Седам посланица на седам цркава

0
Youtube Printscreen

Седам писама која су дата у Откривењу по Јовану називају се Седам посланица. Према стилу текста, Исус Христос их је диктирао Јовану, аутору Откривења, како би подстакли и опоменули разне ранохришћанске заједнице (седам цркава или седам парохија). Свих седам заједница налазило се у римској провинцији Азији, у данашњој Турској. Ефес (данашњи Ефес), Смирна (данас Измир), Пергамон (данас Бергама), Тијатира (данас Акхисар), Сард (данас Сарт), Филаделфија (данас Алашехир). Лаодикеја (једини град који није имао хвалу није одржан на месту. Данас је 6 км од рушевина нови град Денизли)

Израз „тако говори Онај…“ језички је заснован на званичним службеним изјавама и подвлачи величанство Господа, коме је Јован у духу представио текст писама Јовану.

Откривење, глава 2

Писмо црквеној парохији у Ефесу:

Важни пословни и војни град, смештен у морској луци, пружао је различита искушења. Азијске игре одржане у граду биле су главно такмичење у олимпијским и коринтским такмичењима. Црква у Ефесу остала је постојана између 52. и 55. године, након што ју је Павле основао, али је временом изгубила прву љубав према Христу и стога је била подложна идеологијама. Тако је Господ позвао цркву да размотри од чега је отпала и да се покаје.

1. Анђелу ефеске цркве напиши: Тако говори Онај што држи седам звезда у десници својој, и што ходи посред седам свећњака златних:
2. Знам твоја дела, и труд твој, и трпљење твоје, и да не можеш сносити зле, и искушао си оне који говоре да су апостоли, а нису и нашао си их лажне;
3. И поднео си много, и трпљење имаш, и за име моје трудио си се, и ниси сустао.
4. Но имам на тебе, што си љубав своју прву оставио.
5. Опомени се дакле откуда си спао, и покај се, и прва дела чини; ако ли не, доћи ћу ти скоро, и дигнућу свећњак твој с места његовог, ако се не покајеш.
6. Но ово имаш што мрзиш на дела Николинаца*, на која и ја мрзим.
7. Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама: који победи даћу му да једе од дрвета животног које је насред раја Божијег.



Писмо црквеној парохији у Смирни:

Господ је видео прогон и спољно сиромаштво цркве. Ни у једном од тих седам градова прогон хришћана није био толико бруталан, суров и дуготрајан. Поликарп из Смирне овде је убијен средином другог века. У Смирни су живели Јевреји, „који то нису били“ и који су прогонили хришћане. Сваке године становници су морали да одају почаст цару кроз царски култ. Као резултат, ово поклоњење цару, које само по себи није било оспоравано, постало је кршење савести хришћана. Прогон је био толико интензиван да не постоје извори који могу пружити ближи приказ околности хришћанске заједнице. Смирна је данашњи Измир у Турској.

8. И анђелу цркве смиранске напиши: Тако говори Први и Последњи, који беше мртав, и ево је жив:
9. Знам твоја дела, и невољу и сиромаштво (али си богат), и хуле оних који говоре да су Јевреји а нису, него зборница сотонина.
10. Не бој се ни ода шта што ћеш пострадати. Гле, ђаво ће неке од вас метати у тамницу, да се искушате, и имаћете невољу до десет дана. Буди веран до саме смрти, и даћу ти венац живота.
11. Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама: Који победи неће му наудити друга смрт.

Писмо парохији у Пергамону:

Пергамон је у то време обликован римским империјализмом, поносним интелектуализмом и верским синкретизмом*. Упркос томе, црква није порекла своје поверење у Исуса Христа. Критикује се што се неки хришћани држе лажних учења Валаама* и Николајаца*. Парохија остаје непоколебљива против великог искушења, па их противник покушава потући на „мала врата“. Господ прети лажним учитељима и подстиче их да се покају. Валаамизам доводи до такве врсте мешања хришћана и незнабожаца која доводи до пропасти хришћанске заједнице.

12. И анђелу пергамске цркве напиши: Тако говори Онај што има мач оштар с обе стране:
13. Знам дела твоја, и где живиш, где је престо сотонин; и држиш име моје, и ниси се одрекао вере моје и у оне дане у које је Антипа, верни сведок мој, убијен код вас, где живи сотона.
14. Но имам на тебе мало, што имаш ту који држе науку *Валама, који учаше Валака да положи саблазан пред синовима Израиљевим, да једу жртве идолске, и да се курвају.
15. Тако имаш и ти који држе науку *Николинаца, на коју ја мрзим.
16. Покај се дакле; ако ли не, доћи ћу ти скоро, и војеваћу с њима мачем уста својих.
17. Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама: који победи даћу му да једе од мане сакривене, и даћу му камен бео, и на камену ново име написано, ког нико не зна осим оног који прими.

Писмо парохији у Тијатри:

Тијатира се суочава са најсуптилнијим и најопаснијим обликом искушења за хришћанску заједницу. Лажна пророчица добија висок друштвени положај, заводи многе хришћане и окреће целу цркву у опасном смеру. Ипак постоји похвала, јер у цркви постоје и вера, служење и постојаност. Господ прво јасно објашњава Своју свеприсутност, свезнање и свемоћ на почетку писања. Позива цркву да се држи онога што је већ постигла.

18. И анђелу тијатирске цркве напиши: Тако говори Син Божји, који има очи своје као пламен огњени, и ноге Његове као бронза:
19. Знам твоја дела, и љубав, и службу, и веру, и трпљење твоје, и дела твоја, и да последњих има више од првих;
20. Но имам на тебе мало, што допушташ жени Језавељи, која говори да је пророчица, да учи и да вара слуге моје да чине прељубу и да једу жртву идолску.
21. И дадох јој време да се покаје од курварства свог, и не покаја се.
22. Ево је ја мећем на одар, и оне који чине прељубу с њом у невољу велику, ако се не покају од својих дела.
23. И децу њену побићу на место; и познаће све цркве да сам ја који испитујем срца и бубреге, и даћу вам свакоме по делима вашим:
24. А вама говорим и осталима који су у Тијатиру који немају науке ове, и који не познају дубина сотониних (као што говоре): нећу метнути на вас другог бремена,
25. Осим који имате, држите докле дођем.
26. И који победи и одржи дела моја до краја, даћу му власт над незнабошцима;
27. И пашће их гвозденом палицом, и они ће се раздробити као судови лончарски; као и ја што примих од Оца свог;
28. И даћу му звезду даницу.
29. Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама.



Откривење, глава 3

Писмо парохији у Сарду

Хришћанска заједница у Сарду подлегла је самообмани. Бог је њихова дела сматрао несавршенима. Савлађивање самообмане је предуслов за примање вечног живота као хришћанина. Писмо је позив на обраћење и непоколебљивост. Град је у то време био познат по задовољству и било је разврата у име религије. Заједно са Лаодикејом, Сард је једна од јединих од седам цркава које не добијају похвале у посланицама. Сард је истовремено подсетник и упозорење да може постојати чисто спољно хришћанство, али које је духовно мртво и није ништа у Божјим очима.

1. И анђелу сардске цркве напиши: Тако говори Онај што има седам Духова Божијих, и седам звезда: знам твоја дела, да имаш име да си жив, а мртав си.
2. Стражи, и утврђуј остале који хоће да помру; јер не нађох твоја дела савршена пред Богом својим.
3. Опомињи се дакле, како си примио и како си чуо, и држи и покај се. Ако ли не узастражиш, доћи ћу на тебе као лупеж, и нећеш чути у који ћу час доћи на тебе.
4. Али имаш мало имена и у Сарду, који не опоганише својих хаљина, и ходиће са мном у белима, јер су достојни.
5. Који победи он ће се обући у хаљине беле, и нећу избрисати име његово из књиге живота, и признаћу име његово пред Оцем својим и пред анђелима Његовим.
6. Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама.

Писмо Филаделфијској парохији

Хришћанска црква у Филаделфији настала је између 52. и 55. године нове ере, вероватно преко самог Павла. У то време град је био центар виноградарства и најмодернији од седам поменутих градова. Земља је била врло плодна због вулканског пепела. Дивље оргије прослављене су у част бога вина Диониса. У таквом окружењу било је тешко преживети младој хришћанској заједници. Поред тога, нападнута је из оних друштвених кругова који су себе доживљавали као Јевреје „и који то нису били“. Господ је у писму имао речи хвале за постојану цркву. Верује се да се израз велико искушење односи на време великог искушења. „Пошто сте послушали мој позив да будемо постојани, и ја ћу стајати уз вас и чувати вас када велико искушење падне на свет, оно време када ће цело човечанство бити изложено силама завођења“



7. И анђелу филаделфијске цркве напиши: Тако говори Свети и Истинити, који има кључ Давидов, који отвори и нико не затвори, који затвори и нико не отвори.
8. Знам твоја дела; гле, дадох пред тобом врата отворена, и нико их не може затворити; јер имаш мало силе, и држао си моју реч, и ниси се одрекао имена мог.
9. Ево дајем оне из зборнице сотонине који говоре да су Јевреји и нису, него лажу; ево ћу их учинити да дођу и да се поклоне пред ногама твојим, и да познаду да те ја љубим.
10. Јер си одржао реч трпљења мог, и ја ћу тебе сачувати од часа искушења, који ће доћи на сав васиони свет да искуша оне који живе на земљи.
11. Ево ћу доћи брзо: држи шта имаш, да нико не узме венац твој.
12. Који победи учинићу га стубом у цркви Бога свог, и више неће изићи напоље; и написаћу на њему име Бога свог, и име новог Јерусалима, града Бога мог, који силази с неба од Бога мог, и име моје ново.
13. Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама.

Писмо Цркви у Лаодикији

Духовна смрт догодила се у лаодикејској цркви, мада је споља све било добро организовано. Најбогатији град у Фригији био је стратешки лоциран: банке, медицина (нпр. Офтамологија – очна мдицина) и текстилна индустрија (црна вуна из долине реке Ликос, као и памук, пурпурна и текстил) биле су у пуном цвату. То је резултирало потпуним самозадовољством које се није зауставило ни на хришћанима. Господ је снажно саветовао Лаодикејце да купују чисто злато, злато у духовном смислу. Лаодикијска заједница првог века носила је обележја хришћанских заједница током векова. У писму се помиње Господњи позив да открије шта није у реду са тим људима. Лаодикеја је била толико богата да су након земљотреса 60. године не, грађани могли самостално да обнове град без помоћи централне римске државе, посебно километре водоводних цеви. Хришћанска заједница је у писму посебно за то оптужена да је млака као вода за пиће доведена издалека. Цркву је основао између 52. и 55. године нове ере, вероватно Епафрас. Процењује се да је писање Јовановог откровења, а тиме и писмо заједници Лаодикеји, било деведесетих година. Хришћани су у писму оптужени да су малодушни, јадни, сиромашни, голи и слепи – и то у граду надалеко познатом по производњи лековитих масти за очи.

14. И анђелу лаодикијске цркве напиши: Тако говори Амин, Сведок Верни и Истинити, Почетак створења Божијег:
15. Знам твоја дела да ниси ни студен ни врућ. О да си студен или врућ!
16. Тако, будући млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих.
17. Јер говориш: Богат сам, и обогатио сам се, и ништа не потребујем; а не знаш да си ти несрећан, и невољан, и сиромах, и слеп, и го.
18. Саветујем те да купиш у мене злато жежено у огњу, да се обогатиш; и беле хаљине, да се обучеш, и да се не покаже срамота голотиње твоје; и масти очном помажи очи своје да видиш.
19. Ја које год љубим оне и карам и поучавам; постарај се дакле, и покај се.
20. Ево стојим на вратима и куцам: ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њиме, и он са мном.
21. Који победи даћу му да седне са мном на престолу мом, као и ја што победих и седох с Оцем својим на престолу Његовом.
22. Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама.



*Николинци: Термин Николинци првобитно се односио на следбенике јеретичке групе раног хришћанства, која је имала репутацију да промовише сексуалну попустљивост и толерише учешће у идолским жртвама и царском култу. Николинац је у централној Европи средњег века била погрдна реч за свештенике који не живе у целибату.

*Синкретизам: је комбинација различитих веровања, у ком се мешају праксе различитих школа мишљења. Синкретизам укључује спајање или асимилацију неколико изворно дискретних традиција, посебно у теологији и митологији религије, чиме се утврђује темељно јединство и омогућава инклузивни приступ другим религијама. Синкретизам се такође често јавља у изразима уметности и културе (познати као еклектицизам), као и у политици (синкретичка политика).

*Валам (Балаам): је врачар у Тори (Петокњижје). Валаам (познат и под именом Валам), син Беор-а, био је пророк који је живео на Еуфрату. Упркос очигледном незадовољству Бога, желео је да проклиње Израелце за новац у име Бога, али према библијској причи, супротно његовој намери у међувремену, морао је благословити Израел. Према Откривењу, Балаам је рекао краљу Балаку како да натера Израелце на грех тако што их заводи сексуалним неморалом и храном жртвованом идолима. Израелци су пали у преступ због ових замки и Бог им је због тога послао смртоносну пошаст.

Извори:

1. Православна-Србија (Библија)
2. Википедија

Богатић, Ненад / Васељенска

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.