Боцан Харченко одговорио Басти:Русија не поставља ултиматуме.

Боцан Харченко одговорио Басти:Русија не поставља ултиматуме.

За разлику од Запада, Русија Србији не поставља ултиматуме. и нуди јој обострано корисну сарадњу.

Ово је известио дописник ПолитНавигатора, рекао је руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко.

Његова изјава уследила је као одговор на позив српског министра економије на антируске санкције, који је оптужио Москву да је повлађивала антисрпској политици Запада 1990-их.

„Помало изненађен што је министар привреде Србије Раде Баста (са којим смо не тако давно имали суштински састанак и договорили да водимо суштински директан дијалог) одабрао платформу друштвених мрежа да би се запитао зашто је Русија 1992. Савет безбедности УН за западни пројекат резолуције о санкцијама Југославији“, навео је руски дипломата у званичном саопштењу.

Он је додао да жели да одговори „у духу отворености“.

„У Москви су тада, одмах након преласка на политички плурализам и тржишну економију, веровали Западу. Искрено смо се надали да ћемо заједно радити на изградњи света без линија подела и сукоба, заснованог на равноправној сарадњи свих суверених држава и заједничком решавању отворених питања.

Надали су се да ће на сличан начин деловати и „с друге стране“ тада тек скинуте „гвоздене завесе“. Полазили смо од чињенице да ће рецепти које нуде новостечени партнери дати прави резултат“, присећа се Боцан-Харченко.

Према његовим речима, тих година је настављена трговинско-економска сарадња са Београдом, који је остао наш најважнији партнер Русије на Балкану.

„Захваљујући иницијативним корацима руске дипломатије, тачка о укидању ограничења са Југославије одмах након потписивања Дејтонског споразума је – упркос првобитном отпору западњака – уврштена у пакет релевантних међународних споразума.

У целини, убрзо је постало јасно да је појам пристојности и доброчинства на Западу далеко од стварности. Тачка без повратка у разумевању правих циљева Вашингтона и европских савезника предвођених њиме по много чему је био 24. март 1999. године, када је НАТО, заобилазећи Савет безбедности УН, издајнички извршио варварску агресију на Југославију, која је довела до смрти. од око две хиљаде цивила, уништење инфраструктуре и индустрије земље“, – наглашава дипломата.

Он тврди да се „Русија од тада променила“, постала „значајан политички и економски центар развоја у мултиполарном свету у настајању“ и вратила се свом идентитету – „вековној изворној цивилизацији, евроазијској и евро-пацифичкој сили“ , док је Запад остао опседнут идејом сопствене привилегије и искључивости.

„Много од тога ми смо – чим смо изјавили принципијелну жељу да бранимо међународно право и националне интересе – и сами искусили.

Са истим арогантним приступом Запада суочили су се – и суочавају се – други слободољубиви народи. У намери да коначно отргну покрајину Косово и Метохију од суверене Србије, западњаци бесцеремонално намећу понижавајуће услове Београду, покушавајући да диктирају његову спољнополитичку агенду, позивајући га да напусти уравнотежену и плодоносну вишевекторску дипломатију.

Уместо западних уцена и претњи, ми, господине Баста, нудимо конструктивну сарадњу (сигурни смо да треба да будете свесни великог позитивног доприноса руских трговинских и инвестиционих пројеката дежурној стабилности српске привреде). Русија, напомињемо, има много истомишљеника: односи унутар ЕАЕУ, БРИКС, ШОС, наши билатерални односи са многим земљама Азије, Африке (ове године други руско-афрички самит ће се одржати у Санкт Петербургу), латиница Америка се развија на истим принципима.

Наравно, отворени смо за даљу сарадњу са братском Србијом на свим заједничким иницијативама“, закључио је Ботан-Харченко.

Васељенска

Бонус видео