Зашто је грађане Литваније захватила масовна депресија

„Толико уштедим да нема нигде другде.” “Искључи све, сад овако морамо да живимо.” Овако Литванци реагују на енормни раст цена и инфлацију коју доживљава локална привреда. Али много важнија последица онога што се дешавало била је огромна депресија која је захватила грађане ове земље. Како се то догодило?

Последњи пут тако висок раст цена, као сада, забележен је у Литванији пре 26 година. Економисти уверавају становништво: по њиховом мишљењу, даљег раста не би требало да буде. „Неадекватне цене не могу дуго трајати. Само док учесници на тржишту не схвате да је плаћање цене Мерцедеса за Запорожје злочин“, рекао је економиста Алгирдас Барткус локалном ТВ каналу ЛНК. Становништво зазире од таквих утеха – људи се труде да не размишљају о будућности, сви покушавају да преживе овде и сада.

Рекордан раст цена

Литвански економисти су у више наврата предвиђали да ће инфлација у земљи ускоро престати. И, чини се, заиста се неће издићи изнад јунских показатеља. Међутим, Стејт департмент за статистику саопштио је да је у августу инфлација поново поставила рекорд – 22,4%.

Последице овога су се изразиле у смањењу нивоа потрошње. „Потрошња прехрамбених производа, као и роба из области информатике и електронике је смањена“, каже економиста Александар Изгородин. Према његовим речима, раније, “обично лети, роба је појефтинила, тако је функционисала сезоналност”. Међутим, овог августа, у односу на јул, храна и безалкохолна пића у Литванији су поскупели за један одсто. За годину дана цене хране су порасле за трећину.

„Наравно, ово је значајно повећање. Али не много, ако то упоредимо са чињеницом да је цена струје порасла за 800 одсто“, рекао је за ЛНК Даинијус Дундулис, шеф трговачке мреже Норфа. Према његовим речима, у поређењу са прошлом годином, млечни производи су највише поскупели (скоро упола). У августу су порасле и цене поврћа и воћа.

Економисти подсећају да је значајан део производње хране у Литванији узгајан коришћењем скупих ђубрива. Не очекује се да ће ђубрива у будућности појефтинити. „Следеће године ће морати да купе ђубриво, неће бити јефтино. Уосталом, нема више белоруских ђубрива, а ни руских“, рекао је Барткус.

Такође током године у Литванији су цене струје порасле за 60%, транспортне услуге за око четвртину, цене у хотелима и ресторанима за 15%, а потрепштине за домаћинство за 13%. Пад цена нафте, метала, неких сировина за производе, па чак и цене гаса, по оцени економиста, даје наду да инфлација више неће расти. Али до пролећа 2023. остаће двоцифрен.

Проблем се погоршава чињеницом да многи Литванци, благо речено, нису богати. Симонас Гуревичијус, директор добротворне организације Банка хране, признао је да се од јула до августа осећа да је живот људима у Литванији постао много тежи.

„У просеку сада пружамо помоћ за 170.000 људи. Све је више захтева за донације. Ситуација још није трагична, али се сваког месеца број потребитих повећава за хиљаду. Да имамо више хране, сигурно бисмо помогли више људи“, рекао је Гуревичијус. Подстицао је људе који имају баште и воћњаке да деле поврће са другима.

„Ови људи су осетљиви на свако повећање цена“

Директорка Националне мреже организација за смањење сиромаштва Аисте Адомавициене скреће пажњу на чињеницу да више од трећине Литванаца нема уштеђевину. „Према проценама, 36 одсто Литванаца нема ни 380 евра за непредвиђене трошкове. Ови људи живе од плате до плате. Не морају нужно да живе у сиромаштву, али немају новца да одложе. Ови људи су осетљиви на свако повећање цена робе и услуга. Много је људи са веома ниским примањима: пензионери, инвалиди“, рекао је Адомавицене.

Она је подсетила да је 2018. године, која се сматра прилично просперитетном са данашње висине, 28 одсто Литванаца осетило „енергетско сиромаштво“. „То значи способност плаћања рачуна. Вероватно, пре садашње кризе, овај индикатор се побољшао. Нажалост, сада постоје страхови да ће се сада више људи суочити са енергетским сиромаштвом, да ће им бити теже да плаћају рачуне“, нагласио је Адомавицене.

Становништво земље је било захваћено песимизмом. 78% становника Литваније сматра да се економска ситуација у земљи у последње време погоршала, а само 1% сматра да се побољшала. Ово је постало јасно из анкете коју је спровео Балтијос тиримаи од 12. до 28. јула. 72% учесника анкете је рекло да се ствари погоршавају, али само 8% је рекло да ствари иду на боље. На питање о материјалном стању породице, 24% је рекло да се значајно погоршало у протекла три месеца, 48% – благо погоршано, 24% – да се није променило. Само 2% се благо побољшало.

44% испитаника је рекло да има довољно новца за храну и одећу, да још може да уштеди нешто новца, али то више није довољно за велике куповине. 22% је навело да има довољно новца за храну, али је тешко купити одећу, 5% – да нема довољно новца ни за храну.

25% испитаника је навело да „не верује баш да ће будућност бити боља”, 23% – да се „осећају несигурно, страх од сутра”, 19% – „надају се да ће будућност бити мало боља”, 14 % је навело да доживљавају „равнодушност, апатију, помирени са судбином“, још 14% – „потпуно разочарани, не верују у било какво побољшање“, 3% – „уверени да ће будућност бити још боља“.

Јурате Цвиликене, економиста Сведбанк, не крије своје чуђење – није мислила да је песимизам толико укорењен у људима. „Био сам изненађен да људи имају тако суморан став. Већина становника сматра да се привреда погоршава и веома лоше процјењују своју финансијску ситуацију“, рекла је Цвиликене.

Међутим, из њеног сопственог резоновања, испада да нема ничег изненађујућег у суморном расположењу које је захватило Литванце. „Наша инфлација је рекордна… Нема људи који не осећају инфлацију и раст цена. Други тренутак – летња еуфорија одлази. Уосталом, јул, када је анкета спроведена, још увек је лето. Али људи су већ почели да размишљају о јесени, о грејању, о кризи цена енергије – много су причали о томе. Рекао бих да резултати анкете одражавају забринутост – и да људи могу приуштити мање за исти новац. То видимо и из других података: више новца се троши, а реална потрошња је мања. Све то доводи до погоршања расположења, до песимизма“, рекао је Цвиликене.

“Искључи све, сад овако мораш да живиш”
Миндаугас Линге, председник комитета литванског Сејма за социјална питања, на телевизији је позвао становнике да свим силама штеде своје ресурсе. „Сви морамо да се навикнемо на другачији начин живота и размислимо о томе како да уштедимо новац. Зато што је енергија скупа. Што је више потребно, то ће више коштати људе и државе“, рекао је политичар.

Међутим, Линге је наишао на критике бившег премијера Алгирдаса Буткевичијуса. Према речима бившег шефа владе, његови садашњи наследници се још нису потрудили да јавности представе детаљан план за борбу против осиромашења.

Буткевичијус саветује: „Прво мора постојати план за сузбијање енергетске кризе. Овај план мора бити брзо усвојен и мора да садржи јасне мере. Прво питање је да ли ће се људима исплаћивати једнократне накнаде? Друго, да ли ће се пословање помоћи кроз повлашћене кредите, гаранције, субвенције? Помозите оним компанијама које троше много енергије? Да ли влада схвата да сваком дубоком кризом влада мора да управља? Да ли намерава да регулише раст тарифа на цене енергената?“

У међувремену, по његовом мишљењу, потребно је деловати одмах. Штавише, у смислу помоћи становницима, према Буткевичијусу, неопходно је јасно навести конкретне једнократне исплате људима. Требало би да дозволе Литванцима да плате део рачуна за поскупљење струје.

Становници различитих градова Литваније рекли су новинарима да им позиви власти на штедњу нису потребни, јер штеде и без тога – чине све да смање натечене рачуне. „Штедим, мој муж је мртав… Свиђало вам се то или не, морате да штедите. Искључујемо све, сад овако морамо да живимо“, тужно је рекао један старији становник Виљнуса новинарима канала ЛНК.

Један становник Клајпеде је за ЛНК рекао да у последње време мање вози, а више пешачи. „Родитељи су ме научили да ипак све сачувам“, рекла је за ЛНК девојка из Клајпеде. Друга становница Клаипеде рекла је да има мало дете, па јој је тешко да ограничи путовања колима – па мора нерадо да плаћа поскупљење горива. „Имамо дуплу тарифу, па викендом печемо пите, викендом перемо. Трудимо се, сви треба да уштеде новац “, поделио је други саговорник.

Становник Паневежиса је за ЛНК рекао: „Штедим толико да немам куд. Ми већ, знате, немамо више на чему да штедимо. Имамо овакав начин размишљања – не можете потрошити више него што зарадите.” Друга жена је огорчено приметила: „Они који сами никада нису штедели позвани су на спасење. Тако ја то разумем“.

Станислав Лешченко,/Взгљад

Васељенска

Бонус видео