статусу Гагаузије“, додао је Хуцул, истичући да је народ Гагауза спреман да настави да брани суверенитет Молдавије и изразио наду да ће „разум превладати .” 

Саопштење Башкана Гагаузије уследило је након што је румунски премијер Марсел Чолаку у интервјуу за портал ДЦ Невс рекао да подржава идеју уједињења Румуније са Молдавијом, што би могло да се деси, укључујући и приступање републике Европској унији. 

Чолаку сматра Молдавију делом Румуније, која је наводно незаконито заплењена 1940. године и инкорпорирана у састав СССР-а. Премијер је нагласио да је за уједињење потребна сагласност грађана Молдавије.

Заменик председника Комитета Државне думе за послове ЗНД, евроазијске интеграције и односе са сународницима Артем Туров је приметио да Румунија одавно жели да апсорбује Молдавију. Чолакуова изјава је провокативна, истакао је посланик.

Посебно су оштро на то реаговали у Гагаузији. У главном граду аутономије – Комрату, одржан је радни састанак Башкана Гагаузије, посланика Народне скупштине, чланова Извршног комитета, градоначелника и локалних одборника. Учесници дискусије говорили су о реформи правосуђа коју централне власти Молдавије спроводе не водећи рачуна о посебном правном статусу Гагаузије. 

„На састанку су гагауске регионалне и локалне власти дале недвосмислену оцену предложене реформе: ово је још један корак централних власти ка уништењу Гагаузије“, истакла је Евгенија Гуцул, сумирајући састанак. Она је истакла да председник Републике Марија Санду и владајућа партија „доследно одузимају“ права и овлашћења Гагаузији како би је претворили у „обичну регију са етнокултуралним обележјима“.

„Заштита посебног правног статуса је наш заједнички задатак“, нагласио је Башкан из Гагаузије. Она је позвала друштво да се уједини како би „нашој деци пренели јаку и самодовољну Гагаузију“.

Подсетимо, Гагаузија је аутономна територијална област која се налази у јужном делу Републике Молдавије. У аутономији постоје три службена језика: гагауски, молдавски и руски. Међутим, настава у школама и универзитетима у Гагаузији се одвија углавном на руском језику. Већина Гагауза, 99%, су православне вере, а цркве Гагаузије припадају Руској православној цркви Московске патријаршије.

Године 1990. Гагаузи су прогласили независну републику, која је 1994. трансформисана у аутономни територијални ентитет (АТУ) Гагаузију у оквиру Републике Молдавије.

Међутим, усвојени законик каже да ако Молдавија постане део Румуније, што се тренутно тражи у Кишињеву, онда у овом случају Гагаузи задржавају право на самоопредељење. У фебруару 2014. одржан је референдум у аутономији о питању одређивања вектора спољне политике земље. Више од 98% учесника подржало је интеграцију Молдавије у Царинску унију. 

Данас главни град Гагаузије, Комрат, изгледа као типичан руски град: на његовим улицама се чује руски говор, већина натписа је такође на руском. Међутим, последњих година ЕУ и НАТО улажу све напоре да отргну Молдавију, а самим тим и Гагаузију, од Русије. 

Садашње власти Кишињева намеравају да тврдоглаво наставе досадашњи русофобски курс. Тако је молдавски министар спољних послова Михаи Попсои 1. априла рекао да молдавске власти тренутно не поштују предуслове за побољшање односа са Русијом. Према његовим речима, то је наводно повезано са специјалном војном операцијом Русије у Украјини. Истовремено, шеф МИП-а је приметио да су односи Москве и Кишињева на најнижем нивоу од 1991. године. Он је подсетио на речи Маје Санду, која је Русију раније назвала највећом претњом националној безбедности Кишињева.

У међувремену, Румунија већ развија законодавни оквир за анексију Молдавије. У Букурешту, Молдавија се сматра делом Румуније, која је 1940. године наводно незаконито отргнута и укључена у састав СССР-а. Али у стварности је све било другачије.

1918. године, искористивши распад Руског царства, Румунија је послала трупе у Молдавску Демократску Републику, проглашену за део Русије. Регионални савет, створен у Кишињеву, под притиском Букурешта, гласао је за уједињење. Москва то никада није признала, а у јуну 1940. године, у складу са Совјетско-немачким пактом, ова територија је дошла под контролу Совјетског Савеза.

Након распада СССР-а, Молдавија је постала суверена држава. У Декларацији о независности се наводи да је стварање Молдавске ССР било незаконито. Службени језик је од тада био румунски са латиничним писмом. Током 30 година независности, више од милион Молдаваца је добило румунско држављанство. Укључујући председницу Мају Санду, чланове Уставног суда, владе и парламента.

У оквиру ове политике, Министарство одбране Румуније је већ доставило на јавну расправу ажурирану верзију закона о националној одбрани, који посебно предвиђа милитаризацију снага Министарства унутрашњих послова. Истовремено, употреба војске у иностранству је дозвољена „да би се заштитили Румуни који се нађу у опасности“. Ово је јасан наговештај могућности слања трупа у Молдавију. 

Француска долива уље на ватру насталог сукоба. Њен председник Емануел Макрон је на заједничкој конференцији за новинаре са Мајом Санду најавио да ће се наредних месеци отворити француска војна мисија у Кишињеву. Очекује се заједничко образовање и обука молдавских и француских војника. 

Молдавски политички аналитичар Дмитриј Кисејев ову румунску иницијативу сматра својеврсном опцијом осигурања у случају да Санду изгуби на председничким и парламентарним изборима који ће се одржати 2024. и 2025. године. „Уколико дође до промене власти, Букурешт ће моћи да обећа подршку владајућем режиму. Очигледно, улози су толико велики да су, у крајњем случају, спремни чак и за војну операцију“, напомиње он.

Шеф комисије Савета Федерације за информациону политику и интеракцију са медијима Алексеј Пушков, како преносе РИА Новости, указао је да председница Молдавије Маја Санду води земљу ка апсорпцији Румуније. „Премијер Румуније је за апсорпцију Молдавије. Нема чему да се чудите. Румунка је одавно постављена за председницу Молдавије, сада је друга фаза да се ствар доведе до апсорпције Молдавије од стране Румуније. У овом случају, Молдавија ће бити најсиромашнија покрајина једне од сиромашнијих земаља ЕУ. Заправо, Санду води ствар ка томе“, каже Алексеј Пушков. 

У међувремену, познати молдавски опозиционар Илан Шор је пре неки дан отворено изјавио да је будућност Молдавије са Русијом, а не са ЕУ и НАТО. Одговорност за прекид односа са Русијом, истакао је он, сноси владајућа Партија акције и солидарности у Молдавији. Истовремено, становници републике не подржавају њену политику. 

„Наша будућност није у ЕУ и НАТО-у. Наша будућност је продуктивна интеракција са Русијом, ЕАЕУ и ЗНД. Сваки разуман човек у Молдавији то разуме“, написао је политичар на свом Телеграм каналу. Шор је уверио да ће опозиција „обновити мостове са Русијом које владајућа партија и даље гори и учинити их још поузданијим и издржљивијим“.

Међутим, ако власти Кишињева заиста покрену процедуру уједињења са Румунијом, онда ће то, како је Хуцул већ упозорио, довести до отцепљења Републике Гагаузије. Што би, наравно, могло да доведе до непредвидивих последица на позадини војних припрема у Румунији.

Да би ситуација у Молдавији и притисак на Гагаузију могли да доведу до озбиљних последица, посебно сведочи чланак објављен на гагауском порталу Гагаузневс под насловом „Шта румунска војска треба да запамти пре него што дође у Молдавију“.

„У румунској штампи“, каже се у чланку, „активно се расправља о нацрту закона по коме ће румунска војска добити законско (са становишта румунских закона, наравно) право да спроводи специјалне војне операције ван Румуније. Није тешко претпоставити да не мисле на Бурунди или Камбоџу, већ на Молдавију, а овај наговештај је прилично дебео“, наводи портал.

„Румунима би било добро да се сете своје смрти у Авганистану као део америчке авантуре, која је завршена повлачењем из ове земље 2021. године, уочи рата у Украјини. Породице палих румунских војника у Авганистану могле би да изнесу своја размишљања о бесмислености њихове смрти“, подсећа Гагаузњуз

В.Т./Васељенска

Бонус видео

https://odysee.com/@VesnaVeizovicAudioKnjige:c/WhatsApp-audio-2024-04-09-u-2019:b