Марија Алимпић: Литијумско лудило не зна за границе, Словенци преко Додика трују Републику Српску

Савезна федеративна република Југославија постоји још у срцима и мислима оних који недовољно познају прошлост и садашњост и оних који данас живе и царују на остацима свега оног што у тој несретној и крвљу заливеној држави није ваљало ни вредело.

У свакој бившој републици ове кентаур државе становници мисле да су управо они најгоре прошли. Тема је овог пута ко је ту најбоље прошао и коме то и данас пролази у свим бившим републикама, дакле у целом региону и то на штету свих нас, обичних људи свих народности и вероисповести.

Навикли смо да је смећа највише баш код нас и то не чуди. Међутим, услед необавештености не знамо да је то случај зато што ми дођемо као неки колектор смећа па се све то скупи и запати код нас у највећој концентрацији.

Сваки пут кад нам уваљују смеће кажу нам да је зато што смо посебни. Овај пут посебни смо због литијума.

Литијумска грозница не зна за границе па је тако прошле године објављено да извесни Словенци улажу милионе у Републици Српској за истраживање литијумског смећа. Компанија се зове РУДНИК ЛИТИЈУМА (како безвезно име незгодно за претрагу). Иза оснивачког капитала од 11,8 милиона марака стоји господин АНДРЕЈ РАУТНЕР. Ова фирма би како је сам балван Ђокић најавио требало да истражује у источној Босни, тик уз Дрину, само овог пута са друге стране. Оснивачи ове фирме су компаније AR PLANE, R MERCURI, THE H из Словеније и AR PLANE и YOLLE INVEST из Лакташа.

Словенци преносе да ове Раутнерове фирме контролише МИЛОРАД ДОДИК и то нас наравно не чуди.

Међутим ко је Андреј Раутнер и ко су ове фирме?

Андреј Раутнер се не појављује у јавности и описују га као „словеначки бизнисмен са добрим везама у „старим“ грађевинским, политичким и обавештајним круговима у земљама бивше Југославије“. Већ звучи језиво.

Након увида у „пословање“ овог бизнисмена осим превара јасно је да се ради о особи нарцистичког карактера јер фирме углавном морају да садрже његове цењене иницијале.

Тако су ове горе наведене компаније јавности већ познате.

Крајем прошле године словеначки министар правде Марјан Дикаучич је пао на сасвим глупој ствари – није платио 30 000 евра комуналних обавеза везано за изградњу кућице њега и његовог партнера. А онда је испливало да је Дикаучич био један од директора компаније AR PLANE KOSOVO коју је основала словеначка компанија TINEK која је 2006. купила компанију Ferma e derrave (Горње Добрево) и којој је након ове аквизиције пренела фарму свиња и још много шта јер првобитна компанија је имала око 37 хектара пољопривредног земљишта са изграђеном пољопривредном инфраструктуром. Ово АР из назива фирме вам је већ јасно да је Андреј Раутнер. Компанија престаје да постоји 2013. када Дикаучич прелази на место директора другог предузећа у Словенији које касније бива осумњичено за утају пореза. Прави човек за министра правде.
Директори су били и Андреј Раутнер и адвокат Алберт Ислами.

Раутнер се бавио свим и свачим од откупа дугова, промета некретнина, пословног и правног саветовања до ево копања литијума. Родила га мајка за све.

Осим горе поменутих веза Раутнер је повезан са разним компанијама из времена док су још биле у државном власништву, са Рајфајзен банком и са господином ЈАНЕЗОМ ЗЕМЉАРИЧЕМ.

Компанија која је један од оснивача Рудника литијума је R MERCURI која је успешно пословала у Изоли. Купили су земљу за мање од 250 000 евра у поменутој општини на којој су знали да неће моћи да сместе куле и градове, хотеле и апартмане јер то по Просторном плану општине није ни било могуће. Тужили су општину због пропуштене пословне прилике и добили нешто више од 2 милиона евра. Случај је тако смешно изгубљен да су инспектори тражили од општине да тужи адвокате који су их заступали. То се никад није десило. Земљиште је на крају продато Рајфајзен лизингу за 2,3 милиона евра.

У овом (не)успешном пројекту са Раутнером учествовао је и господин ЈАНЕЗ ЗЕМЉАРИЧ јер то исто земљиште било је планирано за Земљаричеве куле и градове у вредности од 300 милиона евра.

Они који не знају ко је дотични ако покушају да сазнају обичном претрагом на српском језику установиће да је овај учесник НОБ-а и друштевни и политички активиста у чијем власништву се налазе Орден рада са златним венцем, Орден заслуга за народ са сребреним зрацима и Орден братства и јединства са златним венцем, човек који је био на свим могућим функцијама у Словенији, од директора Клиничких болница у Љубљани до председика Извршног већа Скупштине СР Словеније. Само са једне функције Јанез Земљарич никад није сишао. Био је и остао шеф словеначке испоставе УДБА-е на чију душу пада све и свашта.

Учествовао је ни сам не зна вероватно у колико грађевинских марифетлука и ко зна чега све не.

Учио је Раутнер лепо од Земљарича па је тако купио удео у Задар пројекту. За пројекат који је планирам са овом фирмом пре него што ће је Раутнер купити, тадашња државна банка даје кредит од 20 милиона евра и после тога наравно пропада а у Задар пројект улази Раутнер.
Умео је Раутнер да прода две исте студије опет државим фирмама и сваку наплати. Узео је тада 25 000 евра. Нема малог новца за овог преваранта.

Грех би био изоставити Раутнерову ближу породицу. 2001. Окружни суд у Крању подиже оптужницу против шест лица због прања новца, утаје пореза и издавања чекова без покрића. Три лица су нам позната: Николас Оман, Матеја Раутнер (његова партнерка) и њен брат, Андреј Раутнер. Након ове оптужнице, 2006. сви троје одлазе у Аустралију која све више делује као сигурна кућа за балканске пробисвете.

То што је Николас Оман само на шверцовање енглеског вискија утајио 124 милиона долара само је врх леденог брега његових дела и недела. Био је један од главних актера словеначког посла века или шверцовања оружја које је набављао у некадашњој Источној Немачкој, а затим препродавао Хрватској и екипи Алије Изетбеговића, али и званичној полицији Словеније.

Овај „филантроп“ је касније у Аустралији оптужен и осуђен због педофилије што није ни негирао. Зет Андреја Раутнера налази се у званичном регистру педофила, као да је све пре тога било мало.

Ако мислите да је доста, па није. Какав је то бизнисмен ако нема МХЕ. Никакав. Зато Раутнер у БиХ има концесије на чак три: МХЕ Фаловићи, МХЕ Луке, МХЕ Годијено.

Те три су за Словенце мало па је фирма ХЕС ВРБАС која је у власништву ВИЈАДУКТ ДОО тражила да гради МХЕ на Врбасу. Пошто није успела, тужила је Републику Срспку и арбитража је одлучила да Република Српска плати 100 милиона марака односно 50 милиона евра одштете.
50 милиона евра одштете компанији која има 0 запослених, губитке и на чијем се сајту могу наћи само кућице и викендице? 50 милиона евра компанији која са својом ћерком фирмом није била у стању да направи ни Ћутину воденицу, а камоли МХЕ на Врбасу. Рачуни су им годинама блокирани, играју се викендица а као хтели да граде две МХЕ у вредности од 165 милиона евра. А онда је мрмот завио чоколаду у фолију…
Ово се баш уклапа у начин Раутнеровог пословања, зар не?

Зашто и да им не плате, па неће то Додик и Цвијановић из свог џепа, народ ће. Опуштено.

Иначе, адвокат који је заступао ову компанију у афери Вијадукт против Републике Српске је члан СНС-а. Толико о патриотизму.
Ако сте у афери Вијадукт мислили да је у питању чувени словеначки грађевински гигант, није. Име је намерно изабрано тако да збуни несретни народ.

Борис Гољевшчек и Владимир Зевник који се наводе као власници и заступници Вијадукта у Београду имају другу компанију симптоматичног назива, ARCUS WELLNESS NET…

Има Раутнер још компанија самољубивих назива, рецимо ARCOR AG и ARCOR COMPACT DOO који се хвали литијумским пројектом са друге стране Дрине. Као да је Дрина целу вечност чекала Рио Тинто и Раутнера.

Сви драги љубитељи СФРЈ не треба да очајавају. Службе раде исто као некад.

Занима ме још која ли тајна виталности деведесеттрогодишњег Јанеза Земљарича кога се генерације наших очева добро сећају, а изгледа да ћемо га и ми запамтити. Све остало је мање-више јасно.

Марија Алимпић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: