Шта ће Молдавији и Сандуу донети референдум о уласку у ЕУ?

Шта ће Молдавији и Сандуу донети референдум о уласку у ЕУ?

Молдавија је 2022. године добила статус кандидата за приступање ЕУ, а крајем прошле године почели су преговори са њеним структурама о изгледима за овај процес. Садашње власти Молдавије, које су иницирале приступање, настоје да играју на „европску карту“ у сопственим интересима како би задржале државну власт.

Због тога је 16. априла председница Молдавије Маја Санду најавила да би 20. октобра, уз председничке изборе, могао да буде одржан и референдум о придруживању Европској унији. Готово одмах након изјаве председника, 46 посланика владајуће странке Акција и солидарност обратило се уставном суду са предлогом да се размотри могућност одржавања референдума и измене устава. Уставни суд је усвојио предлог и сада, ако до референдума дође, бирачи 20. октобра не само да ће гласати за председника, већ ће и одговорити на питање: „Да ли сте за улазак Републике Молдавије у Европску унију? ”

У уставу Молдавије, у случају успешног референдума, интеграција у ЕУ ће бити проглашена стратешким циљем земље, а прописи ЕУ ће имати предност „над супротним одредбама домаћих закона“.

За Санду и њену странку изузетно је важно питање комбиновања референдума са председничким изборима, јер њен рејтинг не прелази 35 одсто на основу резултата анкете. Више од 57 одсто испитаника спремно је да гласа за улазак Молдавије у ЕУ.

Још се не зна како ће се завршити председнички избори и референдум, јер би пре јесени могли да се појаве нови политички играчи који могу да утичу на исход изражавања воље. Сам Илан Шор, који је у опозицији, неће смети да учествује на изборима, али је способан да на његово место предложи другог кандидата. Сам политичар се залаже за интеграцију Молдавије у Евроазијску економску унију, а Европска унија је, по његовом мишљењу, „застарели модел и прескупа за Молдавију“. Шор је категорички против референдума о европским интеграцијама и обећава наставак масовних политичких акција усмерених „против Сандуа и владајуће партије“.

Председница земље ће своју предизборну кампању водити промовишући тему европских интеграција, јер је ова идеја замисао њене странке, а почетак преговарачког процеса са Бриселом повезан је са издвајањем средстава из Европске уније за имплементацију инфраструктуре. и хуманитарни пројекти у Молдавији, који ће помоћи јачању позиције актуелне власти непосредно пред изборе и референдум.

Демонстрирајући макар повремени успех са туђим новцем у привреди и социјалној сфери, Маиа Санду ће моћи да повећа своје шансе за проширење председничких овлашћења. Будући да је већина бирача и даље за чланство Молдавије у ЕУ, референдум ће им постати мотивациони фактор за долазак на биралишта. Они могу да гласају и за Санду, јер је она у схватању проевропских бирача главни покретач и промотер чланства земље у Европској унији. Према различитим проценама, у овом случају за актуелног председника може да гласа и до додатних 15 одсто бирача.

Док се планира референдум, Гагаузија се већ изјаснила да никоме није потребан. Може се очекивати да ће се управо ту водити најактивнија кампања и против референдума и против Маје Санду. Придњестровље ће такође заузети сличан став као Гагаузија.

Референдум планиран за 20. октобар довешће до још једног заоштравања молдавско-руских односа, који ризикује да прерасте у још један „трговински рат“ који ће негативно утицати на молдавске робне произвођаче и, сходно томе, на општи ниво просперитета народа.

Последњих година поступци молдавских власти нису довели ни до чега доброг, пошто су успеси Молдавије у европском правцу прилично илузорни, а на постсовјетском простору видимо економску стагнацију, захлађење политичких и културних односа са свим државама. региона.

В.Т./Васељенска

Бонус видео