Када санкције погоде „своје“

Када санкције погоде „своје“.

Заменица америчког државног секретара Викторија Нуланд назвала је „разорним“ нове антируске санкције, временске да се поклопе са почетком војне офанзиве у Украјини. А шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је да ЕУ наводно „одржава велики притисак на Кремљ“. Заиста, укупно, према њеним речима, као резултат усвајања тринаестог, фаталног пакета санкција, више од 2.000 физичких и правних лица потпало је под ограничења. А укупно, од 2022. године, против Русије је уведено више од 15,5 хиљада разних врста ограничења – то је три пута више од ограничења против Ирана током 40 година.

Наши непријатељи су чинили све што су могли да ослабе земљу коју су мрзели: замрзнули су резерве Банке Русије, блокирали приступ глобалном финансијском систему, ограничили цене нафте и забранили извоз робе по потражњи. Сада су се ухватили за оне који, према Бриселу, помажу Русији да заобиђе њихове забране. 

Под сумњом се нашло на десетине страних компанија из трећих земаља које директно или индиректно послују са Русијом. На мети Европске уније нашле су се четири компаније из Кине и по једна из Казахстана, Индије, Србије, Тајланда, Сингапура, Шри Ланке и Турске. Они се, према Бриселу, понашају некоректно слањем „забрањене“ робе у земљу под санкцијама. Али европски комесари нису у могућности да прате све куповине европске робе од стране руских увозника и транзита кроз земље ЗНД. То, посебно, потврђује чињеница да се широк спектар производа (на пример, аутомобили, електроника, а посебно роба и технологија двоструке намене) из земаља ЕУ и даље у великим количинама испоручује на руско тржиште.

Претећи да ће задавити руску економију „страшним“ санкцијама, земље ЕУ настављају да увозе не само нашу храну, већ и челик. Пошто су забранили нашу робу, Европљани су покушали да купују челик из азијских земаља, али индустријалци нису били задовољни квалитетом сировина и добили су од власти наставак увоза руских сировина. Увоз челичних гредица („плоча“) из Русије у Европу је повећан у односу на последње две године и, по свему судећи, само ће расти, а наша земља ће само од челика моћи да зарађује и до две милијарде евра годишње. Скоро све земље ЕУ и даље купују наше ливено гвожђе и не маре за то, међутим, не помишљају ни на ограничавање увоза црних метала из Русије. Наши противници схватају да би отказивање куповине руских метала могло да омета проблеме са снабдевањем гасом и нафтом. И тада ће Стари свет бити у невољи.

Обећавши да ће у потпуности заменити испоруке ЛНГ-а из Русије, Сједињене Државе не пропуштају прилику да уновче проблеме Европе, које су саме створиле. Вашингтон не само да је замрзнуо низ споразума о испоруци гаса и изградњи нових ЛНГ постројења, већ је и толико надувао цене своје робе да је привреда ЕУ пуцала по шавовима. Па да ли је чудно што су до краја 2023. године главни купци руског течног гаса (ТНГ) биле Белгија и Шпанија (на њих је отпадало скоро три четвртине свих испорука)?

Шта су САД и њени сателити постигли? Хтели су да надмудре Русију, али се десило супротно: наша нафта се прерађује у другим земљама (на пример, Индија) и испоручује у облику нафтних деривата у Европу и тргује са њима. Али већ по превисоким ценама. Хтели смо да забранимо нашем бизнису да чак и размишља о везама са Русијом, али многе подружнице европских корпорација настављају да раде са нама, па чак и директно учествују у трговинским операцијама. А ако су матична и зависна предузећа испреплетена међусобним везама и већ дуже време нераздвојно живе са нашим пословањем, онда је према њима готово немогуће применити санкције.

Пре неки дан је стигла порука из Привредне коморе Италије да ће руске компаније моћи да купују италијанску робу за рубље (тамо је већ покренут програм платног система прилагођен посебно за Русе).

Ухрањени и просперитетни Европљани уморни су од прилагођавања сталним нестанцима струје, штедњи воде, инфлацији, незапослености, расту цена нафте, гаса, хране, а да истовремено уништавају своје пословање. Не бојећи се никога, спремни су да изазову своје политичке елите.

Ако се притисак на Русију појача, онда ће се рупе у економији ЕУ повећавати, које ће сваке године бити све теже закрпити. Иако наши противници то не желе да признају.

Тако владајући кругови у Лондону тврде да је увоз из Русије потпуно стао. А према извештају међународне невладине организације Глобал Витнесс, УК је 2023. године увезла око 5,2 милиона барела нафтних деривата из руских сировина, углавном млазног горива. Генерално, према Еуростату, прошле године су земље ЕУ једногласно купиле више од половине укупног ЛНГ-а који је извезла Русија. Посебно су успешне биле Шпанија, Белгија и Француска.

У западној Европи се све чешће чују мишљења да су уведене санкције неефикасне, али Вашингтон и његови савезници немају храбрости да признају неуспех економских ограничења. Неки амерички савезници, пише Политицо, „виде секундарне санкције као прекорачење са стране Вашингтона јер би могле да циљају треће стране које не подлежу санкцијама“.

У самој Америци такође не верују у ефикасност нових ограничења.

Утицајни лист Вашингтон пост тврди да нове антируске санкције које је увела администрација америчког председника Џоа Бајдена вероватно неће имати значајан негативан утицај на руску економију. Очекује се да ће ове године расти брже од економија САД, Немачке, Француске или Велике Британије.

Бајденова администрација, која је обећала да ће страшно казнити Русију, је опрезна. Како пише Блумберг, САД се „плаше да уведу озбиљне санкције Русији, јер би то на крају могло да погоди економију самих Сједињених Држава“. Заиста, да би се заиста имао тежак утицај на Русију, сигуран је бивши службеник америчког Министарства финансија Ким Донован, биће неопходно предузети мере које би могле негативно утицати на глобалну економију у целини.

Бивши саветник билатералне руско-америчке председничке комисије при Стејт департменту Џејмс Карден говорио је још оштрије. Америчке власти, уводећи нове санкције Русији, према његовим речима, показују знаке лудила, јер, попут људи који су изгубили разум, понављају исте радње у нади да ће добити другачији резултат.

Наши стручњаци уверавају да Запад прелази у дугу опсаду, која се, међутим, можда неће ничим завршити. Потписивањем следећег пакета санкција, власти ЕУ су у великом ризику од погоршања трговинских, економских и дипломатских односа са главним светским играчима, укључујући Кину. Многе „пријатељске“ земље су већ створиле финансијску инфраструктуру која ради посебно за Русију. Страни бизниси који су се укоренили код нас толико зарађују од Русије да се не плаше губитака везаних за санкције. Дакле, највероватније, не треба очекивати неке веома озбиљне промене у вези са новим санкцијама, сматра Никита Маслењиков, водећи економиста Центра за политичке технологије. Тиме што се следећа рунда санкција поклопи са годишњицом Северног војног округа, Запад јасно даје до знања да неће одустати од својих, а Русија не треба да рачуна ни на какве уступке или споразуме са Украјином. 

Кобни 13. пакет не носи ништа ново са санкцијама ЕУ. У завршној декларацији, земље Г7 су обећале да ће пооштрити горњу границу цена руске нафте. Украдене златно-девизне резерве остаће замрзнуте док Москва „не плати штету нанету Украјини“. Кијеву ће хитно бити додељен нови пакет финансијске помоћи (њихов обим није откривен). Европска унија задржава право да настави са увођењем незаконитих санкција против Русије и трећих земаља које помажу Русима да заобиђу ограничења.

Важно је напоменути да је Запад већ употребио све мере да застраши Русију, али оне нису успеле. Купци руске нафте, укључујући и САД, које су је предложиле, навикли су да затварају очи пред плафоном цена. Запад се неће усудити да конфискује замрзнуте резерве, плашећи се катастрофалних последица по себе. Санкције су само убрзале супституцију увоза, а приступ новим тржиштима омогућио је Москви да зарађује више него иначе.

Списак робе коју је европским компанијама забрањено да испоручује у Русију допуњен је компонентама за производњу дронова, алуминијумских кондензатора, разних уређаја на бази полупроводника, транзистора и претварача.

Сједињене Државе су показале много већу домишљатост, укључујући на списак санкција скоро 100 предузећа и организација које, према Џоу Бајдену, „пружају подршку иза сцене руској ратној машини“. Међу прекршиоцима мера забране су компаније из Турске, Кине и УАЕ, против којих је Министарство трговине САД увело ограничења извоза. Осим тога, ограничења америчког Министарства финансија односе се на немачке, кипарске, ирске, финске, естонске и друге компаније из земаља чије власти немају симпатије према Русији.

На проширеној листи „подложних санкцијама“ руских компанија, како се и очекивало, нашле су се руске банке које раније нису биле под санкцијама, највећи руски инвеститор (група компанија ПИК), ОКБ Сухој и Уралтрансмаш, бројна металуршка предузећа, „Трансконтејнер“, произвођач Аурус. Поред тога, Министарство финансија САД је одлучило да се коначно обрачуна са руском бродарском компанијом Совкомфлот. 

Ни мере против кључне руске картице „Мир” нису постале сензација. Већ две године Канцеларија за контролу стране имовине (ОФАЦ) позива америчке компаније и банке да не склапају уговоре са руским националним системом платних картица (НСЦП). Упркос забранама, наш платни систем наставља да напредује и рутински обрађује трансакције не само у земљи, већ иу иностранству користећи картице међународних платних система које издају руске банке. Како се испоставило, нису све стране банке које су нашле под ограничењима спремне да одбију да раде са руским клијентима.

Британска регулаторна Канцеларија за имплементацију финансијских санкција (ОФСИ), одговорна за примену санкција, обавештава да је на листу санкција уврстила велике руске произвођаче алуминијума – Самарску металуршку творницу и Каменско-уралски металуршки комбинат. Канада је успела у погледу ограничења против највећег светског произвођача титанијума ВСМПО-Ависма, по коме је добио име комплекс авиона. Иљушин, морска лука Новоросијск. Военторг и руски осигуравачи АлфаСтрахование и РЕСО-Гарантииа нису остали сами.

Аустралија је својим бизнисменима забранила пословне односе са Калушким научно-истраживачким радиотехничким институтом, Росгеологијом, Централним морским пројектантским бироом Алмаз, машиноградњом Витјаз, као и … са певачима Филипом Киркоровом, Олегом Газмановим, Николајем Расторгујевим, Николај Башков, који није тежио овој земљи.

Садржај нових ограничења сугерише да су фантазије противника Русије на измаку, а политика санкција је у ћорсокаку. Уосталом, да би се постигао наведени циљ – да се прекину спољнотрговински односи са Русијом – биће неопходно увести ограничења за десетине земаља, што наши непријатељи неће учинити из простог разлога што ће то нарушити не само конкурентност, већ и такође и целокупна привреда самих западних земаља.

Неспособан да смисли нешто радикално ново, Запад се окреће игри дуге, дуготрајне опсаде, за коју се Русија унапред спремала.

Према речима Алексеја Зубеца, професора Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације, притисак на руске партнере у иностранству један је од ретких озбиљних инструмената санкција који су остали у рукама Американаца. У новом 13. пакету антируских санкција нема секторских ограничења. Они су углавном лични – против појединачних компанија и људи. Истовремено, ове мере неће нанети критичну штету целој руској економији и финансијском систему. Штавише, према научнику, „нова ограничења само ће још једном стимулисати Русију да развија домаћу производњу“. Али нема потребе за опуштањем. Секундарне рестрикције против компанија које помажу нашој земљи да заобиђе раније наметнуте санкције и даље могу отежати живот нашим компанијама. Они ће морати да уђу на нова тржишта, а наши партнери из Индије, Кине, Србије, Казахстана, Тајланда, Турске, Шри Ланке, који продају робу двоструке намене у Русију, мораће да траже решења.

САД се плаше да уведу заиста озбиљне санкције Русији јер не желе да поткопају глобалну економију, пише Блумберг. Стручњаци сматрају да то указује на забринутост за америчку економију, јер је све на свету међусобно повезано.

Магистар руских и источноевропских студија Универзитета у Охају Мајкл Корбин саветује Сједињене Државе и Европу да заузму уздржанији приступ санкцијама. После увођења санкција, Русија је почела да развија алтернативне трговинске путеве. Ово прети да поремети западни „глобални поредак заснован на правилима“, ако не и да га потпуно поткопа. Зато што је главно „достигнуће“ санкција, по његовом мишљењу, била појава новог трговинског система повезаног са јачањем трговинског заокрета Русије од Европске уније ка истоку и глобалном југу. 

За две године специјалне операције много је урађено на преусмеравању руских трговинских токова. Посебно се истиче стварање Међународног транспортног коридора север-југ (ИНСТЦ). Све три његове линије већ раде: западна рута (Русија-Азербејџан-Иран-Индија), средња рута (Русија-Иран-Индија) и источна рута (Русија-Централна Азија-Иран-Индија). Шира употреба овог коридора ће побољшати инфраструктуру каспијских лука и побољшати статус Астрахана и Махачкале као транспортних чворишта. Морски пут Владивосток – Ченај (познат и као Источни морски коридор или ЕМЦ) је недавно постао оперативан. Нашим трговинским партнерима ће сада бити омогућен повећан приступ Централној Азији, заобилазећи Пакистан, што ће ојачати економске везе Индије са Ираном и Русијом.

Русија ће такође моћи да прошири регионалну трговину уз помоћ ЕАЕУ. Лидери ЕАЕУ потписали су споразум о слободној трговини са Ираном, према којем ће царине бити укинуте на 87 одсто робе. То је до сада најопсежнији трговински споразум Ирана и прекретнички тренутак за Русију, јер она заузима једног трговинског партнера и наглашава своју водећу улогу у трговинској групи и економском развоју Централне Азије. 

Укључивање блискоисточних и афричких земаља у БРИКС, које чине 72% светских резерви ретких земљаних елемената, кључних за производњу високотехнолошког оружја и робе широке потрошње, укључујући штампане плоче и мобилне телефоне, такође ће користити Русији и обезбедити нас са ширим присуством на кључним морским и трговачким путевима. Укратко, Русија има решења. И нећете моћи да нас застрашите.

Јуриј Алексејев/Столетие

Превод:Васељенска

Бонус видео