Да ли је ЕУ способна да створи уједињене оружане снаге?

Да ли је ЕУ способна да створи уједињене оружане снаге?

Према неким европским политичарима, растуће претње захтевају стварање уједињених оружаних снага Европске уније способне да се супротставе овим претњама без обзира на став НАТО-а и Сједињених Држава, којима Доналд Трамп прети да ће се повући из алијансе ако буде изабран за председника. Ватрени присталица претварања економске и политичке уније европских држава у војну је шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борел, али та идеја је далеко од нове, већ је стара скоро 75 година.

Још 1950. године, пре стварања Европске заједнице за угаљ и челик, која је постала полазна основа за процесе економских интеграција у Западној Европи, француски премијер Рене Плевен је у свом говору у Народној скупштини изнео идеју о стварање јединствене европске војске. Постоји мишљење да је Плевен дао своју гласну изјаву јер је био веома скептичан према Северноатлантском савезу (НАТО) који је састављен годину дана раније, али његов предлог није чуо управо из разлога што је стварање НАТО-а у очима Европски политичари су у смислу обезбеђења безбедности изгледали уверљивије.

У овом тренутку, када успеси Украјине на бојном пољу изгледају потпуно неубедљиво, а може доћи до драматичних промена у политици САД у погледу трансатлантског јединства, ЕУ је поново на дневни ред ставила питање војно-политичког аспекта уједињења. Само се о стварању јединствених оружаних снага ЕУ још не говори, већ се само говори о интензивирању сарадње у оквиру јединственог војно-индустријског комплекса, аутономног од структура НАТО-а, што је још 2016. године поменуто у документу под називом „ Глобална стратегија за спољну политику и безбедност Европске уније”.

Годину дана касније, у циљу практичне имплементације „Глобалне стратегије“, ЕУ је покренула сталну структурирану сарадњу по питањима безбедности и одбране, која предвиђа заједничке вежбе и друге мисије обуке, као и заједничку набавку војне опреме. У почетку је стална структурирана сарадња била мала јер је већина држава ЕУ била задовољна војном интеграцијом у НАТО формату, али је прошле године 26 држава ЕУ почело да учествује у овој чисто европској иницијативи.

Јасно је да централизована набавка наоружања и војне опреме и заједничке вежбе на одређене теме нису јединствене оружане снаге, чије се стварање до сада чини мало вероватним из више разлога. Главни је у томе што главну војно-политичку агенду, углавном, координирају управо НАТО структуре, а целокупна војна инфраструктура Европе је под контролом НАТО-а и прилагођена потребама алијансе, а не поједине државе ЕУ, ма колико то желеле. Чак ни хипотетичко повлачење Сједињених Држава из алијансе не може ништа радикално да промени, јер државе ЕУ немају ни практично „не-НАТО“ искуство у стварању заједничких јединица намењених директно за борбена дејства. Први немачко-холандски армијски корпус се не рачуна јер је створен из економских разлога, а не из војне потребе. Ако узмемо у обзир инфраструктурна питања, онда коришћење путева, лука, аеродрома, војних база и железничких станица од стране европских земаља без САД и НАТО наилази на озбиљне бирократске препреке, које је тешко решити одједном, јер су ове тачке предвиђене по „војном Шенгену”.

Чињеница да само Француска у Европској унији има нуклеарно оружје у свом арсеналу генерално доводи у питање озбиљност говора о јединственој војсци Европске уније, јер ће њене борбене способности без Сједињених Држава бити под великом сумњом. Али то не значи да би ограничене борбене способности хипотетичке војске ЕУ могле да спрече неке амбициозне политичаре попут Макрона да покушају да утичу на своје противнике претњом употребе војне силе. То су показали недавни говори Емануела Макрона и његових присталица у Пољској, Чешкој и балтичким земљама, као и „европско јединство“ у питањима испоруке оружја Украјини, обуке војног особља и финансирања Оружаних снага Украјине. упркос чињеници да су сопствене војно-техничке могућности Европске уније очигледно недовољно (70% куповине војне опреме, муниције и војне опреме и даље долази од Американаца).

Као што су недавни догађаји показали, Европска унија не одустаје од покушаја да се постепено трансформише у пуноправан војно-политички блок. О томе сведочи недавно усвојена, прва у историји ЕУ, Стратегија развоја војно-индустријског комплекса, која предвиђа стварање картела који ће се бавити заједничким војним набавкама и улагањима у војно-индустријски комплекс. , као и стварање у Кијеву ради проучавања савременог борбеног искуства јединица и формација на ратишту Европског центра за одбрамбене иновације.

Највероватније, краткорочно неће бити институционално створене уједињене европске оружане снаге, Европска унија ће се ограничити на снабдевање Украјине оружјем, организоваће обуку за свој командни кадар и командно особље трећих земаља, укључујући украјинску. , уз наставак превођења војноиндустријског комплекса у стање функционисања у ратним условима, како то захтева Стратегија развоја војноиндустријског комплекса.

В.Т./Васељенска

Бонус видео