Списак противника власти или могућих перача пара

0

(Фото: Pixabay)

Када је 2018. Међудржавно тело за борбу против прања новца (ФАТФ) оценило нашу земљу као ризичну за међународни финансијски систем, нико није ни помислио да ће две године касније међу најсумњивијима за прање пара бити – новинари. Међутим, тако се испоставило када је пре два дана медијска кућа Њузмакс Адрија обелоданила да Управа за спречавање прања новца Министарства финансија од почетка прошле године чешља трансакције појединих медија, новинара, медијских удружења и невладиних организација. Како би утврдили да ли је неко са тог списка у вези са прањем новца или чак са тероризмом, затражили су од банака увид у трансакције.

Поменута медијска кућа објаснила је да чешљају све: промене на динарском, али и девизном рачуну, основе по којима је новац уплаћен, по чијем налогу, ко су овлашћена лица, да ли имају сеф. И то није све, управа је од банкарских службеника затражила и „све друге корисне податке”.




На списку се налазе ЦИНС, КРИК, БИРОДИ, ЦРТА, ТРАГ, ЦЕАС, Удружење новинара Србије, Независно удружење новинара Србије, али и појединци попут политичара Вука Јеремића, адвоката Ивана Нинића, бившег председника НУНС-а Вукашина Обрадовића…

У   ресорном министарству јуче нисмо могли да добијемо одговоре на питања због чега је сумња пала баш на њих, али реакције „осумњичених” нису изостале. Председник Удружења новинара Србије Владимир Радомировић каже за „Политику” да ће тражити од управе објашњење због чега се УНС налази на списку оних чије се трансакције надзиру.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

– Мора постојати неки основ сумње због чега то раде. Подсетићу да је пре десетак година министар финансија Синиша Мали био осумњичен за прање новца када је његова банка управи пријавила сумњиву трансакцију. Шта је УНС сумњиво урадио – пита Радомировић.

Прочитајте још:  Ухапшена Весна Веизовић уредник портала Васељенска




За неке са списка нема дилеме – сумњиви су јер критикују власт. Новинар Бранко Чечен, који се нашао на листи и као појединац али и кроз Центар за истраживачко новинарство (ЦИНС) чији је директор, каже да је посреди злоупотреба институција зарад обрачуна са критичарима власти и најављује због тога кривичну пријаву. Слично размишља и председник НУНС-а Жељко Бодрожић који каже за „Политику” да „овај случај показује како су институције злоупотребљене у обрачуну са сваким ко није по вољи, из неког разлога, актуелном режиму”.

– То је заједнички именитељ свих са списка, као и чињеница да се већина таргетираних годинама бори и залаже за демократско друштво и слободу мишљења и изражавања. Циљ је даље малтретирање и криминализација неподобних организација, медија и појединаца и верујем да ћемо жестоко одговорити кривичним пријавама против партијских функционера и марионета који су покренули овај процес и да ћемо разоткрити и размонтирати подметачину. То је истовремено и срамотно и бедно – тврди Бодржић и додаје да је жалосно што се управа не бави стварним и многобројним перачима пара, „већ дозвољава да буде злоупотребљена како би у УНС-у и НУНС-у откривала терористе”.

Директорка Бизнис инфо-групе Биљана Степановић изјавила је да је ово назнака да се актуелна власт приближава свом крају, тачније да „не зна више где удара”.

– Регуларно учествујемо на јавно расписаним конкурсима, па некад победимо, а некад изгубимо. Ако добијемо на конкурсу, новац морамо трошити по унапред одобреним буџетским ставкама и то је све време подложно контроли. То су јавно доступни подаци – рекла је Степановићева медијима и додала да кад би се скупили „сви са овог списка, њихов укупни годишњи обрт није довољан за месец дана рада неке терористичке организације”.

Прочитајте још:  Не пада снег да покрије брег...




Међутим, оно шта мањка теорији по којој је ово обрачун власти са неистомишљеницима је присуство Јелена Милић, НАТО лобисткиње, која се упадљиво приближила власти, и њеног Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС). Једино њој провера финансијских трансакција није засметала и у њој не види никакав притисак на рад.

– Држава је у обавези да на основу препоруке 8 ФАТФ-а и резолуције Света безбедности УН проверава рад НВО. Апсурдно, то би управо новинари и НВО који се боре против корупције и нетранспарентности морали знати. А они су сад најгласнији у довођењу у питање рада управе – каже Јелена Милић.

ФАТФ препоручује преиспитивање НВО

ФАТФ у својој књизи препорука у борби против злоупотребе невладиних организација налаже да се „закони и прописи који регулишу непрофитне организације преиспитају тако да се те организације не могу злоупотребити за финансирање тероризма”.



Вишња Аранђеловић – Јелена Попадић / Политика

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *