Турци имају своју верзију Косовског боја, потпуно другачију од свега што знамо

Косовски бој представља једну од најзначајнијих битака у историји српског народа, а мит о јунацима који су се жртвовали против вишеструко моћнијег непријатеља постао је један од темеља националне свести и очувања идентитета кроз векове у којима Срби нису имали своју државу, а своју слободу куповали су крвљу ратујући за друге царевине, непрестано сањајући о ослобођењу и повратку ‘онамо ‘намо.

Иако о самој бици која се догодила на Видовдан, 28. јуна 1389, године илити „лета 6897. индикта 12. месеца 15. у дан уторак, а час је био шести или седми, не знам, Бог зна.”, како је на каменом стубу урезао деспот Стефан Лазаревић и поставио свој запис о Косовском боју на Газиместану, нема много извора на основу којих би се могло утврдити чак ни то ко је победио у боју. Историчари се слажу да је битка несумњиво била велика и несвакидашња по томе што су оба владара, кнез Лазар и султан Мурат, страдали у њој.

Током шест векова и готово седамдесет великих ратова које је Османска империја водила на три континента, никада се није десило да један султан погине у бици.

Колики је траг Косовска битка оставила међу самим Турцима, сведочи и чињеница да су страни изасланици пред султане излазили тако што су их лични гардисти турског владара држали за руке.

Када је реч о погледу на битку, мотиве, па чак и исход рата, доступни извори не говоре много, а свакако да мистерији која обавија Косовски бој још више даје на значају и то што су верзије о сукобу различите, па чак и опречне.

Поједини историјски извори говоре о турској победи, нерешеном исходу, па чак и о српској победи.

Можда једна од најинтересантнијих турских верзија Косовске битке јесте она коју пропагира професор Јусуф Огузоглу, стручњак за османску историју и професор историје на Универзитету Улудаг у Бурси.

Како се на Косову и Метохији, под контролом привремених власти приштинских Албанаца, све више врши затирање српске историје, цркава и споменика као њених највернијих сведока, тако се истовремено шири пропаганда о турској владавини као периоду златног доба.

На Косову и Метохији се сада обележава сећање на погибију султана Мурата у Косовској бици у склопу коплекса Муратово турбе, у селу Мазгит, надомак Приштине. На једном од таквих скупова, овим поводом, пре неколико година, професор Јусуф Огузоглу говорио је о великој турској победи.

– Касније и српски извори признају овај пораз. На почетку, јуначка смрт султана Мурата створила је атмосферу победе, међутим, аутентични историјски документи показују да је турска држава остварила велику предност – истакао је том приликом Огузоглу.

Оно што је интересантно, према речима професора Огузоглуа, иницијатор битке је био српски кнез Лазар.

– Он је окупирао руднике злата и сребра на Косову дајући их на коришћење саксонским трговцима. Главни циљ био му је – да Србију поново начини царевином – тврди Огузоглу.

Турски професор каже да је у те сврхе Лазар почео да троши велике суме новца како би проширио свој утицај у региону, истовремено стварајући савез са Бугарима, Грцима, али и са Мађарима и Чесима како би напао Османско царство.

– Увидевши ту опасност, султан Мурат је започео борбу против српске експанзије – рекао је Огузоглу.

Иако није допринео сазнању истине, а данашњи научници то ретко и раде, нема сумње да се Огузоглу придружио јахачима апокалиптичне приче о великосрпској агресији. Изгледа да кнез Лазар није знао за људска и мањинска права.

Дејан Новаковић/Политика

Бонус видео