Већ неколико деценија америчка политика на Блиском истоку зависила је од сарадње заливских држава, на челу са Саудијском Арабијом, и Израела, Египта и Турске. Међутим, од Обамине администрације, односи између Вашингтона и главних регионалних сила постали су све затегнутији. Пре свега због замене савезничке заједнице од стране Сједињених Држава примањем тренутних користи и брзих профита променом администрације у Белој кући, покретањем све више оружаних сукоба у региону и у потрази за супер профитом од продаје америчког оружја блиски исток. Као резултат тога, САД су изгубиле појам о својим циљевима на Блиском истоку, заједно са било каквом способношћу да управљају кризама у региону и доведу различите нације у региону до заједничког консензуса.

Арапске државе и шири муслимански свет сада су потпуно свесни разорних ефеката које је спољна политика САД између 2005. и 2015. имала на регион. Један незаборављени значајан елемент те политике био је и оснивање Бусинесс фор Дипломатиц Ацтион, који се руководио претпоставком да је после пада комунизма ислам представљао главну глобалну претњу САД, а који је између 2005. и 2011. успоставио систем који је на подривање стабилности у исламском свету. У ствари, та претпоставка је била део званичне спољне политике САД од терористичких напада 11. септембра 2001. па надаље, а појачана је након почетка Арапског пролећа девет година касније. Како је Доналд Трамп отворено истакао, САД су користиле и терористичку групу Исламска држава (забрањена у Руској Федерацији), коју је формирала Обамина администрација, у покушају да дестабилизује регион. САД и Велика Британија су такође биле укључене у активности друге терористичке организације, Исламско братство (забрањено у Руској Федерацији).

Нико не би оспорио да су Сједињене Државе дуго биле главни кривац и подстрекач оружаних сукоба у одређеним блискоисточним државама, укључујући Ирак, Сирију, Либију, Иран и Јемен.

Прочитајте још:  Протести у Памплони због силовања и сексуалних напада током трке са биковима

С обзиром на погоршање безбедносне ситуације у Персијском заливу и уверење да САД немају интереса да заливским државама понуде подршку какву желе, ове земље сада настоје да диверзификују своје безбедносне гаранције и окрећу се од САД ка Русији и Кини. .

Проблеми Вашингтона са Блиским истоком су се интензивирали од почетка актуелног сукоба у Украјини. Иако су многи регионални савезници САД подржали резолуцију Генералне скупштине Уједињених нација којом се осуђују руске акције, Израел је био једина држава која је увела минималне санкције Москви и заштитила кијевски очигледно фашистички режим. Дакле, безнадежно покушавајући да добије подршку у иранском питању, како би одржао ‘пријатељство’ са Вашингтоном, Израел је непоштовао сопствено историјско памћење; као и сећање на оне стотине хиљада Јевреја које су побили фашисти и њихови саучесници, наиме Бандера и Шухевич, поздравили су народне хероје садашње кијевске администрације.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Међутим, одбијање бивших америчких савезника на Блиском истоку да уведу антируске санкције указује не само на неспремност ових земаља да антагонизирају Москву, чији је утицај у региону значајно порастао, већ и на њихово незадовољство Вашингтоном, доказујући да је Вашингтон ипак изгубио. њен утицај на Блиском истоку.

Све веће критике према политици САД биле су у потпуности изражене на хитном састанку сталних представника Лиге арапских држава (ЛАС) одржаном у Каиру у марту који је сазвао Египат. На састанку је одлучено да се заузме неутралан став о украјинској ситуацији. Вреди напоменути да Лига арапских држава укључује 18 земаља арапског говорног подручја, Палестину и три муслиманске источноафричке државе са дубоким инхерентним везама са арапским светом. ЛАС је одавно постао својеврсна геополитичка конфигурација са ‘енергетском доминацијом’ коју су САД често користиле искоришћавајући старе и нове противречности у односима међу чланицама ове уније како би се отворено мешале у питања Блиског истока, а касније и северне Африке, доносећи невољу арапском свету због његових себичних интереса.

Прочитајте још:  Упозорење! Јапан поставља упозорење о миокардитису на „вакцине“ и захтева информисану сагласност пацијента!

У исто време арапски свет је потврдио у себи све јачу идеју да САД и „колективни Запад“ све више слабе, схватајући да је на делу велика геополитичка трансформација. Због тога су земље ЛАС-а одлучиле да се дистанцирају од украјинске кризе како не би биле увучене у напаљену америчком конфронтацијом између Русије и Запада, схватајући да то неће бити Запад него Русија, што је раније демонстрирала у свом политике у арапском региону, који ће прискочити у помоћ ако затреба.

Ове пројекције у последње време постају јасније уочи очекиване кризе са храном изазване делом украјинским догађајима, као и отворено русофобичном политиком санкција САД. Раније је Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) тврдила да се очекује да ће украјински сукоб повећати оне који се суочавају са несигурношћу хране за 8-13 милиона широм света. Како ЦНБЦтврди, украјинска криза угрожава стабилност Блиског истока и северне Африке зависне од извоза руске и украјинске пшенице и житарица. За руске и украјинске акције износе око трећине светског извоза пшенице, 20% извоза кукуруза и 80% извоза сунцокретовог уља. Међутим, жеља САД и њихових западних савезника да продуже украјинску кризу слањем нових залиха оружја већ је изазвала скок цена пшенице и других пољопривредних производа.

У исто време, већ 2021. године многе земље Блиског истока и Северне Африке биле су погођене инфлацијом коју је подстакао раст цена хране од 34 одсто у априлу у односу на прошлу годину. Тако ће Египат који купује 80 процената све своје пшенице од Украјине и Русије, Либан чини 60 процената и Тунис који купује 80 процената житарица бити озбиљно погођен, а субвенције за хлеб ће бити кључни елемент у подршци стабилности у овим земљама. земље. Садашња ситуација би могла довести до протеста и нереда још бруталнијих од оних из 2019.

Прочитајте још:  Вучић: Русија доследно подржава територијални интегритет Србије

Према речима извршног директора Светског програма за храну Уједињених нација Дејвида Бизлија, већ на јесен би недостатак хране могао да изазове масовну миграцију из афричких земаља и са Блиског истока у Европу. А то ће постати још један велики проблем за Европу већ оптерећену значајним финансијским оптерећењем које су изазвале украјинске избеглице.

Уз то, захлађење односа између САД и њихових традиционалних савезника на Блиском истоку су „мрачни симптоми“ смрти америчког „светског поретка“, како пише колумниста Стивен Кук у свом априлском чланку у Форин Полиси. Кључни интереси који су водили САД на Блиском истоку — слободан проток нафте и помоћ да се осигура безбедност Израела — више не изгледају тако хитни, наводи аутор. „Изгледа да су Сједињене Државе и њихови пријатељи у региону дошли до тачке у којој се њихови интереси више не поклапају. Званичници у Вашингтону и широм блискоисточних престоница могли би да реконфигуришу односе који застаревају на основу новог скупа циљева, али они које Сједињене Државе можда имају на уму – супротстављање Кини и Русији или можда интегрисање Ирана у регион како би га стабилизовале – имају нема оних који узимају“, пише Стевен Цоок.

Валериј Куликов, политички експерт, ексклузивно за онлајн магазин „ Нев Еастерн Оутлоок “.

Превод: Васељенска

БОНУС ВИДЕО:

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *