Шта доноси Закон о дигиталној имовини: Биће потребан „бели папир“

Foto: Pixabay

Финансијске институције у надлежности Народне банке Србије неће моћи поседују дигиталну имовину, нити ће она моћи да се улажу у привредна друштва без претнодног ковертовања у новац који може да се уплати, пише између осталог у нацрту новог Закона о дигиталној имовини. Пре издавања биће неопходно да се извади такозвани „бели папир“.

Надзорни органи за дигиталну имовиму, према нацрту новог закона биће Народна банка Србије и Kомисија за хартије од вредности.

На издавање криптовалута као и на секундарно трговање и на пружање услуга повезаних са таквом дигиталном имовином, примењује се закон којим се уређује тржиште капитала, осим ако је тим законом прописано другачије.

Он се неће примењивати ако та имовина нема одлике акција, ако није замењива за акције и ако њена укупна вредност током годину дана не прелази три милиона евра.




Виртуелене валуте неће моћи да се уносе као улог у привредно друштво, већ могу да се конвертују и замене за новац који касније може да се уплати.

Kако је предвиђено, неновчани улози у привредно друштво могу да буду у дигиталним токенима који се не односе на пружање услуга или извршење рада.

ШТА ЈЕ „БЕЛИ ПАПИР“?
У нацрту закона наводи се да пре издавања дигиталне имовине мора да се сачини бели папир који садржи све неопходне податке који омогућавају инвестирорима да процене ризике у вези са улагањима.

Додаје се да информације морају да буду сажете, прегледне и разумљиве у циљу једноставније анализе и не смеју да наводе на погрешан закључак.




Издавање дигиталне имовине неће моћи да почне пре објављивања белог папира, а рок за почетак уписа и уплате дигиталне имовине почиње најкасније у року од 30 дана од пријема или доношења решења о одобрењу његовог објављивања.

ПРУЖАЊЕ УСЛУГА ПОВЕЗАНИХ СА ДИГИТАЛНОМ ИМОВИНОМ
Закон предвиђа секундарно трговање дигиталном имовином која је издата у Србији и оном која је издата у иностранству и за обе ће бити потребан бели папир.

Износ капитала привредног друштва које жели да пружа услуге повезане са дигиталном имовином кретаће се, у зависности од њене врсте од 20 до 125 хиљада евра, у динарској противвредности.

Највећи износ биће за организовање платформе за трговину дигиталном имовином, док ће за услуге преноса, прихватања и управљања портфолиом дигиталне имовине бити неопходан капитал од 50 хиљада евра.

Документацију о дигиталној имовину коју намеравају да издају привредна друштва ће подносити путем веб портала.

Вредност дигиталне имовине у свету процењује се на преко 300 милијарди долара, а од новог закона очекује се да ће добринети да се Србија боље позиционира у овој области.



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.