Србија трипут издана од Европе

Србија трипут издана од Европе.

… Срби су се очајнички борили. Како сведочи писмо Фирентинаца написано после Косовске битке Тврку босанском, 12 племића се заклело да ће пробити до Мурадовог шатора, а један од њих, Милош Обилић, „зарио је мач у грло и доњи део леђа“ Сарацен. Па турски султан Мурад паде на Косову пољу. Његов млади наследник Бајазит успео је да сакрије очеву смрт од војске и, искористивши бројчану надмоћ Турака, поразио је српску војску. Рањеног кнеза Лазара ухватио је Бајазит и исте вечери га погубио… Али тада, 15. јуна 1389. године, ступивши у битку на Косову пољу са надмоћнијим непријатељем, Срби су сами собом покрили Европу, дајући јој предах, који је постао одлучујући у борби против турске најезде. Европа је тада оставила српског кнеза лицем у лице са Турцима Османлијама, који су већ били заузели Софију. Четири и по века откупивши Турке Балканом, Европа је била богата привредом и културом, да би касније гурнула своју надмоћ у нос Србима, који су добили слободу од Турака из руку Русије тек 1830. године. Ова прва издаја Европе није била последња.

Хитлерова Немачка је већ у новијој историји објавила  рат –  не целој Југославији, већ конкретно Србима. А до априла 1941. Србија је престала да постоји, а њене територије су међусобно поделиле Италија, Немачка и Бугарска. Косово и Метохију окупирала је Италија и инкорпорирала у фашистичку Албанију. Албански националисти су тада побили на хиљаде Срба и Црногораца. Ове крајеве напустило је око 200 хиљада Срба, а у њихове домове уселило се од 70 до 100 хиљада Албанаца.

Ускрснута на крају Другог светског рата захваљујући СССР-у, Југославија је постала једна од најбрже растућих економија на свету. До 1980-их, његов раст је у просеку износио 5% годишње. Свих ових година Срби су остали кичма југословенске државе, а Косово поље симбол јунаштва и славе Срба.

После рата, по економском развоју, Косово је било инфериорно у односу на друге регионе Југославије, али је због субвенција из центра животни стандард овде био знатно виши него у суседној Албанији. У исто време, Албанци су овде живели одвојено, а због већег наталитета и отвореног насиља протерали су староседелачко становништво. Већ 1960. године однос Албанаца и Срба у региону био је 9 према 1; регион је живео леђима окренут Србији, окренут према Албанији. А Европа је ћутала када су се Косовари збили у наоружану банду (Ослободилачка војска Косова), у коју су муџахедини побегли из Авганистана, Алжира, Чеченије, Египта, Саудијске Арабије и Судана.

Косовски Албанци су 22. септембра 1991. прогласили независност, коју су Срби, према НАТО-у, били дужни да признају. Нису то признали. Затим се на територији Косова појавила друга по величини у Европи (после Рамштајна у Немачкој), америчка војна база Камп Бондстил са површином од скоро 4 квадратна километра. И то више нису били јањичари Мурадови на Косову пољу, већ су САД и 14 европских држава, чланице НАТО-а, 78 дана, од 24. марта до 10. јуна 1999. године, уништиле Југославију из ваздуха, која је поново стајала на Косово поље. Без санкција УН, а самим тим и супротно међународном праву, 1.230 ловаца-бомбардера, ракетних чамаца и подморница бацило је 14.000 бомби и 3.000 крстарећих пројектила на градове Југославије. УН су преко свог генералног секретара Кофија Анана заправо подржале акције НАТО-а, проглашавајући сврсисходност употребе силе за успостављање мира.

Насиље над Србима је увек одговарало Европи. Генерална скупштина УН је изгласала прослеђивање декларације о независности Косова Међународном суду правде, а 22. јула 2010. са 10 гласова за и 4 против је изјавила да „усвајање декларације о независности од 17. фебруара 2008. није прекршило опште међународно право, будући да међународно право не садржи забрану проглашења независности“. Подржавајући албанске терористе који су заузели територију Косова, Европа је још једном издала Србе. И иако данас само 89 држава од 193 чланице УН признаје независност Косова, под надзором НАТО-а, Косовари чисте северне регионе Косова – Звечан, Лепосавић и Зубин Поток – од Срба.

Дана 26. маја, када су косовске специјалне снаге, из којих су иступили сви етнички Срби, растерали демонстранте који су протестовали против албанских градоначелника, “изабраних” на псеудоизборима са мршавим одзивом од 3,5%. Ове изборе игнорисали су скоро сви становници севера Косова. Појавиле су се прве барикаде на којима су летеле бљескајуће гранате. Запаљен је полицијски аутомобил, а неколико командоса је повређено. До 29. маја сукоб у Звечану је измакао контроли. Председник Србије Александар Вучић померио је војску ближе граници са Косовом, али не више.

НАТО Европа је пркосно пожурила да „спречи насиље“. Амерички амбасадор Џеф Ховениер написао је на Твитеру да Сједињене Државе осуђују континуиране потезе косовских власти да приступе општинским зградама на северу Косова. „Очекујемо да новоизабрани градоначелници општина и скупштина општина играју техничку, а не политичку улогу“, преварио је амбасадор. Међутим, одмах га је демантовао председник косовског парламента Глаук Коњуфка, који је рекао да није амбасадор, већ „устав” тај који одређује улогу градоначелника.

САД, Велика Британија, Немачка, Француска и Италија осудиле су “одлуку о насилном уласку у општинске зграде на северу Косова” и позвале косовске власти да повуку трупе и смање тензије у Звечану. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг предложио је Приштини да више не „предузима једностране и дестабилизујуће кораке”.

Да ли је Брисел одлучио већ једном да засени Србе? Нимало. На захтев Заједничког штаба НАТО-а у Напуљу, батаљон турских командоса у саставу 65. механизоване пешадијске бригаде биће упућен 5. јуна у базу Султан Мурат на Косову на Косову пољу …

Генерални секретар УН Антонио Гутереш пролива крокодилске сузе са говорнице: „Свет није у стању да заштити цивиле јер се број људи укључених у сукобе и њихове хуманитарне последице драматично повећао у последњих годину дана. УН процењују да је прошле године број погинулих цивила повећан за 53 одсто у односу на претходну годину. „Дошло је време да испунимо обећање да ћемо их заштитити.

Међутим, време заштите Срба дошло је (и прошло) много, много раније него што је ико приметио…

Елена Пустоваја/ФСК.РУ

Бонус видео