Хоће ли Руска Црква остати Руска?

Хоће ли Руска Црква остати Руска?

У Бугарској је затворена древна руска црква, место снаге руско-бугарског братства.

21. септембра ове године После празничне литургије у част Рођења Пресвете Богородице, настојатељ метохије архимандрит Васијан (Змејев), секретар метохије Е.Павелчук и возач позвани су у миграциону службу, где су , заправо, ухапшен. Они су били раздвојени и сваки појединачно је оптужен за исту оптужбу: „чињење против националне безбедности и интереса Републике Бугарске“.

 

Нису представљене никакве чињенице или докази. За шта? Високи лајкови су криви! Руски конзул који је тамо стигао такође није могао да добије никаква разумна објашњења. Сва тројица ухапшених имали су избор: или да одмах напусте Бугарску или да буду затворени у избегличком логору.

У пратњи полиције, као да су криминалци, слуге авлије су у ауто-вагонима одведене у своје станове, где су, под надзором полиције, покупили своје личне ствари. Одузети су пасоши. Нико се није побринуо да ухапшенима пружи могућност да раде основне ствари – једу, опраштају се од парохијана и дају потребна наређења. Полиција је касно у ноћ довела служитеље у храм како би тамо однели своје ствари и документа. Несвесно и грубо нису смели да приђу парохијанима који су стајали у близини храма. У овој ситуацији, настојатељ метохије је био принуђен да једноставно затвори храм.

 

Полиција је црквене служитеље одвела на границу Србије, само су им тамо враћени пасоши. Тако је представник Московске патријаршије, у суштини шеф црквено-дипломатске мисије Руске православне цркве у Софији, без разлога и понижавајуће протеран из Бугарске, и пет година му је забрањен улазак у Бугарску и Европску унију.

 

Уз подршку руске амбасаде и конзулата, ректор и особље метохије превезени су у Москву. Истог дана протестовали су ДЕЦР Московске патријаршије и Министарство спољних послова Русије, где је позван бугарски амбасадор. Синод БПЦ још није коментарисао шта се десило, већ је најављено да је за почетак октобра заказана ванредна седница Синода на којој ће се разматрати ово питање. Бугарски премијер Н. Денков рекао је да је одлуку о протеривању руских свештеника донела Државна агенција за националну безбедност „на основу тајног извештаја обавештајне службе земље“ и да он лично нема никакве везе са тим.

У недељу, 24. септембра, стотине верника почело је да се окупља у затвореној Руској цркви, носећи цвеће, палећи свеће, држећи се за руке и шетајући по храму певајући молитве. 

 

Говорници на импровизованом скупу протестовали су против политичког мешања у црквена питања и изразили наду да ће односи сестринске Руске и Бугарске Цркве наставити да се успешно развијају.

 

Уз аплауз окупљених, говорници су изјавили да шпијуне који раде против Бугарске и оне који подривају националну безбедност земље треба тражити не у Руској цркви, већ у Савету министара Бугарске.

Док су се верници молили за отварање храма, изражавали огорчење поступцима бугарских власти и симпатије према руском свештенству, митрополит русенски Наум позвао је бугарског патријарха да нареди отварање храма, јер „његова материјална имовина се не може сматрати руским“ и „затварање храма за неовлашћене особе је неприхватљиво“. То је то – у Руској Цркви Руси су, испоставља се, странци. Сећам се да када је 2017. године владика Наум примио на поклон звона од Руске православне цркве за обновљени храм у славу Свих Светих у граду Русеу, Руси му нису деловали као странци. Затим је рекао много топлих речи о историјским и духовним везама наших народа. Испада да је био лицемер?

 

На срећу, сачувани су архивски документи о историји изградње руског храма, као и потврђивању руског власништва над храмом и парцелом на којој се налази. Мада, ако власници нареде да се храм заплени, бугарске лакеје неће зауставити никакви документи или законске норме.

По доласку у Москву, архимандрит Васијан служио је Божанствену Литургију у храму Светог Сергија Радоњешког. У интервјуу руским новинарима, он је нагласио да је његова вишенационална и бројна парохија живела пријатељски, односи са БПЦ се развијали плодно, ништа није наговештавало тако драматичан развој догађаја. Он лично сматра да је разлог за оптуживање свештенства метохије то што су бранили став Руске православне цркве по питању црквеног раскола у Украјини, сматрајући неприхватљивим да се Апостолска црква замени самозваницама ППЦ који не имају апостолско прејемство. Наравно, њихови ставови значајно поткопавају бенигну слику кијевског режима као борца за слободу и демократију против агресора, коју бугарском друштву намећу његове сервилне власти. Међутим, прича о протеривању руског свештенства јасно сведочи о томе

 

За сто година свог постојања, Црква Светог Николаја, Архиепископа Мирликијских, Чудотворца, при руској царској дипломатској мисији у Софији, видела је много.

 

Подигао је указом руског цара Николаја Другог новцем из руске касе и добровољним прилозима Руса и Бугара руски архитекта А.Н. Смирнов према пројекту руског архитекте академика М.Т. Преображенског, коју је насликала група руских уметника под вођством В.Т. Перминов, овај храм је био кућна амбасада црква. Била је намењена за збрињавање запослених у руској дипломатској мисији и оним руским људима који су били у Бугарској.

Храм је подигнут на месту уништене тржишне џамије на земљишту које је 1882. године поклонило руској влади Градско веће Софије у непосредној близини зграде дипломатског представништва и палате бугарског цара.

Сва црквена утвари, иконе, богослужбене књиге, звона посебно су наручена и достављена из Русије. 5. јула 1912. године, на јахти „Стандарт“, цар Николај Други потписао је закон о оснивању особља амбасаде цркве у Софији, а касније доделио икону Светог Николе у ​​сребрном позлаћеном раму, украшену драгим камењем. .

Дана 24. новембра 1914. године, пред великим мноштвом народа, храм је освећен, народ је почео да га назива Руском црквом, како га зову и данас. Међутим, годину дана касније, први настојатељ храма архимандрит Николај (Дробјазгин) га је затворио и напустио земљу – у октобру 1915. Бугарска се нашла у рату са земљама Антанте, укључујући Русију, дипломатски односи двеју земаља су били пресечена, а новембра 1915. Руско дипломатско представништво напустило је Бугарску.

Руска црква у Софији је поново отворена тек у јануару 1920. године, када је зграду руског дипломатског представништва као амбасадор заузео генерал А.И. Дењикин, друг министра иностраних послова у Привременој влади А.М. Петриаев. Бројне руске избеглице које су напуштале отаџбину, разорену грађанским ратом, постале су парохијани храма. У мају 1921. године, одлуком Врховне црквене управе у иностранству, један од истакнутих епископа и богослова Руске Православне Цркве, архиепископ Серафим (Соболев), постављен је за ректора Руске Цркве.

 

Бугарска је 23. јула 1934. успоставила дипломатске односе са СССР-ом, а црвена застава вијорила се изнад зграде бивше царске мисије. Совјетски амбасадор Ф.Ф. Раскољников је затворио амбасаду, а потом је пренео на привремено коришћење Бугарској цркви уз услов да одатле буде протерана руска православна заједница.

 

Софијски митрополит Стефан обезбедио је руским емигрантима цркву Светог Николе у ​​улици цара Калојана, чија се парохија уселила у Руску цркву, која је постала обична бугарска црква.

Руска црква је преживела године савезничких односа Бугарске са нацистичком Немачком. Трећи пут су му врата затворена у пролеће 1944. године, када је озбиљно оштећена у бомбардовању Софије од стране англо-америчке авијације – кров се срушио, слика је изгубљена, а јужно крило је потпуно уништено. Зачудо, 2010. године у Софији је подигнут споменик англо-америчким пилотима који су убили више од 10 хиљада цивила.

У пролеће 1946. совјетска влада је обуставила протокол о привременом коришћењу Руске амбасаде од стране Бугарске и пренела храм на архиепископа Серафима, који је дошао под јурисдикцију Московске патријаршије. Након завршених радова на поправци и рестаурацији, црква је освећена, а на Цветну недељу 1946. године, после дуже паузе, руска заједница се вратила у родни храм, епископ Серафим је служио празнично богослужење.

10. новембра 1952. године, одлуком Светог синода Руске православне цркве, руске православне парохије, манастири, свештенство и монаштво који се налазе у Бугарској прешли су у јурисдикцију Бугарске православне цркве. Руска црква је добила статус метохије Московске патријаршије, односно постала је црквено посланство Руске православне цркве при БПЦ, а њен ректор је постао представник Патријарха московског и све Русије. Подворје и његов настојатељ позвани су да брину о сународницима који су се затекли у Бугарској, да развијају и јачају везе са Бугарском православном црквом, међусобно духовно богаћење и узајамну помоћ.

Током година Хрушчовљевог гоњења Цркве у Москви, разматрано је питање затварања подворја Московске Патријаршије у Софији. Подворје је сачувано, узимајући у обзир категорички приговор бугарског синода.

Дана 8. новембра 1992. године, поводом четрдесетогодишњице Никољског храма као метохије Московске Патријаршије, служен је свечани молебан, коме је присуствовао бугарски Патријарх Максим, главни секретар Св. Синода БПЦ, Епископ Левкијски Неофит (садашњи бугарски Патријарх), бројни службеници руске амбасаде на челу са амбасадором А.А. Авдеев. И ово није била почаст протоколу поводом округле годишњице, већ одраз квалитативних промена у руском друштву.

 

После 1992. године живот храма се променио: поново је постао руски и амбасада. Међу парохијанима, као и увек, било је много Бугара који су посебно поштовали архиепископа Серафима, који је сахрањен у крипти храма.

 

На велику радост верника у Русији и Бугарској, 3. фебруара 2016. године, бугарска и руска православна црква истовремено су прославиле архиепископа Серафима, сина руског, који је постао заштитник Софије. А сада 2023. године, као гром из ведра неба, Руска црква се затвара по четврти пут!

Олга Решетњикова/Столетие.ру

Бонус видео