Сећање на жртве НАТО бомбардовања Српске

„Српски народ неће никада заборавити нити опростити злочиначку агресију на Републику Српску која је изведена без одлуке УН”, поручено је из Источног Сарајева  са обележавања 9. септембра – Дана сећања на жртве НАТО бомбардовања Републике Српске које је почело  30. августа  и трајало до 14. септембра 1995. године. Према службеним подацима тада је убијено 46 српских војника и седам цивила.

Током опeрације „Намерна сила”,  у коју је било укључено више од 5.000 „натоваца” који су у злочиначком  походу на Републику Српску користили и муницију са осиромашеним уранијумом,  рањено је 98 припадника Војске Републике Српске и 119  српских цивила. На  Републику Српску, првенствено на положаје њене војске, бачено је 1.026 бомби и 13 крстарећих ракета типа „томахавк”.

Обележавање  Дана сећања на жртве  НАТО бомбардовања је, као што је то било и претходних година, почело традиционално – служењем помена на месном гробљу Грлица у Источној Илиџи и полагањем цвећа на гробове Галинаца, Радмиле и њеног брата Раденка који су били међу жртвама агресије НАТО-а. Убијени су 9. септембра ’95. на мосту у Семизовцу код Сарајева док су се враћали са четрдесетодневног помена брату Радовану. Одлуком Владе Републике Српске из 2018. године дан њиховог  страдања обележава се као дан сећања на све жртве.

„Како ћемо пристати да будемо део НАТО-а када смо само пре 25 година били бомбардовани тонама осиромашеног уранијума? Данас када обележавамо Дан сећања на све жртве агресије они надлећу хеликоптером да преброје колико нас се скупило. Огрешили сте се, клоните нас се, уместо да се поклоните  невиним жртвама које сте гађали и рачунали да ће народ почети да бежи одавде”, рекао је на обележавању у Источном  Сарајеву Бошко Томић, саветник Српског члана Председништва БиХ.

Након помена свим погинулим Србима у НАТО бомбардовању Републике Српске, који је у храму свештеномученика  Петра Дабробосанског у Војковићима у Источној Илиџи служио митрополит дабробосански Хризостом, новинарима се обратио и председник Скупштине града  Источно Сарајево Бранко Короман. Он је изразио опредељеност града да настави да негује културу памћења и најавио подизање пет спомен-обележја како би будуће генерације знале шта се дешавало током одбрамбено-отаџбинског рата.

Повод НАТО бојовницима да крену на Републику Српску била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале (28. августа 1995) за коју су оптужени Срби. То никада није доказано, комисија је утврдила да „не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја”. Исто мишљење имао је и Јасуши Акаши, тадашњи изасланик генералног секретара УН за Балкан.

Осим чланова породица  жртава, представника локалних заједница и републичких институција, те бројних грађана, сећању на жртве у Источном Сарајеву присуствовали су и представници амбасада Србије и Русије у БиХ.

Душанка Станишић/Политика

Бонус видео