Шта чека Америку након избора?

0
(фото: EPA-EFE YURI KOCHETKOV)

Хоће ли Бајден преузети функцију председника 21. јануара и да ли начин на који су се одиграли избори 2020. године оставити трајне ожиљке на ткиву америчке нације?
Када се електорски колеџ буде састао у понедељак, готово сигурно ће потврдити бившег потпредседника Џоа Бајдена за 46. председника Сједињених Држава, и он ће положити заклетву 20. јануара. На националном нивоу постоји растуће незадовољство због спознаје те реалности.

Ипак, милиони Американаца ће одбити да прихвате легитимитет тих избора и његов исход и наставиће да верују, заједно са председником Доналдом Трампом, да су избори били „намештени“.




„Да ли је естаблишмент покрао изборе 2020. како би се отарасио председника Доналда Трампа којег је презирао”?О овом питању ће се расправљати деценијама, као и о питањима као што су: „Да ли је Френклин Делано Рузвелт имао сазнања да ће Јапанци напасти?“; или: „Да ли је Ли Харви Освалд у Даласу деловао самостално?“

Трампова правна борба

Утисак да се нешто дешава први пут се у главама милиона људи јавља одмах након избора 3. новембра. Према Галуповој анкети, 83 одсто републиканаца које је тада анкетирао Галуп изјавило је да не верује извештајима о Трамповом поразу.

Масовна перцепција неког догађаја често може да промени и саму реалност.

А перцепција Трампових бирача почива на реалном основу. Сви су били запањени када је, у тренуцима када је изгледало да Трамп има предност током пребројавања гласова 3. новембра, изненада око поноћи обустављено бројање у кључним колебљивим држава, уз саопштење да ће оно бити настављено следећег јутра. Зашто је дошло до застоја?

Опет наглашавамо, ствари које се доживљавају као реалне су реалне по својим последицама.

Вашингтон пост ове недеље извештава да је од изборне ноћи до овог тренутка само 27 републиканских конгресмена признало Баједнову победу. Неких 220 републиканских чланова Дома и Сената – што ће рећи 88 одсто републиканаца који се налазе у Конгресу – не би знало да каже ко је победио на изборима.




А Трамп, уз подршку милиона људи, наставља са борбом да убеди јавне званичнике у кључним државама као што су Пенсилванија, Висконсин, Мичиген, Џорџија, Аризона и Невада да повуку потврде изборних резултата. Признао је да телефонски контактира републиканске конгресмене како би их наговорио да не подрже именовање Бајдена за председника.

Заједно са државним тужиоцима из 17 савезних држава, Трамп се придружио тужби у којој се захтева да Врховни суд прихвати аргументе Тексаса да се закаснеле измене у процесу гласања у четири колебљиве државе прогласе неуставним и незаконитим.

Међу кредибилнијим оптужбама стоји и та да су, због пандемије, извршене закаснеле измене у процесу гласања у државама, посебно у вези гласачких листића пристиглих путем поште. Тврди се да би гласачки листићи дати као последица промена извршених супротно државним законима или уставу требало да се одбаце. Већина тих гласова долазила је из урбаних средина у којима је Бајденова предност била огромна.

Иако је на судовима било одбијено неких 50 тужби поднетих које су поднете од стране Трампове кампање, наводи о преварама при сакупљању и пребројавању гласова, који пристижу из сата у сат, додатно учвршћују популарно мишљење да су Трампу одузети гласови које је добио, док је Бајден добио гласове који су били незаконити.

Сецесија срца

Где ће нас све ово одвести 20. јануара?

Америчка политика биће још више затрована и поларизована него што је била у претходне четири године. Десетине милиона Американаца осећаће се обесправљено и вероваће да је највећег борца којег су имали у претходним деценијама илегално збацила с власти завереничка група (сачињена од дубоке државе и медија) са којом се борио четири године.

Ову перцепцију додатно ојачава изненадно откриће да је Бајденов син Хантер ове недеље и званично постао мета федералне пореске истраге. То је прича о којој медији главног тока не само да су одбили да извештавају, већ су и покушали да је заташкају. А то додатно учвршћује широко распрострањено уверење да су ти медији били на страни Бајдена и да ће користити моћ коју имају да утичу на исход будућих америчких избора у корист естаблишмента којем припадају.




За десетине милиона Американаца, медији главног тока изгубили су сваки кредибилитет и морални ауторитет који су некада поседовали. Они су потрошили четири године промовишући лаж да су Владимир Путин и Доналд Трамп сковали заверу да покраду изборе 2016. године, што је оптужница за коју Роберт Малер ни након двогодишње истраге није могао да нађе било какав основ. Они су заговарали да Трамп буде свргнут са власти због једне једине реченице коју је изрекао у току телефонског разговора са председником Украјине.

И све то време, Трампа су представљали као расисту, сексисту, хомофоба и велеиздајника, а његове следбенике као људе достојне презира (deplorables). Лицемерни позиви мејнстрим медија на слогу, након злочина које су починили, вређају здрав разум. Они су истински невероватни. Сада, кад су демократе изгледа преузеле Белу кућу, шаље се порука: „Зар не можемо просто да делујемо сложно?“

Шта нам предстоји?

Неки предвиђају сецесију. Али иако је сецесија мало вероватна, у Америци се већ догодила сецесија срца. Код нас данас постоје две земље и два народа, наизглед непомирљиво раздвојена.

Може ли земља попут наше, подељена по расној, идеолошкој и верској основи, и даље чинити велике ствари које су изазивале дивљење целог света, као што их је чинила у прошлости?

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Превео Радомир Јовановић/Нови Стандард

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.