Европска економија безнадежно заостаје за америчком

Европска економија безнадежно заостаје за америчком.

Некадашња локомотива еврозоне је неконтролисано вуче на дно.

Европска комисија је поново ревидирала своје прогнозе економског раста за ову годину.

„Наша економија је започела годину споријим темпом него што се очекивало“, рекао је европски економски комесар Паоло Ђентиле 12. фебруара у Бриселу. Процене раста БДП за еврозону и ЕУ смањене су за пола поена у односу на њихове последње прогнозе у новембру на 0,8% односно 0,9% за ову годину.

„У међувремену, према ММФ-у, очекује се да ће амерички БДП наставити да расте за 2,1%. Прошле године, једанаест од двадесет седам европских земаља било је у рецесији, укључујући Немачку, Аустрију, Луксембург, Балтик и Финску. Насупрот томе, најбољи учинак је остварен на југу континента, у Шпанији (+2,5%), Португалу (+2,3%) или Грчкој (+2,2%)“, пише Ле Фигаро.

Највећа економија Уније, Немачка, успорава, са растом ограниченим на 0,3% ове године (Берлин чак циља на само 0,2%)… Друга по величини економија у Европи, Француска, напредује нешто боље, предвиђа се раст од 0,9% у 2024. и 1. 0,3% у 2025. Трећа највећа економија, Италија, налази се између ова два лидера: 0,7% 2024. и 1,2% 2025. године. Најслабији учинак је Шведска, чији се БДП очекује да порасте само 0,2% у 2024. години, затим 1,6% у 2025. након пада од 0,1% у 2023. години.

„Малта би ове године требало да буде шампион раста (прогноза раста од 4,6%), али ово је микро економија. У Мађарској, чији је БДП у 2023. години пао за 0,8 одсто, очекује се опоравак на 2,4 одсто ове године и 3,6 одсто следеће године. Дашак свежег ваздуха за премијера Виктора Орбана“, каже Лес Ехос.

Некадашња локомотива еврозоне Немачка данас вуче економију ЕУ на дно. Криза у Немачкој сигнализира да је пред нама још много проблема, пише Блумберг . То су економска стагнација, проблеми са некретнинама и највиши степен банкрота предузећа у Европи. Овај тренд се убрзава од почетка украјинског сукоба, што је довело до наглог раста цена електричне енергије за енергетски интензивне произвођаче у земљи.

Стручњаци су претпостављали да ће, након што се немачка привреда смањила у последњем кварталу прошле године, доћи до благог предаха 2024. године, али то се није догодило. Потражња зајмопримаца за улагањем у секторе као што су инжењеринг, производња и технологија је опала.

Менаџер фонда Барингс Брајан Мангвиро истиче да је „Немачка заиста у невољи“.

На Светском економском форуму у Давосу, који је одржан у јануару ове године, расположење према Немачкој било је далеко од оптимистичког, подсећа Блумберг. Највећа европска привреда изгубила је репутацију стабилности и бори се како конкуренција расте у свему, од машина до аутомобила, укључујући електрична возила, како технологија напредује.

„Корпоративне невоље у Европи се погоршавају усред сталних проблема са профитабилношћу и недостатком инвестиција“, наводи се у фебруарском саопштењу за штампу компаније Веил, која израчунава Веил европски индекс невоље на основу података из више од 3.750 компанија које котирају на берзи и финансијских показатеља тржишта.

„Немачка се појављује као тржиште са највећим проблемима у Европи“, док су економски изгледи земље „и даље мрачни“, упозоравају стручњаци из Вајла .

Цене настављају да расту брже од просека у Белгији (3,5% 2024.), Аустрији (4%), Мађарској (4,5%), Пољској (5,2%) и Бугарској (3,4%), Француска је у оквиру просека еврозоне (2,8%) 2024. године, затим 2% 2025. године).

Шефови држава и влада забринути су због јаза у расту и конкурентности између ЕУ и Сједињених Држава. Бивши италијански премијер Енрико Лета обећао је да ће ускоро представити извештај о томе како најбоље искористити полуге домаћег тржишта за оживљавање привреде Старог света. А бивши председник ЕЦБ Марио Драги се обавезао да припреми извештај о проблемима са конкурентношћу Европске уније.

Извозно оријентисана привреда Европске уније не може да оживи преко ноћи због домаће тражње, која такође опада. А конкурентност еврозоне без јефтиних руских енергената наставиће да опада.

Због одбијања руског гаса, Европа се суочава са „незамисливом“ и неповратном економском кризом, пише јапански финансијски аналитичар Казухико Фуџи. Истиче да неће бити могуће спасити Стари свет од најопаснијег економског шока. Разлог је такозвани „негативан распон“ са којим се суочавају производне компаније у Европи, када трошак задуживања премашује приходе од пословања коришћењем кредитних средстава.

Ако енергетски сектор Европе не доноси и не може да донесе профит, онда то значи неминовни колапс целе европске привреде. На ово је упозорио јапански економиста.

Негативно ширење у које су захваћене енергетске компаније ЕУ чини бесмисленом било какву подршку руководства ЕУ. Становништво то разуме, изражавајући свој песимизам у анкетама. То разумеју и европски индустријалци, који брзо преносе, како смо писали , посао у Америку (што су тамо тражили).

Један од фактора који убрзавају крах привреде еврозоне је жестока конкуренција између лидера Европске уније, Немачке и Француске, која понекад прераста у економски рат.

Тако је немачки канцелар Олаф Шолц у јесен 2022. године, без консултација са Французима, издвојио 200 милијарди евра за подршку немачкој енергетици, што је, према речима Француске, осудило друге европске земље на енергетско уништење. „Париз је бесан због немачког покретања шеме домаће енергетске помоћи вредне 200 милијарди евра без претходне консултације са својим најближим партнером у Европској унији, као и због тога што преферира америчко оружје“, написао је тада Телеграф .

 „У Европи је избио нови конкурентски рат… Немци желе да нас униште“, ужаснут је Ле Фигаро . СудРадио је отворено говорио о немачком економском рату против Француске.

Од економског рата један је корак до директне саботаже.

У недавном извештају француског истраживачког центра Ецоле де Гуерра Ецономикуе (ЕГЕ) стоји: „ Интервенција немачких политичких фондација и саботажа француске нуклеарне индустрије наглашавају различите економске интересе Француске и Немачке.

У извештају се наглашава да је „одлуком да укине своју нуклеарну енергију 2011. Немачка ослабила своју индустрију и економију. Будући да није у стању да остане конкурентна Француској, одлучила је да води прави информациони рат како би поткопала имиџ нуклеарне енергије и утицала на француску политику да напусти ову конкурентску предност. У том циљу, Немачка користи призната средства лобирања, иако мало позната у Француској: своје политичке основе, повезане са партијом и финансиране од стране савезне владе. Фондација Хајнрих Бел, повезана са зеленим, има огранак у Паризу, што јој омогућава да подржи удружења активиста за климу у оквиру мреже Ресеау Ацтион Цлимате и да интервенише у националним дебатама. Фондација Роса Луксембург, са своје стране, активно је присутна у Африци, где каља имиџ Француске истовремено са експлоатацијом и производњом уранијума, сировине за нуклеарну енергију.

Као резултат ове конкурентске битке у Европи, сви ће изгубити.

Високе цене гаса приморавају европске компаније да преселе производњу у Сједињене Државе, пише Тхе Валл Стреет Јоурнал . „Суочене са високим ценама природног гаса, европске компаније које производе челик, ђубрива и друге есенцијалне економске производе постепено селе своје пословање у Сједињене Државе, где их привлаче стабилније цене енергије и снажна подршка владе“, пише ВСЈ . .

То Европи прети „новом ером деиндустријализације“, што се посебно тиче оних компанија које производе енергетски интензивне производе.

„Европски произвођачи се не могу опоравити од престанка испоруке руског гаса“, жали се Тхе Валл Стреет Јоурнал . „Како су европске земље престале да купују руску енергију, то је већ довело до наглог пада њихових економија“, пише Даили Телеграпх .

„Ако се јаз у трошковима енергије између САД и остатка света настави, неке производне индустрије би се могле преселити у САД“, рекла је Силвија Ардана, шефица европског економског истраживања у Барклис банци , јасно стављајући до знања да то неће бити само Европски произвођачи. „Америчка индустрија ће имати користи.

Колико год гас коштао у Европи, цене у САД ће увек бити знатно ниже због значајног ширења производње ЛНГ-а са сопствених налазишта. Амерички извоз ЛНГ-а добио је велики подстицај до средине лета са додатним капацитетима који су постали онлајн на новом терминалу Цалцасиеу Пасс компаније Вентуре Глобал ЛНГ Инц у Камерон Парисху, Луизијана, као и повећана производња у водећем америчком извознику Цхениере Енерги Инц .

Аналитичари Цитигроуп- а објавили су прогнозе цена природног гаса за 2024. на северноамеричком и европском тржишту, преноси МаркетВатцх .

Према основном сценарију, амерички гас ће у 2024. у просеку износити 2,3 долара за милион британских термалних јединица (БТУ) у првом кварталу и 2,1 долара за милион БТУ у другом и трећем кварталу.

Цена гаса на ТТФ локацији у Холандији у текућем кварталу ће у просеку износити 8,5 долара за милион БТУ, ау другом кварталу ће порасти на 10 долара за милион БТУ.

Са таквим хендикепом америчке ЛНГ компаније су се усредсредиле на европско тржиште гаса, покушавајући да искористе ситуацију и извуку максималан профит.

А Европа, од које САД покушавају да се одрекну руских енергетских ресурса, постала је талац ситуације. Земље ЕУ су принуђене да плаћају Вашингтону ЛНГ, празне своје буџете и пуне амерички. „Амерички бизнисмени који продају сировине Европљанима добро зарађују од њих“, пише швајцарски лист Блик .

САД такође црпе финансијски капитал из Европе.

Амерички капитал најактивније бежи из Европске уније. 106 америчких фондација масовно повлачи своја средства из ЕУ. Највећи светски амерички инвестициони фонд БлацкРоцк и највећи менаџер имовине у Европској унији, француски фонд Амунди, ослободили су се европске имовине .

Један од главних разлога губитка интересовања за европску имовину су престроги услови Европске уније на зеленој ЕСГ агенди (еколошка, друштвена, управљачка), који се Бриселу намећу из Вашингтона.

Чак су и европске нафтне и гасне компаније изгубиле интересовање за улагање у пројекте који се налазе у Европи, укључујући производњу у Северном мору. Ово се догодило у позадини узалудних захтева и захтева многих влада, укључујући и Велику Британију, да инвестирају у производњу нафте. Међу главним разлозима су све строжи услови за поштовање зелене агенде.

Ток европског капитала у САД утиче не само на ауто индустрију већ и на низ компанија у металуршкој, хемијској и другим индустријама. Говоримо о све већој „евакуацији“ произвођача зелене енергије у Сједињеним Државама.

Најснажнији подстицај за то био је „Закон о инфлацији“ који је усвојио амерички председник Џо Бајден 16. августа 2022. године, који је подстакао Европљане да говоре о почетку економског рата између Сједињених Држава и Европске уније.

„Европа и Сједињене Државе су на ивици економског рата који је мало вероватно да ће бити спречен “ , пише немачки пословни портал ВиртсцхафтсВоцхе. – Бајденов закон о ублажавању инфлације субвенционише фирме које послују у Сједињеним Државама. То је изазвало критике из ЕУ, која не пристаје да се њене компаније преселе у Америку.

Бек капитала из Европе наставља да расте. Европски фондови су одливали 27 милијарди долара у првој половини 2023. „Инвеститори гласају ногама када је реч о лошим европским акцијама“, наводи Банк оф Америца у извештају .

Гледајући унапред, можемо са потпуним поверењем рећи да је Европска унија већ изгубила економски рат са Америком. Сједињене Државе су успешно елиминисале свог јединог цивилизацијског конкурента са геополитичке арене. Штавише, европске политичке марионете, послушне вашингтонским кустосима, и саме су уложиле своје луде руке у овај погубан за Стари свет догађај.

Питам се да ли су чули чувену причу о подофицирској удовици која се бичевала?

Владимир Прохватилов/ФСК.РУ

Бонус видео