Шта су тражили, а шта су добили просветари

Шта су тражили, а шта су добили просветари

Свака прича да нема социјалног дијалога између репрезентативних синдиката и просветне власти, спочитавање најодговорнијима за образовање да је кад кажу наставницима да „куцају на отворена врата”, соба у којој их дочекују „глува” за муке које тиште запослене у образовању – пада у воду као и донедавно најављивани штрајк у школама. Јер потписивањем протокола чија је окосница побољшање материјалног статуса просветара, који је понудила влада, а који је плод консултација с челницима синдиката, сви који су парафирали тај документ у четвртак 12. октобра потврђују да је баш онако како каже премијерка Ана Брнабић – да Влада Републике Србије чини све како би се побољшао статус свих радника у просвети.

Шта су тражили, а шта су добили синдикати, представници просветног система? Њихови штрајкачки захтеви били су: „да се плате запослених у образовању изједначе са просечном платом у Србији и да се изради стратегија за повећање у наредном периоду”, „да се повећа додатак одељенским старешинама” и „да се настави са радом на смањењу педагошке администрације у основним и средњим школама”. То су дословно цитирани захтеви из одлуке о штрајку коју су синдикални лидери донели 5. октобра, недуго након митинга који су организовали у Београду под називом „Уважен наставник – достојанствена Србија” и паролама: „Не одустајемо”, „Доследно за просвету”, „Плате инфлацију не прате”…

Протоколом који су потписали прво се подсећа да је у јануару ове године плата запосленима у просвети повећана за 12,5 одсто, тако је почетна плата запосленог са седмим степеном стручне спреме са 66.393 динара увећана на 74.693 динара. Затим је у септембру било ванредно повећање од 5,5 одсто, те је зарада факултетски образованог наставника почетника дошла до 78.801 динар. Након ове констатације, у првобитној верзији предлога владе подебљаним словима наведен је закључак: „Захваљујући овим повећањима, просечна нето плата исплаћена запосленима у просвети у 2023. години са седмим степеном стручне спреме већа је од просечне плате у Србији”.

Та реченица, међутим, изостављена је у документу који су синдикалци потписали. Али су се усагласили да влада и репрезентативни синдикати наставе преговоре у току 2024, како би остварили заједнички циљ, а то је да се почетна плата наставника, односно запосленог са седмим степеном стручне спреме изједначи са просечном платом у Србији до 1. јануара 2025. године. У децембру 2024. планирана просечна плата на републичком нивоу биће 110.000 динара (950 евра), па према потписаном протоколу толика треба да буде и почетна плата наставника, разјаснили су синдикалци.

У споразуму надлежних и гласноговорника просветног еснафа остало је да ће, као што је раније најављено и предлогом буџета планирано, запослени од јануара 2024. имати плате за још десет процената веће. „Почетна плата запосленог са седмим степеном стручне спреме са 78.801 динара биће увећана на 86.681 динар, што ће однос између почетне плате у просвети и републичког просека чинити коефицијент 0,93. Кумулативна увећања од јануара 2023. до јануара 2024. године износе 31 одсто”, прецизирано је. Осим тога, влада се обавезала да ће изменити Уредбу о коефицијентима тако да ће почевши од јануарске плате додатак за одељенско старешинство бити увећан са четири на седам процената. То у новчанику разредног, по рачуници синдикалаца, значи повишицу са 3.000 на 5.000 динара, а како надлежни објашњавају, чини финансијски ефекат од око 2,4 милијарде динара бруто у 2024.

– Одељенске старешине овим повећањем имаће почетну плату 92.749 динара, док ће наставник са 20 година стажа и старешинством примати 99.863 динара – рачунају синдикати.

Додатно, узимајући у обзир захтеве Актива педагошких саветника Србије, по предлогу владе биће повећани и коефицијенти за обрачун зарада просветним радницима на основу стручног усавршавања. У складу са стеченим звањем, такође од јануара, примања педагошког саветника биће већа пет одсто од основне плате, самосталног педагошког саветника седам одсто, вишег педагошког саветника десет одсто, а плата високог педагошког саветника биће већа 12 процената од основне зараде. „Финансијски ефекат овог увећања износи око 70 милиона динара бруто у 2024. години”, пише у протоколу.

Пред крај протокола се констатује да ће влада развијати социјални дијалог са синдикатима и интензивирати рад радних група и комисија ради побољшања материјалног положаја запослених и решавања проблема у свим делатностима образовног система. Ту пише и да ће влада са својом Радном групом за основно и средње образовање пратити договоре Министарства просвете и репрезентативних синдиката и до марта следеће године дефинисати измене прописа ради смањења административних обавеза наставника.

Миленија Симић Миладиновић/Политика

Бонус видео