Астма штити од тешког облика ковида 19 – али како?

Kада је почела пандемија ковида 19, они са хроничним плућним стањима попут астме били су забринути због тога што је болест посебно озбиљна за њих. Међутим, чини се да људи са неким типовима астме пролазе боље него што се очекивало – и можда ц́емо коначно разумети зашто.

Популационе студије у Аустралији, Великој Британији и Европи, као и САД, до сада нису пронашле доказе да астма изазива тешке симптоме ковида 19, преноси Сциенце алерт.

У ствари, управо је супротно. Генерално, мање је вероватно да ц́е се људи са алергијском астмом заиста разболети након што заразе САРС-ЦоВ-2; ово је у супротности са људима са другим плуц́ним стањима као што је емфизем, код којих је вец́а вероватноц́а да ц́е имати тешке симптоме ковида 19.

Дакле, шта издваја пацијенте са астмом? Истраживачи са Универзитета Северне Kаролине у Чепел Хилу мисле да су то коначно схватили.

Да би ово истражио, тим је користио ц́елијске културе из људских респираторних путева. Да би опонашали дисајне путеве астматичара, третирали су неке од узорака малим протеином за који се зна да је чешц́и код астме, названом интерлеукин-13 (ИЛ-13).

Једна од ствари које његово присуство изазива код астматичара је повец́ање производње слузи изнад здравих нивоа.

Затим су заразили ц́елијске културе САРС-ЦоВ-2. У ц́елијама третираним ИЛ-13, коронавирус је показао проблеме у инвазији на ц́елију да би се реплицирао и ширио копије самог себе. У нетретираним ц́елијама, у међувремену, било је много више инфекција.

“Знали смо да мора да постоји био-механички разлог зашто људи са алергијском астмом делују заштиц́еније од тешких облика болести”, каже биохемичарка Kамил Ера из УНЦ.

Она каже да је њихов истраживачки тим открио бројне значајне ц́елијске промене, посебно због ИЛ-13, што их је довело до закључка да ИЛ-13 игра јединствену улогу у одбрани од инфекције САРС-ЦоВ-2 код одређених популација пацијената.

Kада су посматрали интеракцију респираторних ц́елија и вируса под електронским микроскопом, Ера и њене колеге приметиле су да третмани ИЛ-13 значајно смањују број инфицираних ц́елија, док повец́авају слуз коју ове ц́елије производе.

Међутим, чак и када је слуз уклоњена, ц́елије су и даље показивале одређени степен заштите од инвазивног коронавируса.

Нажалост, ИЛ-13 се не може користити сам за себе

Секвенцирање РНK је даље потврдило да присуство ИЛ-13 у ц́елијској култури повец́ава регулацију гена повезаних са антивирусним својствима, док смањује експресију ц́елијских рецептора за које је познато да се коронавируси везују, попут АЦЕ2.

У нетретираним респираторним ц́елијама, ови рецептори дозвољавају коронавирусу да релативно лако нападне. Ако је ц́елија заиста заражена, истраживачи су приметили да је вец́а вероватноц́а да ц́е се одвојити од површине дисајних путева, дозвољавајуц́и јој да падне дубље у плуц́а, чиме се шири инфекција.

“Интензивно излучивање вируса и ц́елија изазвано инфекцијом САРС-ЦоВ-2 је ослабљено ИЛ-13, што је утицало на улазак вируса, репликацију и ширење”, закључују аутори.

Нажалост, ИЛ-13 се не може користити сам за себе. То је део имунолошког одговора, што значи да може изазвати упалу у дисајним путевима пацијента.

Али детаљно разумевање онога што се дешава у плуц́има је ипак кључно. Упоређујуц́и ц́елије које опонашају дисајне путеве астме са здравим ц́елијама дисајних путева, научници су истакли неке од основних механизама који стоје иза тешких случајева ковида 19.

У будуц́ности, терапеутски лекови би могли да помогну у циљању одређених места која су више укључена у тешке симптоме.

“Мислимо да ово истраживање додатно показује колико је важно лечити инфекцију САРС-ЦоВ-2 што је раније могуц́е”, каже Ера.

Она је додала да то “показује колико су важни специфични механизми који укључују АЦЕ2 и ИЛ-13, у настојању да се заштите пацијенти од развоја тешких инфекција”.

IZVOR: SCIENCE ALERT

БОНУС ВИДЕО: