Опстанак села или пут ка гашењу школа

Опречни ставови о новом законском решењу које омогућује формирање комбинованих одељења и од петог до осмог разреда

Више од 19.000 ученика од првог до четвртог разреда основне школе похађа наставу у комбинованим одељењима. У одељења са комбинацијом два разреда иде 15.842 ђака, 2.130 учи у одељењима са комбинацијом три разреда, а са четири 1.291 ученик.

Поред тога, школу у којој је једни ђак похађа 143 ученика, показују подаци Републичког завода за статистику за школску 2020/21. годину, објављени у публикацији „Кључни подаци о образовању у Србији“, аутора Ивана Ивића, Ане Пешикан и Александра Костића.

Комбинована одељења до сада су се формирала за ученике од првог до четвртог разреда основне школе (разредна настава), а недавним изменама Закона о основном образовању, то ће бити могуће и у предметној настави, односно од петог до осмог разреда.

У Министарству просвете за Данас напомињу да континуитет образовно-васпитног рада у школама са комбинованим одељењима има дугу традицију у срединама са малим бројем ученика и да су такве школе данас и реалност и потреба.

– Овакав вид организације рада и у другом циклусу основне школе јавио се као потреба, нарочито у срединама где се број ученика смањује. Он даје могућност да се, у зависности од специфичности школе у погледу ресурса, повећа ефикасности образовања и васпитања – тврде у Министарству.

С друге стране, Иван Ивић, професор Филозофског факултета у Београду у пензији, каже за Данас да је изненађен коме је пало на памет да осмисли увођење комбинованих одељења у предметној настави.

– То сигурно води опадању квалитета наставе и образовних учинака. Емпиријска испитивања су показала да су образовна постигнућа ученика у комбинованим одељењима нижи него у „чистим“ одељењима. Комбинована одељења се, по правилу, отварају у малим школама у сеоским срединама где су услови за учење лошији и где ђаци и иначе постижу лошије резултате, а ово ће их додатно погоршати. Тиме се врши додатно социјална дискриминација, пре свега, сеоског становништва што вероватно води ка затварању тих школа јер ће родитељи видети да деца постижу лошије резултате и неће желети да она похађају наставу у таквим одељењима – сматра Ивић.

Његово уверење дели професор историје и синдикалиста из Крагујевца Милан Јевтић, који је недавно у својству члана ресорног Одбора за образовање Демократске странке оценио да ново законско решење „води ка гашење школа у малим насељеним местима, тако да ће села без школа нестати па ће страни инвеститори, попут Рио Тинта, лакше доћи до земљишта“.

Крстивоје Шпијуновић, дугогодишњи декан Учитељског факултета у Ужицу, један од ретких стручњака који се бавио овом темом, сматра да постојање комбинованих одељења у предметној настави није модел коме треба тежити, али да је свакако бољи од решења да се школа затвори.

– Било би интересантно доћи до статистичких података о броју осморазредних школа, односно школских места, које имају мање од 50 ученика, јер су оне у сталној опасности да буду затворене, а ученици упућени да похађају наставу у некој другој школи. Мислим да би тај број био запањујуће велики и указивао на потребу да се проблем на неки начин решава – каже за Шпијуновић за Данас.

Прва могућност, према његовом мишљењу, је да овакве школе наставе са радом по организационој структури по којој раде и школе са неколико стотина или више од хиљаду ученика, што собом носи низ аномалија педагошке, психолошке, организационе и финансијске природе.

Друга могућност је да се таква школа затвори, што је из угла просветних власти вероватно најједноставније решење.

– Међутим, такво решење има низ негативних последица по ученике, родитеље, наставнике и средину у којој се школа налази. Уосталом, гашење школе је последњи знак да је селу дошао крај и да га је друштвена заједница препустила тихом умирању – истиче Шпијуновић.

Као трећу могућност он наводи да такве школе наставе са радом, али по фелексибилнијем моделу, односно по другачијој организационој структури у односу на школе са великим бројем ученика.

– Свакако да тај модел није идеалан и није модел коме треба тежити, али је у овом тренутку једино могућ и представља, по мом мишљењу, боље решење од претходно поменутих. Тиме се, пре свега, омогућава да школа настави са радом и буде и даље не само васпитно-образовни, већ и културни и друштвени центар око кога се окупљају људи у селу – истиче Шпијуновић.

Он напомиње да настава у комбинованим одељењима у предметној настави може да буде и продуктивна и ефикасна, али да томе треба да претходи добра припрема, те да би било погубно ако би наставник изводио наставу свог предмета тако што би са сваком групом ученика истог разреда радио по десет минута.

Без обзира на чињеницу да је традиција рада у комбинованом одељењу стара колико и организовано школовање на нашим просторима, Шпијуновић указује да у овој области још увек има много заблуда, дилема и проблема, а мало је истраживања (сва се односе на ученике од првог до четвртог разреда) која би помогла да се на егзактној основи све то разреши.

– Посебно је отворено питање квантитета и квалитета знања. У вези с тим преовладава утисак да ученици који су наставу похађали у комбинованим одељењима показују слабије резултате у односу на ученике који су наставу похађали у „чистим“ одељењима. То посебно показују подаци до којих је дошао и које је у својој књизи „Мале сеоске школе“ објавио проф. др Недељко Трнавац. Међутим, у једном истраживању које смо спровели на узорку од 758 ученика који су наставу од првог до четвртог разреда похађали у комбинованом одељењу и 530 ученика који су наставу похађали у „чистом“ одељењу утврђено је да између њих не постоје статистички значајне разлике у успеху из српског језика и математике на завршетку осмог разреда – каже Шпијуновић.

Он наводи и друго истраживање које је показало да су ученици четвртог разреда који су наставу похађали у комбинованом одељењу постигли значајно бољи успех у самосталном решавању математичких задатака од вршњака у „чистим“ одељењима.

– Такви и слични резултати свакако уливају оптимизам и учвршћују веру у оправданост и ефикасност рада у комбинованом одељењу, па и када је у питању евентуална настава у комбинованом одељењу од петог до осмог разреда – сматра Шпијуновић.

Ипак, он указује да у вези са новим законским решењем постоје бројне дилеме и проблеми: под којим условима ће наставу похађати сви ученици од петог до осмог разреда у једном одељењу; на који начин комбиновати разреде; да ли је ефикаснији модел ближих или удаљенијих разреда; да ли је и у којим условима могућ рад у смени и по; у којим наставним предметима је могуће истовремено изводити наставу у свим разредима, а којима треба поштовати узрасне разлике.

Ту је и отворено питање распореда часова и дужине часа, како постојеће наставнике оспособити за изузетно специфичне и сложене услове рада у комбинованом одељењу, на који начин ће наставнички факултети реаговати на ову новину, како и на који начин вредновати рад наставника у комбинованом одељењу, како разрешити проблем технолошког вишка који ће се појавити упоредо са применом овог модела наставе у старијим разредима основне школе…

– Свакако да није могућ униформан приступ овом проблему. Много тога зависиће од броја ученика, развијености средине, расположивог наставног кадра и тако даље. Из тих разлога за ефикасније решавање овог проблема треба максимално уважавати принцип флексибилности и стручне аутономности и одговорности наставника који ће ову наставу изводити. Остаје да верујемо да ће настава по овом моделу помоћи да се школска мрежа у Србији ипак очува и да се што већем броју ученика омогући основно образовање под приближно једаком условима, што је не само законскам већ и уставна обавеза – наводи Шпијуновић.

Технолошки вишкови

Синдикати су незадовољни новим законским решењем јер тврде да ће произвести нове технолошке вишкове. На питање да ли су радили процену о потенцијалним вишковима, из Министарства су одговорили да ће листа технолошких вишкова, као и сваке године, бити утврђена пре почетка нове школске године, до 15. августа.

Ограничења

Актуелни Правлник о критеријумима и стандардима за финансирање школа предвиђа да се образовно-васпитни рад у првом циклусу основног образовања може организовати и у комбинованом одељењу. Такво одељење састављено од ученика два разреда може да има до 15 ученика, док одељење од три или четири разреда може да има до 10 ђака.

Предности

Крстивоје Шпијуновић каже да међу теоретичарима и практичарима скоро да нема неслагања о томе да је у комбинованом одељењу наглашенија потреба за индивидуалним радом и индивидуализацијом наставе, чиме се стварају услови за уважавање и поштовање разлика међу ученицима.

Комбиновано одељење је погодна и стимулативна средина за развијање самосталности и креативности код ученика, оно оспособљава ђаке за самообразовање, обезбеђује чешће понављање и чвршће повезивање наставних садржаја у једну целину. Ученици млађих разреда су у ситуацији да спонтано упознају многе појмове и чињенице којима оперишу ученици старијих разреда, а ови су, опет у ситуацији да обнове оне садржаје које су обрађивали претходних година.

У комбинованим одељењима је централна тачка наставе померена са поучавања на учење, што је тенденција свих савремених теорија наставе, а тиме се значајно мења и позиција ученика и позиција наставника.

Перманентна смена директне и индиректне наставе са комбинацијом различитих облика рада и врста наставе чини рад у комбинованом одељењу динамичнијим, атрактивнијим и интересантнијим за ученике. Рад у комбинованом одељењу је такав да захтева брже прелажење на мултимедијски систем наставе и интензивније коришћење могућности које пружа савремена образовна технологија.

Данас