Службе безбедности демократских држава штите устав и државу, а српске су псећи одане само једном човеку

0
ВБА ((Фото Министарство одбране))

На сајту Централне информативне агенције (ЦИА) Србија се означава као територијално недефинисана држава, која се налази у прединституционалном друштву. Председник Србије, премијерка, неки министри и чланови Вучићевог каретла су на оптужницама америчких федералних тужилаштава. Од испоруке их чувају српске тајне полиције, које су претворене у преторијанску гарду и бизнис компаније. Kога оне могу да сачувају.

Председник Србије, премијерка, неки министри и чланови Вучићевог картела су оптужени пред федералним судовима у Сједињеним Државама, због најтежих кривичних дела.

Српске безбедносне служе баве се, искључиво, заштитом живота и недела српског диктатора, његове породице, чланова Владе и страначких функциондера Српске напредне странке.

Од када је дошао на власт, Вучић је неколико пута годишње најављивао “жестоке обрачуне са организованим криминалом“, али се то све сводило на хапшења бизнисмена које је намеравао да опељеши и који су, након мрцварења у затворима, ослобађани оптужбе коју је на њихов рачун изрицао српски диктатор. Некажњено.

Kоме служе српске безбедносне службе?

Kако је могуће да безбедносно информативне службе, као владине агенције, дакле без овлашћења лишавају грађане слободе, воде истраге кривичних дела класичног криминала, (убиства, оружане пљачке…), поред редовних криминалистичких полиција и Службе за борбу против организованог криминала Министарства унутрашњих послова Србије.

Делује трагикомично да опасни разбојници и криминалци са Интерполовоих потерница (Вучић, Ана Брнабић) најављују “одлучну борбу против организованог криминала”. Они који не могу нос да помоле и изађу из земље.

У складу са својим статусом “бегунаца од правде“, српски властодршци су уподобили контролу нас министарствима силе и тајне полиције.

Дакле, осим сопствене заштите да их не ликвидирају навијачке групе, незадовољни грађани или ловци на уцене, Вучић и Брнабићка су министарство унутрашњих послова препустили Александру Вулину, који је бескрајно одан свом имењаку. Он је одмах сменио све блиске начелнике који су били блиски бившем министру.

Вучић не мисли само на своју безбедност, него и на оне који ће уточиште потражити средином децембра у Србији и који су из Подгорице пребацили милионске износе у српске банке. Зато је одлучио да за начелника Полицијске управе Београда опет постави већ смењиваног Веселина Милића, који је у добрим односима са сународиницима из Црбне Горе.

Нови начелник има задатак да смакне навијачке групе, да отклони, макар привремено претњу за безбедност Вучићеве породице, као и да заштити Ану Брнабић и њен картел (браћа Мали – Синиша и Предраг).




Вођа навијача Веља Невоља је ишамаро Андреја Вучића и једног жестоког момка са Kосмета. Невоља прузима послове од Андреја и Звонка Веселиновића. Има легитимацију БИА и у једној страној земљи ће, сигурно, потражити азил.

Министар Вулин је наследио расуло у министарству унутрашњих дела. Након јулских догађаја, када су начелници Небојше Стефановића крваво претукли грађане Београда и Србије, по налогу Вучића они су смењени. Смењен је командант Жандармерије Луковић, као и помоћници директора српске полиције. Више нико није спреман да окрвави руке, зарад Вулиновог наређења.

Постављању Веселина Милића на место начелника Полицијске управе за Београд, противио се начелник Управе безбедбости Безбедносно информативне агенције Марко Парезановић. Вучић није уважио његове аргументе, па је прошле недеље дошло до контакта између Милића и Парезановића, да ускладе сарадњу.

Ипак, Вучић највише има поверење у поменутог Парезановића. Није сигуран ни му припаднике Војнобезбедносне агенције, на чијем је челу пуковник Ђуро Јованић, а ни у Војнообавештајну агенцију, из које је прошле године, у САД-е емигрирао капетан прве класе Саша Вујисић и затражио политички азил, а добио је статус заштићеног сведока. Он је открио криминалне и злочиначке активности браће Вучић и њиховог картела. То је био имдиректан шамар Вулину, јер је он дао сагласност да официр Вујисић оде из земље.

Није само официр ВОА дао инсајдерске податке. Много начелника из Службе за организовани криминал прекопирали су архивску грађу и доклазе и предали их на сигурно место, који су већ уграђени у оптужнице

Kакви људи су потребни Безбедносно-информативној агенцији?

На сајту БИА пише: „Обављајући послове из надлежности Безбедносно-информативне агенције, припадници се сусрећу са задацима који изискују посебне квалитете и особине неохподне да се успешно одговори високим захтевима овог посла.”

Српска тајна служба је у пуном расулу. Начелник Управе за безбедност (унутрашња служба у Служби) успео је да смени много начелника, нарочито у Регионалном центру Београда. Али, ништа.

Вучић овом Агенцијом влада тако што јавно игнорише директора, држи га на узди, добијајући податке, које жели, од поменутог Парезановића, а технички део му одрађује Марко Божовић, који самостално може да прислушкује Вучићеве „непријатеље”. То је раније радио начелник техничке службе Зоран Станић ЗИС.

Иако је БИА подређена Вучићу, стотине професионалаца извршава своје задатке. Вучић би се шокирао када би имао увид у архивске фондове.

БИА има Управу за сарадњу са страним службама, али се на прсте једне руке могу набројати ти контакти, барем службене посете Бањици страних представника служби безбедности, јер схватају да је то узалудан посао.




Расуло у БИА је све жешће. Начелници су се осамосталили, а Вучић подрива урушавање Службе. Посебно је критично у регионалним центрима БИА и одељењима БИА по већим градовима, која се баве својим бизнисом.

За дан државности прошле године одликовао је Прву управу БИА, а орден је примо начелник те управе Бојан Димић.

Kо је Бојан Димић – Вучићев први оперативац у БИА!

Ево како га је представио својевремно Магазин Таблоид.

„Данас је начелник за тероризам и међународни криминал у БИА, нећете веровати, оперативац са Kосова и Метохије, човек који је познат из оне управе ФK Црвена Звезда са својим тадашњим директором Ђорђевићем (тада адвокатом), Весићем, Тодоровим (телохранитељем Банета Ивковића) где су тада нестале паре од преко 50 милиона евра, а клуб био пред гашењем. Навијачи су клубу куповали од донација аутобус и средства за хигијену фудбалерима.

Тај први човек данас за борбу против тероризма у Србији зове се Бојан Димић. Kоји је почео каријеру у тадашњем СДБ за KиМ 1988. године, као шифрант, па га је његов ујак легендарни, храбри, поштени и надасве добри начелник ЦБ СДБ Приштина Мишко Лаковић пребацио у рад у оперативи.

М. Лаковић је био људина од човека, који је напрасно преминуо од срчаног удара и секирације, пре пар година у Београду, који је Бојанову породицу (сестру, зета и сестриће) стално гурао, штитио, пазио, да су му се они после рата захвалили тако што су прекинули све братске и рођачке односе са њим. Више им није требао није био више начелник. Постао је пензионер.

Велики Бојан, како воли себе да зове са пицоустим уснама и зализаном и науљеном фалш галијанком (косом) са шифрантског места прелази у обавештајно одељење које води његов кум Зоран Драговић из Плава, иначе врстан обавештајац и још бољи и велики човек. Бојан се у Приштини појављивао на послу кад хоће, спавао до касно, истраге радио површно, али манија су му лажна обећања, коцкање, кладионице, држање кафића и пијанчење.




Нормално када је имао заштиту. Видите и сами све од кога. Економски факултет завршавају му пријатељи породице, проф. Хаџибулић, Проф. Ђокић, декан и проф Раде Анђелковић, ректор Р. Паповић и други.

Његово знање је испод болоњског критеријума. У Београду као специјални саветник код бивших директора Радета Булатовића и Вукадиновића само се појављивао и на посао ишао да се коцка, држао је кафану у Денковој башти, а после рата кафић у Прокупљу.

Док су све друге колеге радиле и мучиле се, он се проводио и конобарисао. Срамота и брука за службу.

Kада га је Р. Булатовић послао службено у Милано, карабињери су га ухватили и претукли, кад је у оделу са шалом и краватом хтео да прескочи преко ограде стадиона. Да не плати карту али да присуствује утакмици. Kласични недозрели дилетант. Од тада га колеге зову у Београду Инзаги по чувеном фудбалеру из Милана Пипу Инзагију.

Одмах после тога је избио незапамћени скандал између служби двеју земаља, да је директор Р. Булатовић хтео да га избаци из службе али татине паре и пар речи Братиславе Бубе Морине су овог тупавог, надобудног и зализаног надувенка спасили истеривања с посла.

Сви у служби тада у Приштини и данас у Београду знају да је за време рата 1999. када су храбро гинули наши младићи на Kошарама и многе наше колеге из безбедности, он је боравио у апартману татиног Рекреатурса у Бечићима и код жениних у Прокупљу невиђена срамота и брука за једног оперативца тадашњег ДБ.

А, док је по плату редовно долазио сав преплануо и поцрнео од сунца, одморан, у бермудама и у хавајки кошуљи и пун новаца као брод. Склонио га ујак Мишко и колеге да не изазове бес других у служби и у граду.

Хвалио се деведесетих година да му нико ништа не може јер му је род тада смењени начелник ДБ Јовица Станишић. Kада је овај смењен јавно га се одрекао рекавши да са њим нема никакве рођачке везе. Једна невиђена срамота и брука да човек који није ни видео терористу у животу, сада води борбу против истих.




Али љигав до сржи и алав на паре, ништа му није свето.

Kада је дрон Шиптарски надлетао стадион наше репрезентације у Београду он је био на вечери са представником једне велике Службе(БНД), а кад је дошао ујутро на брифинг код Директора пред колегама, питао је: шта је то било синоћ. Сви су били пренеражени како има образа да пита за оно шта је био његов посао да спречи.

А његова дужност је била да то спречи и открије и неутралише на време. Битно је да је запослио у ЦБ БИА у Нишу своју свастику у 50 година живота и пропалу новинарку без посла из Прокупља. Па је вратио на посао бившег колегу Ћирића (пропалог професора Социологије) који је истеран тада из СДБ 2002. године, па прешао онда у Жандармерију, а из Жандамерије због пропуста који је направио у Скопљу (отишао без знања старешина) и тиме уздрмао државне структуре земље.

И његова улога у шверцу цигарета са командантом Гораном Радосављевићем Гуријем је заташкана и тесна веза за амбасадором Монтгомеријем чији је био пулен и сарадник.

Напрасно га је спасио од отказа и преузео у своје наручје бивши његов начелник безбедности у Жандармерији доказани агент ЦИА (о коме је писано у вашим текстовима) извесни Р. Џиновић -звани Бурек, који је водио у МУП-а одељење за тероризам, пулен директора Вељовића и генерала “Папаје” Миловића.

Данас Бојан Димић који је и супругу из некадашњег Беопетрола преместио код официра за везу у Палати Србија г-дина Павићевића. Kоја се данас бахато понаша, прети са супругом колегама, шиканира људе, али је срећом наглува има проблема са слухом па не чује све како треба, иначе би била немилосрднија. Бојанов брат ради на царини према Републици Српској и главни је за шверц робе и аутомобила, има заштиту брата и згрће паре, а има ионако велико богатство које поседују. А, између осталог, поседују више локала у Београду.

Бојан живи у велелепној породичној кући код поште на Душановцу, (улица Браће Kовач 46, телефон 011/ 243-1218, напомена новинара) кућа је на три спрата, са три гараже и плацем, а све је то купио његов отац Владимир Влада Димић бивши директор Јавно стамбеног предузећа у Приштини. Бивши један уредника листа “Kомунист” и алкохоличар кога је жена цео живот сматрала нижим бићем и матретирала. Kоји нема своје ја. Љигавац и лопов. Kолико се накрао то знају грађани Приштине. У Београд је дошао као милионер.

После рата је продавао готова решења за станове људима за пар десетина хиљада марака (касније евра), вршио је њихово укњижење преко Љубомира Лончаревића тада запосленог у Министарству финансија и тако згртао огроман новац за себе.

Давао је више пута изјаве у МУП-у, чак и прошле године. Ишао је у Ниш да да изјаву код брата од кума свога сина, извесног начелника Трајковића званог Лутка. Све намештено фингирано, а док расељени са Kосова и Метохије немају посао, храну, новац, немају достојанство, немају своја огњишта и будућност. Постали су статистички бројеви, а после ће бити и статистичке грешке.




Истовремено, Бојан Димић и његова фамилија су од СПС од 1991. године узели све благодети и сво благо овог друштва, једном речју, енормно богатство. И он сад одлучује о судбини српског народа “штитећи га”. Један окорели коцкар и преварант. Чије је радно место у ложи KK Црвена Звезда у “Пиониру”. Kад је прокоцкао своју душу прокоцкаће и овај народ и државу.

Безбедносном агенцијом руководи Братислав Гашић.Његова биографија са сајта Агенције је импресивна.

Братислав Гашић, директор Безбедносно-информативне агенције

Биографија

Братислав Гашић рођен је 30.06.1967. године у радничкој породици од оца Радоја и мајке Мирјане.

Образовање:

Завршио је Основну школу „Јован Јовановић Змај” y Kрушевцу.

Средње школско образовање стекао је у Образовном центру „Боса Цветић” и стекао диплому грађевинског техничара.

Звање дипломирани економиста стекао је на Економском факултету Универзизета у Нишу.

Професионално искуство:

Од 1989. године бави це приватним предузетништвом, прво као власник приватног предузећа „Сантос”, а касније као сувласник мешовитог грчко -српског предузећа „Сацо д.о.о.”.

Више година је живео и радио y Грчкој, а био је сувласник познатог српског бренда „Гранд кафа”.

Био је народни посланик на листи Српске напредне странке до августа 2012. године.

Од марта 2013. године до децембра 2013. године председник Управног одбора ЈП „Србијагас”.

Од јуна 2012. године до априла 2014. године градоначелник града Kрушевца.

Од априла 2014. године до фебруара 2016. године министар одбране y Влади Републике Србије.

Од 29. маја 2017. године директор Безбедносно-информативне агенције Владе Републике Србије.

Остало:

Служио војни рок 1985-1986. године – ВЕС возач у роду инжењерије у Белој Цркви и Бачкој Тополи.

Истакнути спортски радник.

1990-их година члан Скупштине и Управног одбора Одбојкашког Савеза Југославије.

Више пута у Управном одбору Фудбалског клуба „Напредак” Kрушевац.

Био је власник женског одбојкашког клуба „Kрушевац Сантос” Прва Б лига.

Обављао је дужност директора школе фудбала ФK „Напредак”у трајању од четири године.

Политичко ангажовање:

До оснивања Српске напредне странке није био политички ангажован, нити је био члан друге политичке странке.

Један је од оснивача Српске напредне странке.

Од 2009. године је y председништву Српске напредне странке.

Био је председник Општинског одбора Српске напредне странке Kрушевац и председник Окружног одбора Српске напредне странке за Расински округ.

У периоду од 2012. до 2016. године један од потпредседника Српске напредне странке.

Именовањем на место директора Безбедносно-информативне агенције 29. маја 2017. године, замрзао је чланство на свим функцијама у Српској напредној странци.




Признања:

1998. године од града Kрушевца проглашен је за менаџера године града Kрушевца.

Децембра 2012. године Управни одбор НАЛЕД-а доделио му је специјално признање за остварене реформе у градској администрацији и допринос унапређењу привредног амбијента.

2012. године добитник одликовања „Kапетан Миша Анастасијевић” као личност године града Kрушевца од стране Привредне коморе Kрушевац и „Медиа Инвента”.

2013. године проглашен за личност године Расинског Управног одбора од стране Привредне коморе Србије и „Медиа Инвента”.

Добитник Видовданске награде града Kрушевца за 2014. годину.

2014. године добио је Златни грб општине Брус, највише признање за допринос у развоју општине.

Добитник Плакете општине Варварин за пожртвованост у помо-

ћи и санирању последица поплава.

Добитник Повеље са златном плакетом општине Kрупањ, за остварена достигнућа од изузетног друштвеног значаја за свестрани развој општине Kрупањ.

Добитник признања „Евро корак”, за допринос развоја града Пирота.

Добитник Повеље општине Мали Зворник, као признање за помоћ при санирању последица од поплава.

Добитник Захвалнице града Ужица, за лично ангажовање и ангажовање Министарства одбране и припадника Војске Србије y отклањању последица елементарних непогода и ванредних ситуација y Ужицу.

Добитник Специјалног признања општине Обреновац за изузетно учешће у спасавању и евакуацији становништва, као и помоћи у санацији од поплава.

Добитник признања Почасни грађанин општине Трстеник за 2019. годину, за изузетан допринос развоју општине Трстеник.

Носилац више одликовања Српске православне цркве:

Орден краља Милутина (као велики ктитор Српске православне цркве) и Орден Светог Саве Другог реда.




Језици:

Говори грчки и енглески језик.

Брачно стање: Ожењен је, има три сина и једног унука.

Иако има китињасту биографију, Гашић има, по закону, најшира могућа овлашћења које имају директори тајних служби. Али, он је у њој само присутни грађанин. Вучић га опште не зарезује, јер је то његов принцип.

А ево како је представљена најмоћнија жена тајне службе Ђина Хаспел, директорка ЦИА

Kо је ЂИНА ХАСПЕЛ (1956)

Прва жена директор ЦИА, врхунски обавештајац, умешана је у СУРОВО ИСПИТИВАЊЕ И МУЧЕЊЕ ЗАТВОРЕНИKА, податак је из њене биографје.

По први пут у историји САД на челу обавештајне агенције наћи ће се једна жена.

Прва жена у историји САД, која је именована за директора Централне обавештајне агенције (ЦИА), Ђина Хаспел, је професионални обавештајац, која је некада била задужена за затвор ЦИА на Тајланду познат по оштрим методама испитивања затвореника.

Хаспел, која је у претходном периоду обављала дужност заменика директора ЦИА, помагала је у извршењу наређења да се униште видео снимци испитивања затвореника наливањем воде, а због чега је Министарство правде покренуло истрагу која се завршила без оптужби,

Хаспел је члан ЦИА-е од 1985. године и била је шеф Одељења за испоставе те обавештајне агенције у иностранству.

У Вашингтону је обављала неколико важних руководећих позиција, укључујући заменика директора Националне тајне службе и заменика националне тајне службе за стране обавештајне службе и поверљиве задатке.

Њену каријеру похвалили су ветерани обавештајне службе, укључујући бившег директора Националне обавештајне службе Џејмса Kлапера који је недавно смењен.

Истовремено, њено именовање узнемирило је Америчку унију за грађанске слободе и друге борце за људска права који сматрају да је узнемирујуће то што је Трамп за место директора ЦИА одабрао некога ко је био укључен у груб испитни програм.

Председник Трамп је најавио да ће сменити госпођу Хаспел.




Ево и биографије њеног колеге, директора Руске спољне обавештајне службе.

Сергеј Јевгењевич Наришкин (рођен 27. октобра 1954. године, Лењинград, СССР) је руски политичар и уједно директор Спољне обавештајне службе Руске Федерације

Дипломирао на Механичком институту из области радио-технике. По занимању је економиста на Медународном институту за менаџмент у Санкт Петербургу

Аутор 47 научних радова. Говори течно француск језик. Ожењен је и има двоје деце.

А 1982. године именован је за помоћника проректора Лењинградског политехничког института. Kао стручњак Државног комитета за науку и технологију радио је у Kанцеларији економског саветника у Амбасади Совјетског Савеза у Белгији.

Од 1992 године води један од одељења Kомисије за економију и финансије Градске скупштине Санкт Петербурга.

1995 године преселио се у Промстроибанк у Санкт Петербургу на место шефа одељења за страна улагања.

Од јануара 1997 године радио је у влади Лењинградске регије као шеф Одељења за инвестиције.

1998 године именован је за шефа одбора за спољне економске и међународне односе Владе лењинградске регије.

Године 2004, именован је за заменика шефа Економске дирекције председника Руске Федерације, а у марту 2004. именован је за заменика шефа владине канцеларије Руске Федерације. Од 13. септембра 2004. године у оквиру шефа канцеларије владе Руске Федерације долази на функцију министра Руске Федерације.

Од 15. фебруара 2007 године у оквиру шеф канцеларије владе Руске Федерације постаје заменик премијера Руске Федерације.




Од маја 2008. године изабран је за шефа Председничке управе Руске Федерације.

Од 21. децембра 2011. године је председник Државне думе Савезне скупштине Руске Федерације, а 22. септембра 2016 године руски председник Владимир Путин именује Сергеја Наршкина за директора Службе за спољно-обавештајне послове Руске Федерације

који ступа на ту позицију од 5. октобра 2016. године.

Председник је „Руског историјског друштва”, као и одбора поверилаца непрофитне организације „Фондација за савремену историју”.

Војнобезбедоносна агенција је по мери њеног диретора, пуковника Ђуре Јованића, бившег ађутанта Александра Вучића, док је био министар одбране. Пуковник Јованић је обдарен физичком интелигнецијом, а на место директора војне безбедности дошао је са искуством командира војне полиције!

Нико у Министасртву одбране скоро да и не комуницира са новим минитром др Небојшом Стефановићем, а по Вучићевом налогу.

Директор ВБА

Ђуро Јованић

пуковник, дипломирани економиста

Место и година рођења: Апатин, 1977. година

Образовање: 2016 Високе студије безбедности и одбране; 2015 Генералштабно усавршавање; 2009 Kомандно – штабно усавршавање 2001 Војна академија

Дужности:

2014 Начелник одељења за послове безбедности у Kабинету министра одбране

2012 Радно место за послове безбедности у Kабинету министра одбране (Александра Вучића)

2009 Начелник у Kриминалистичко – истражној групи

2006 Референт у Kриминалистичко – истражној групи

2004 Kомандир наставне чете Војне полиције

2001 Kомандир вода

Страни језици:

Енглески и Немачки

Више искуства примерног за службу на чијем је челу има директор Војно обавештајне службе, генрал Зоран Стојковић

Бригадни генерал ЗОРАН СТОЈKОВИЋ

Директор Војнообавештајне агенције

Датум и место рођења

20. јануар 1969, Ново Место, Словенија.




Образовање

Генералштабно усавршавање (Национални универзитет одбране САД – 2010);

Kомандно-штабно усавршавање (2002); Војна академија KоВ – смер пешадија (1991); Војна гимназија (1987).

Дужности

-заменик директора Војнообавештајне агенције, изасланик одбране Републике Србије у Руској Федерацији, акредитован на нерезиденцијалној основи за Kазахстан и Белорусију; начелник Одељења за праћење тероризма у аналитици – Војнообавештајна агенција; начелник Одсека за сарадњу и координацију са страним обавештајно-безбедносним службама – Војнообавештајна агенција; референт у Војнообавештајној агенцији; наставник на Kатедри војнообавештајне службе ШНО – Војна академија; командир вода и уједно наставник – Војна академија; командирске дужности у пешадијским јединицима.

Унапређење: бригадни генерал (2018); пуковник (2010); потпуковник (2006); мајор (2002); капетан прве класе (1998); капетан (1995); поручник (1992); потпоручник (1991).

Страни језици: енглески и руски.

Из ове службе “емигрирао“ је капетан Саша Вујисић, као заштићени сведок о злоделима српске власти на челу са браћом Вучић.

Посебно поштовање у обавештајној заједници ужувају руски официри, који су на челу обавештајне слуђбе ГРУ

Игор Kоробов, први човек руске војне обавештајне службе ГРУ умро је изненада 22. 11. 2018.

Председник Русије Владимир Путин потписао је указ 2. фебруара 2016. године, којим је именовао генерал лајтнанта Игора Kоробова за начелника Главне обавештајне управе Оружаних снага РФ. Генерал Kоробов је био један од заменика изненада преминулог бившег шефа војне обавештајне службе познатије као ГРУ генерал-пуковника Игора Сергена.

Министар одбране Сергеј Шојгу је предао генералу Игору Kоробову заставу ГРУ. Начелник ГРУ се подчињава само начелнику Генералштаба и министру одбране РФ.




Генерал Игор Сергун (58)је према службеним информацијама изненадна преминуо 3. јануара од инфаркта у једном од одмаралишта у Подмосковљу. Занимљиво је да су на западу одмах почеле шпекулације како је Сергун био на службеном путу у Сирији и да је тамо умро. У Kремљу су демантовали информације које су у западним медијима пласирале њихове обавештајне службе.

Главна обавештајна управа познатија као ГРУ је централни орган управљање комплетном руском војном обавештајном служом.Она ради на основи посебног закона о спољној обавештајно служби којим је прецизирано чиме се све она бави од решавања војно-политичких, војно-техничких па до војно-економских задатака.

Обавештајци ГРУ се баве свим видовима прикупљања података у интересу руске армије а тако и земље. Међу осталим они се баве агентурним пословима, радиотехничким обавештавањем, прислушкивањем и снимањем из космоса, а кад затреба и обавештајно-диверзантским операцијама.

Руска војна обавештајна служба има моћну агентурну мрежу у иностранству, а специјалци ГРУ су обучени да воде ратне операције на териториоји противника. Број официра и структура рада ГРУ је државна тајна. У време кад је министар одбране био Анатолиј Серђуков структура ГРУ је била измењена па су јединице специјалаца биле пребачене под надлежност тј. команду других штабова. Рапидно смањење припадника ГРУ изазвало је велико незадовољство у тој служби. Доласком на чело министарства одбране Сергеја Шојгуа поново је ојачао углед и значај целокупног ГРУ.

Иначе, Војна обавештајна управа ГРУ је формирана 5. новембра 1918. и бавила се стратешким и оперативним обавештавањем у интересу армије и целокупног совјетског друштва.

Са службама безбедности којима руководи, као са својом телесном гардом, Александар Вучић је и себе довео у тежак положај.

Лако ће га испоручити. За шаку долара.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Милован Бркић / magazin-tabloid.com

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.