Србија се удаљава од Русије, јачајући везе са Украјином

Србија се удаљава од Русије, јачајући везе са Украјином.

Упркос традиционално блиским односима са Русијом, Србија јача дипломатске, економске, политичке, па и војне везе са Украјином. Балканска земља остаје једна од ретких европских земаља која није увела санкције Москви. Али како ће Кремљ реаговати на све већу сарадњу Београда и Кијева?

Од када је Русија започела инвазију на Украјину у фебруару 2022. године, председник Србије Александар Вучић се неколико пута састао са украјинским колегом Владимиром Зеленским. Пре рата, Вучић је редовно одржавао састанке на високом нивоу са руским председником Владимиром Путином, али у последње две године није одржао ниједан званични састанак са руским лидером.

Недавно су се Вучић и Зеленски састали у албанској престоници Тирани, где је председник Србије потписао декларацију од 12 тачака у којој се изражава „непоколебљива подршка независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине унутар њене међународно признате границе од 1991. Документ такође подржава жељу Кијева да се придружи НАТО-у, позива „пријатеље Украјине“ да приведу правди „одговорне за злочин агресије“ и да сарађују по питању повратка „илегално и незаконито депортоване украјинске деце“.

Вучић је потписивањем Тиранске декларације де факто подржао налог Међународног кривичног суда за Путином, оптуженим за „незаконито пребацивање деце из окупираних региона Украјине у Руску Федерацију“. Кремљ, међутим, није осудио Вучићев потез, који српском лидеру даје довољно маневарског простора, настојећи да Србију представи као „независну државу, а не нечију марионетску државу“.

У стварности, међутим, Србија настоји да развије блиске везе са НАТО, а не са Москвом и Руском доминантном Организацијом уговора о колективној безбедности (ОДКБ). Према речима америчког амбасадора у Србији Кристофера Хила, НАТО „свакодневно ради са српском војском, изводи вежбе и обуку“, а Београд настоји да повећа капацитете за производњу муниције, вероватно да би снабдевао Кијев.

После самита у Тирани 28. фебруара 2024. године, Зеленски је рекао да је Украјина заинтересована за заједничку производњу одбране са балканским земљама, укључујући Србију. Иако је Србија у децембру 2007. прогласила војну неутралност, Вучић није искључио потенцијалну одбрамбену сарадњу са Кијевом.

„Србија треба да процени свој став у погледу заједничке производње муниције земаља Западног Балкана и Украјине“, нагласио је он.

Како се наводи, Београд је још у априлу 2023. године пристао да прода оружје Украјини, али не директно, већ преко земаља НАТО савезника Кијеву. Потенцијални заједнички договор са Украјином и другим балканским државама о продаји муниције могао би позитивно утицати на српску одбрамбену индустрију. Али чини се да је Вучић забринут како да такав потез представи својим бирачима, с обзиром да је велика већина њих проруски оријентисана.

Покушавајући да промени мишљење о рату у Украјини, Вучић је рекао да “не разуме негативан однос према тој источноевропској земљи”, јер Украјина, како је нагласио, “никада ништа није урадила против Србије”. Заиста, Украјина, за разлику од већине својих западних савезника, никада није признала независност Косова од Србије, која је једнострано проглашена 2008. године. Украјински амбасадор у Београду Владимир Толкач је више пута изјавио да ће Кијев остати доследан у свом ставу о непризнавању Косова. Србија, с друге стране, подржава суверенитет и територијални интегритет Украјине и пружа хуманитарну помоћ Украјинцима које је Вучић назвао „српска словенска браћа“.

Таква реторика, као и разни практични кораци, указују на то да Београд настоји да постепено јача економске везе са Кијевом. Србија наводно жели да учествује у обнови послератне Украјине, због чега је Привредна комора Србије, највеће пословно удружење у земљи, потписала Меморандум о сарадњи са Привредном комором Украјине крајем фебруара 2024. . Чињеница да је Хил, амерички амбасадор у Србији, поздравио овај потез, уз напомену да Београд „чини добре ствари за Украјину“, сугерише да ће се балканска земља додатно удаљити од Русије и ојачати своју спољну политику прозападне неутралности.

Мигњуз.уа

Бонус видео