СВЕ ЗАРАД ИЗБОРА: Шта је грађанима Србије све прећутано током епидемије

Прећутали грађанима гомилу ствари (Фото: srbija.gov.rs)

Србија има довољно тестова, али тестира само када је потребно. Набавили смо и довољно респиратора, али је државна тајна колико. Све медицинске установе имају довољно заштитне опреме за медицинско особље. Све је то саопштавано грађанима као врло поуздана информација да би убрзо током епидемије било демантовано. До краја је остало нејасно и када је у Србији забележен први случај коронавируса.

На крају, како је открио БИРН, испало је да је држава крила и број преминулих и заражених особа током епидемије, односно, да су ове бројке знатно веће од званичних: према сазнањима БИРН-а, од од 19. марта до 1. јуна од коронавируса умрла су 632 пацијената, што је за 388 више од званично саопштеног броја за тај период, који износи 244. Исто тако, током прошле недеље, када се званичан број новозаражених кретао око 90 дневно, према БИРН-овим сазнањима тај број се заправо кретао између 300 и 400 дневно.

Но, кренимо од почетка.

Једна од тема везаних за коронавирус о којој је власт избегавала да информише грађане јесте набавка респиратора. Нико не зна колико је респиратора ушло у земљу од проглашења епидемије, мада је премијерка Ана Брнабић обећала да ће грађанима, по укидању ванредног стања, бити положен рачун о томе колико је респиратора купљено, од кога и за колико новца.

Прво је председник Александар Вучић рекао да респиратора у Србији “има довољно” – и то 1.008 комада, да би само неколико сати касније премијерка Ана Брнабић саопштила да је број респиратора државна тајна.




Вучић је такође изјавио да је до шестог априла за набавку медицинске опреме, укључујући хиљаду респиратора, потрошено 370 милиона евра. Како је рекао, до тада је увезено и више од 30 милиона хируршких и 15 милиона епидемиолошких маски. Он је изјавио и да је Србија купила више од 2.700 респиратора, да од тог броја 2.200 није допремљено у земљу, те да су 573 подељена болницама. Низале су се бројке и хвалоспеви о набавкама, да би у се у јуну у свом предизборном материјалу СНС похвалила да је један од успеха владе то што је набављено хиљаду респиратора.

Бројкама респиратора који су набављени хвали су се и током скупштинских заседања посланици СНС, али никад на крају грађани нису добили јасну и тачну информацију колико респиратора заиста имамо и колико је за њих новца потрошено.

Да ли имамо довољно тестова и колико људи може да се тестира дневно, исто је било питање на које на почетку епидемије нисмо добили јасан одговор. Мада је грађанима објашњавано да има довољно тестова, а на питање зашто се у Србији тестира мање него у суседним земљама одговарано је да се то ради само када постоји основна сумња на постојање вируса, ипак је касније стигло признање да то није баш истина.

“На почетку није било довољно тестова иако је из врха државе поручено да свега има довољно. Епидемиолози су морали да се прилагоде ситуацији и дају препоруку да се тестирају само они који долазе из иностранства са јасним симптомима. Критеријум је био веома сужен, што је била последица оскудице” објаснио је својевремено др Зоран Радовановић.




И епидемиолог Кон је више пута признао да почетне приче да има довољно тестова нису биле тачне и да је због чињенице да је се на почетку није довољно тестирало Србија у борби против епидемије изгубила десет дана. Кон је признао и да је су погрешне биле и процене колико људи може да се тестира у Србији дневно.

“Само онај ко води лабораторију и каже ‘ја могу да урадим 800’, а онда сутрадан, кад треба да уради, каже ‘е, ја не могу, могу само 80′”, рекао је Кон једном приликом говорећи од одговорности менаџмента Торлака за застој у тестирању.

Надлежне институције нису биле искрене према грађанима ни када је у питању заштитна опрема у медицинским установама.

Новинарка портала Нова Ана Лалић је привођена због оптужби да је текстом о лошем стању у Клиничком центру Војводине “ширила панику и изазивала нереде”.

Она је у свом тексту пренела жалбе појединих запослених у том клиничком центру на недостатак основне опреме, који је био највећи проблем за особље које ради у корона центру.




КЦ Војводине је најпре дематовао њене наводе, да би касније тврдили да су у тексту изнете неосноване оптужбе незадовољних лекара из те установе. На крају је епидемиолог Предраг Кон признао да је на почетку епидемије ипак недостајала опрема уз оцену да скоро ниједна здравствена установа у земљи није дочекала спремно епидемију.

Кон је, одговарајући на питање новинара ко је донео одлуку да се јавности не каже да нема довољно опреме, изјавио да је изабран приступ да се не кука.

Навео је да бар за Београд зна да су сви директори здравствених установа сем једног рекли да имају довољно заштитне опреме.

“Тај однос према имању и немању показује колико смо неспремни били у том тренутку. Доживљавање две или три кутије заштитне опреме као довољно показује да нико није размишљао колико се то троши у овим условима. Знао сам да тога нема довољно”, навео је тада Кон.

Када је био први случај короне у Србије

Једну од првих сумњи да нешто не штима са подацима о коронавирусу побудила је заменица директора Института Батут Дарија Кисић Тепавчевић која је гостујући на РТС рекла је да је прва инфекција коронавирусом у Србији изолована првог марта, иако је званично објављено да је први случај короне откривен пет дана касније – шестог марта. Касније се докторка Кисић исправила објашњењем да је мислила да је у питању прва недеља марта.



Нова.рс

1 Коментар

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.