Цене хране у Србији брже расту него у ЕУ

Нисмо само у односу на земље Европске уније, „најбољи“ по стопи инфлације, већ и по расту цена хране, посебно оне која је егзистенцијална и које потрошачи не могу да се одрекну.

Према рачуници Републичког завода за статистику, у новембру прошле према истом месецу 2020. године (међугодишња) инфлација је у Србији достигла 7,5 одсто док је Еуростат измерио просек за земље еврозоне од 4,9 а укупан за све чланице 5,2 процента.

Податке за децембар европска статистика још није објавила, а РЗС је измерио извесно успоравање, јер су цене достигле стопу раста од 7,9 одсто.

При том, на инфлацију у Србији у највећој мери утицало је поскупљење хране и енергената, док су у европским земљама највећи допринос дали трошкови транспорта и понегде становања у које њихова статистика урачунава и потрошњу енергената у домаћинствима.

Економисти верују да ће се раст цена хране у Србији наставити у наредном периоду а др Влада Ковачевић из Института за економику пољопривреде подсећа да је производња у аграру циклична, па ратари када засеју неку културу или сточари припреме узгој, не знају каква ће ситуација бити на тржишту у моменту продаје и тек у наредном циклусу могу да коригују своју производњу.

Истиче да је код житарица тај период једногодишњи, циклус код узгоја свиња траје четири године, код говеда седам, због чега ти произвођачи јако споро могу да реагују на промене цена.

– То су природни циклуси, али овај сада дисбаланс је вештачки изазван. Дошло је прво до пада цена свих пољопривредних производа, произвођачи су одустајали од производње, мање су улагали, мања је била понуда и резултат је очекиван – нагли скок цена. Произвођачи ће сада да реагују на те увећане цене, враћаће се у производњу и та нова, сада већа понуда у овој години ће резултирати смањењем и стабилизацијом цена. Ми смо већ дуго на тржишту житарица врло корелисани са светским ценама, и где год нема стопирања увоза или нецаринских баријера, јако смо равноправни са светским произвођачима. Не би требало да буде ни већих осцилација код воћа и поврћа – каже Ковачевић и тврди да то што је храна на европском тржишту јефтинија, нема много везе са субвенцијама које уживају њихови пољопривредници јер су и у ЕУ јако сужене могућности држава да реагују и неким механизмима помогну произвођаче у аграру.

Међутим, професор Економског факултета у Београду Предраг Бјелић истиче да ЕУ има заједничку пољопривредну политику са великим субвенцијама па се доста хране локално производи, око 60 у више процената, што доприносу стабилности тог тржишта.

– Упркос уверењу да смо у пољопривреди велики произвођачи, ми доста хране увозимо, процентуално више него земље ЕУ. Највише роба долази из ЦЕФТЕ, нешто чак и са даљих дестинација. Зато на поскупљења утиче и раст цена транспорта, логистике, коштају и покидани ланци снабдевања, негде се поново уводе царине. Имамо поремећај у либерализацији светског тржишта тако да није све изазвано короном, више међународним односима, неком процесу деглобализације који поново затвара тржишта – каже Бјелић и додаје да ће кретање цена надаље зависити од структуре тржишта, колико имамо произвођача, колико трговаца који се баве увозом и да ли постоји конкуренција, али га брине то што су се у највећој мери дигле цене битних намирница, егзистенцијалних које потрошач не може да избегне,

Предраг Божин из компаније Камендин која се уз ратарство бави производњом и прерадом меса подсећа да је прво скочила цена соје, на моменте се удвостручила, следили су кукуруз и пшеница, поскупели су до 50 одсто што је аутоматски подигло цене сточне хране.

Pentagon tvrdi da još uvek nije kasno da se izbegne rat sa Rusijom

– Производна цена свиња скочила је на 180 динара за килограм а просечна продајна целе прошле године је била 150. Ми смо због те разлике у цени имали катастрофалну годину, и на фарми свиња и код јунади где је иста ситуација. То је утицало да у продавницама поскупи храна а ове године кренуло је да се диже гориво, струја, остали енергенти. Произвођачи су драстично погођени, многи су одустали, фарме су смањиле број грла, а то одмах увећа цену на тржишту, крене домино ефекат. Ако произвођачи извуку нулу, биће добро али не очекујем ни да ће се стање поправити. Цена житарица ће и даље остати иста, минерално ђубриво је скупље 300 одсто па ће вероватно у ратарској производњи мање да се користи, а то значи мани принос који опет утиче да се цене подигну. Направи се врзино коло – каже Божин и истиче да фармерима у ЕУ прошле године није сметало када им се у једном тренутку цена живе стоке приближила производној, јер имају велике субвенције, од тога живе, мање осећају ударе цена и зато им производња не пада, наглашава он.

Храна у Србији најбрже поскупљује

Цене хране у већини европских земаља и пре пандемије биле су исте као код нас, али прекид ланаца снабдевања, скок цена горива и појединих берзанских роба много је више погодио српске потрошаче. Ми смо за храну И пиће у новембру прошле у односу на новембар 2020. плаћали 11,4 одсто више, што није достигла ни једна од европских земаља. Непрерађену храну, у коју спадају воће, поврће, месо, плаћали у новембру прошле године 20,7 одсто више него истог месеца 2020. а прерађена је била скупља за 7,1 одсто.

На Кипру јефтиније

Највећа забележена поскупљења имала је Литванија, 8,5 одсто а потом Естонија са пет процента. Те две земље уједно су једине које имају нешто већу стопу инфлације него Србија. Најнижи раст цена хране, ако изузмемо Кипар који је чак имао негативну стопу од један одсто, забележила је Белгија (0,3), затим Француска (0,4), Холандија (1,2), Португалија (1,4), Италија (1,4). Немачка има раст од 4,5 одсто колико и Словачка, Словенија 4,0 а Грчка 3,6 одсто.

Данас